Svetski dan zdravlja obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitejstvom Svetske zdravstvene organizacije. Ovaj dan obeležava se od 1950. godine. Svake godine, Svetski dan zdravlja ima drugu temu koja se odnosi na prioritet u oblasti javnog zdravlja. Ove godine, tema je – Vector-borne bolesti, kaže dr Radmila Zec, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje. Što znači da je Svetski dan zdravlja ove godine fokusiran na bolesti koje prenose komarci, bube, krpelji, koji su odgovorni za čitav niz parazita koji napadaju ljude i životinje, kaže dr Zec, i dodaje da je najsmrtonosnija malarija koja je je na našem području iskorenjena.

-Od malarije u svetu umre 1.2 milona ljudi pretežno afričke dece mlađe od 5 godina. Prema procenama Svetske zdravstvene orgaizacije više od 2.5 milijarde ljudi u više od 100 zemalja je pod rizikom da oboli od denge. To su bolesti koje kod nas nisu pristune ali postoji realna opasnost od širenja tih bolesti. Malarija se često registruje kod nas endemski, putnici u međunarodnom saobraćaju koji putuju u te zmelje mogu da zarade tu bolest. Bitne su mere prevencije, pored društvene zaštite preporučuju se i mere lične zaštite. Ono što je vaćno napomenuti treba izbegavati, za bolesti koje prenose krpelji, staništa krpelji, mesta sa visokom travom, bujnim zelenilom ,pre boravka u prirodi pokositi ta mesta i isprskati sredstvima prtoiv insekata –kaže dr Zec.

Epidmiološki podaci govore da 17% svih zaraznih bolesti na globalnom nivou čine vektorske bolesti, kaže dr Zec. U ovom periodu treba posebno obratiti pažnju i na ujed krpelji, koji najčešće prenose lajmsku bolest.

-Krpelji su aktivni tokom cele godine ali smo najviše izloženi od aprila do oktobra zbog vremena koje provodimo u prirodi. U tim slučajevima treba nositi svetliju odeću, koristiti sredstva protiv uboda insekata na otvorenim delovima tela, nakon boravka u prirodi pregledati kožu, naročito topla mesta. I kada se krpelj primeti na koži odmah se javiti lekaru, u pravih 24 sata i ne stavljati nikakva hemijska sredstva –kaže dr Zec.

Sve je aktuelnija groznica zapdnog nila koju prenose komarci, kaže dr Zec, i dodaje da su u tom slučaju značajne mere prevencije.

-Sve je aktuelnija gorznica zapadnog Nila. U 2013. goidni preko 130 slučajeva je registrovano u Republici Sribji i u zemljama u okruženju. Iz tog razloga bitna je borba protiv uboda komaraca. Područja sa velikim brojem insekata treba izbegavati, isušiti izvore stajeće vode, prskati , upotrebljavati sredstva protiv ujeda na otkrivenim delovima tela, izbegavati boravak na otvorenom u vreme najveće aktivnosti komaraca, upotreba zaštitne mreže na prozorima – kaže dr Zec.