Nakupilo mi se, objavićemo večeras.

Ako "prespava" možda bi sve bilo drugačije.  I ako nešto pređe liniju, eto ja sam to napisao, šta kad ne umem drugačije.

Danas oko pola dvanaest, zvao je moj drug iz detinjstva (nema poštenije) da mi kaže da su dve kutije fraksiparina  (40 ampula) pre petnaestak minuta krenule za Pirot. Autobus Kodeks.

………………………………………………………… 

Večeras, nedelja (ne volim nedelju, uvek je nekako kraj nečega, ili najavljuje neki neizvesni početak- kakav "optimizam"!!!) nešto posle sedam bio sam kod Kalea.

Malo je putnika izašlo, još manje čekalo. Uspeo sam veoma brzo da "stignem do cilja"!

…………………………………………………………………

E sad, da vam kažem, ne osećam se mirno. Pre nego krenem, razmenio sam poruke s jednim čovekom iz vlasti. Da ne verujete šta zdravstveni radnik može da im kaže, da ih ubedi da je on uvek u pravu i dokle da ide u svojoj mržnji, oholosti.

Neću vam kazati šta sam čuo. Odgovoriću onim što sam saznao od ljudi koji su donirali lekove. Da "demoliram" njegovu sumnju.

D.M. inženjer iz Tajersa je imao kovid. Ostale su mu dve kutije, pročitala njegova ćerka naš Portal i predložila tati da dadu nekome od pacijenata u Bolnici.

Jelena iz Gnjilana imala je težak porođaj, muškarčić je dobro. Rekli su joj u Bolnici da nabavi fraksiparin.  Odatle su dve kutije. I Jelena je, fala Bogu želela da pomogne.

Gospođa O.N. ozbiljna osoba,  prosvetni radnik i više od toga, dobila je iz Beograda dve kutije, (ista priča, ostalo posle kovida), pozvala je i juče smo se sreli.

Kada me  je ono zvao jedan od specijalista, na koje se digla "kuka i motika" od strane prvog čoveka, rekao mi je da njegovom poznaniku Milanu treba hitno fraksiparin. Tada smo sve vas drage ljude "podigli na noge".

Moj drug iz Subotice, našao je kleksan, zamenu, ali se kasnije više niko nije javio iz Bolnice. Javio se ponovo u petak uveče i sav srećan javio da je uspeo nekako da izvuče dve kutije.

Večeras su stigle u Pirot.

……………………………………………………… 

Zašto sam pomenuo sve ove ljude? Zato što je direktor, u želji da vašu borbu i humanost  minimizira, pitao se da li su lekovi ok. Zato sam i ispričao ko ih je donirao!    

Juče, dok sam razgovarao sa nekim ljudima pitali su se :

A kako kada lekar kaže ležećem pacijentu da zove porodicu da nabave, a onda  naređa spisak lekova. Uz to, maramice, papuče, pižamu, posteljinu. Samo što ne traže krevet . Da li su tada ti lekovi sigurni, gospodine "prvi"?

……………………………………………………………… 

U želji, valjda, da odbrani neodbranjivo lik i delo direktora Opšte Bolnice Pirot, moj mladi sagovornik pozivao se na neke protokole, napisana i nenapisana pravila.

A život, mladi gospodine, a borba za ljudski život, za brata, sina, oca, za ćerku, majku? A šta ako zbog toga što nema Fraksiparina dodje do zgrušavanja krvi? A šta ako nema kiseonika …? Šta ćemo onda? Ko je kriv, onda?

I to, mladi gospodine i još mnogo toga.

  Ovde više nema politike. Politika je prestala onog dana kada je u našem gradu ovih mesec dana, svaka porodica strepela i u svakoj porodici po neko čekao ispred Kovid ambulante ili kolima Hitne pomoći prevožen do Bolnice. Ostavite politiku onima koji se time bave.

………………………………………………………………

Sinoć sam dobio poziv da je nekoj trudnici bio potreban fraksiparin. Zvao sam Ginekologiju. Pitajte. Te treba, ne treba, imaćemo za vikend. Zovite posle sedam.

A imao sam u Radiju dve kutije od gospođe O.N. Možda su baš sinoć nekome bile potrebne.

Zvao sam Kovid, četvrti sprat. Javila se doktorka. Pre nje sestra. Svi ljubazni, svi tihog glasa, svi nemušti i nesigurni posle mog pitanja kako im je. Da li je večeras nekome od pacijenata neophodan fraksiparin? Pomenuo sam i to da sam u petak Goranu Petroviću dao dve kutije, kada se nećkao pred ugašenim kamerama pirotskih medija!

Onako neodređeno, uz pauzu u razgovoru, čuo sam da imaju neku zamenu. Ali, ništa bez koordinatora, dr Zorana Jovanovića. Znam čoveka , prijatan, neposredan u svakom razgovoru. Taman došao sa dežustva. Pitala ga doktorka, šta sa faksiparinom. Paunović ima u rukama dve kutije…

 Odgovor sam dobio. Taj odgovor, uljudno, kao čovek koji brine o ljudima, mogao je da mi kaže  i ON.

Neka Paunović u ponedeljak odnese u Bolničku apoteku. Napraviće se zapisnik!

…………………………………………………………

     … Eto, dok pokušavam da se primirim, da sebe ubedim da moram da nastavim, da ne smemo da zatvaramo oči pred nečistima, odlučio sam da ovo napišem.

Želim, dragi prijtelji, da sve znate. Neću da ćutim apsolutno ama baš ni za šta. Ako svi zaćutimo, onda, jahaće on, ubeđen da sve zna, da sve može i da ne sluša čak ni vašu humanost,  želju da pomognete ljudima u nevolji.

 Sve mogu,  ali slobodu da budemo ljudi, da budemo humani, da ne kažemo što mislimo, e tu su se … neće moći. To nam ne mogu oduzeti!