Sećanje na preminule od AIDS-a (side) je jedna od najstarijah i najvećih mobilizacionih kampanja koja ima za cilj podizanje svesti u vezi sa HIV-om i AIDS-om na globalnom nivou.

Ovogodišnja, 33. kampanja posvećena sećanju na preminule od AIDS-a obeležava se 15. maja u više od stotinu zemalja prigodnim manifestacijama koje imaju za cilj promovisanje globalne solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti HIV infekcije I AIDS-a, pod sloganom „Engage, Educate, Empower”- „Uključi, Nauči, Osnaži!“.

Danas, kada u svetu više od 37 miliona osoba živi sa HIV-om i dok su milioni ljudskih života izgubljeni, kampanja treba da pokrene što više ljudi, zajednica, vlada I donatora da se uključe u cilju okončanja ove epidemije, da se edukuju sadašnje i buduće generacije o HIV infekciji, lečenju, prevenciji i pružanju podrške, kao i da se osnaže osobe koje žive s HIV-om da se bore za svoja prava da žive bez stigme i diskriminacije.

Stigma i diskriminacija su glavna prepreka u sprovođenju preventivnih aktivnosti, a jedna od posledica je mali broj osoba koje se odlučuju na testiranje na HIV.

U našoj zemlji se ovaj memorijal (International AIDS Candlelight Memorial) obeležava 13. put pod sloganom „UKLjUČI, NAUČI, OSNAŽI“ u 25 gradova/opština organizovanjem prigodnih aktivnosti koje su usmerene ka promociji zdravih stilova života i informisanju o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanju I smanjenju rizičnog ponašanja, promociji značaja pravovremenog testiranja na HIV praćenog savetovanjem kod osoba koje su imale neki rizik u bližoj ili daljoj prošlosti, kao i stvaranju neosuđujućeg okruženja za osobe inficirane HIV-om, odnosno poštovanju ljudskih prava osoba inficiranih HIV-om na rad, obrazovanje i lečenje.

U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Sećanja na preminule od AIDS-a širom Srbije planirane su ulične manifestacije sa tradicionalnim paljenjem sveća na crvenoj traci u znak pomena na preminule od AIDS-a, promocija i pružanje usluge savetovanja I testiranja na HIV, edukativne radionice, tribine, konferencije za novinare, koncerti, žurke, podela informativno-edukativnog materijala, tradicionalni moleban koji će održati u Beogradu u prostorijama Čovekoljublja, Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve, kao i brojne druge aktivnosti.

U ZZJZ Pirot od 13. do 20. maja od 7 do 14 sati sprovodiće se testiranje na HIV u Savetovalištu za dobrovoljno, poverljivo i anonimno savetovanje i testiranje (DPST) u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u sobi br.206. Testiranje na HIV infekciju, Hepatit B i Hepatit C infekciju sprovodi se pod šifrom i besplatno je, rekla je dr Radmila Zec, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje.

Ovom prilikom, ona je istakla i koje grupacije koje su najčešće izložene riziku i koje bi trebalo da se jave u Centar za DPST:

-intravenski i intranazalni korisnici droga;

-osobe koje su imale rizične heteroseksualne odnose (bez kondoma, čestu promena partnera i odnose sa nepoznatim osobama, kao i seksualne odnose pod uticajem alkohola ili droge);

-MSM (muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima);

-seksualne radnice/radnici;

-osobe sa polno prenosivim infekcijama;

-osuđivana lica (zatvorenici);

-zdravstveni radnici izloženi riziku, kontaktu sa krvlju u slučaju akcidenta.

Kontakt telefon u Savetovalištu:

dr Radmila Zec 010/343-994 lok.122 (ordinacija br. 206) i 010/343-994 lokali 109 i 119

Aktuelna epidemiološka situacija HIV infekcije u Republici Srbiji

 Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije od 1984. do kraja 2015. godine u Republici Srbiji registrovano je 3312 osoba inficiranih HIV-om, od kojih je 1788 osoba obolelo od AIDS-a (54% svih dijagnostikovanih HIV+ osoba), dok su 1192 osobe inficirane HIV-om umrle (1086 osoba je umrlo od AIDS-a tj. trećina svih osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija).

 od 1984. do 2016. u pirotskom okrugu registrovano je 14 osoba inficiranih HIV- om od kojih je 10 obolelo a 8 umrlo.

 Početkom 2016. godine u Srbiji je 2120 osoba živelo sa HIV-om. Procenjuje se da još 1100 osoba ne zna da je inficirano HIV-om (svaka treća osoba inficirana HIV-om ne zna svoj HIV status).

 Broj osoba koje žive sa HIV-om raste, s jedne strane zbog značajno redukovanog umiranja usled primene visoko delotvorne kombinovane antiretrovirusne terapije, a s druge strane zbog porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, što je delom rezultat većeg broja osoba sa rizičnim ponašanjem testiranih na HIV.

 Prema načinu transmisije skoro 3/4 svih novodijagnostikovanih HIV pozitivnih osoba u 2015. godini su muškarci koji su kao rizik prijavili nezaštićen seksualni kontakt sa drugim muškarcima.

 Od 1992. godine registruje se trend opadanja učešća obolelih od AIDS-a među injektirajućim korisnicima droge, a sa druge strane uočava se jasan trend porasta obolelih među heteroseksualcima i homo/biseksualcima sa rizičnim ponašanjem

 Trudnice inficirane HIV-om imaju mogućnost da pravovremenim uključivanjem u sveobuhvatan program prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete rode zdravo dete.

 Od 1997. godine visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna I besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano.

 Od 1998. godine, odnosno od uvođenja visoko aktivne kombinovane antiretrovirusne terapije u lečenje HIV infekcije, u Republici Srbiji se registruje jasan trend smanjenja obolevanja i umiranja od AIDS-a

Procenjuje se da trenutno u našoj zemlji oko 1100 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugo proticati bez ikakvih znakova I simptoma jedini način da se otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV.

Danas je HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ukoliko se lečenje započne na vreme, poželjno u ranim stadijumima HIV infekcije, i ukoliko se sprovodi kontinuirano u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara u cilju uspešne kontrole replikacije HIV-a i oporavka narušenog imunološkog sistema inficirane osobe.

U prevenciji HIV-a pažnju treba usmeriti na promenu ponašanja, jer se mali broj ljudi koji su imali neko rizično ponašanje savetuje i testira na HIV, a i kondom se ne koristi pri svakom seksualnom odnosu sa manjim ili većim rizikom za HIV i druge polno prenosive infekcije.

Izvor podataka: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije