Boldirani kurziv

Za analizu sledećih detalja koji se tiču pirotskog sporta , uoči raspodele sredstava ( možda će Komisiji pomoći ) postaviću najpre jedan  primer. Autor je  Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera.

  Govoreći o organizaciji sportskih škola pri klubovima u Beogradu, Mirko Poledica  objavio je podatak koji je sve zabrinuo. Roditelje, naravno posebno :

 Naravno da je posle ove konstatacije potrebna analiza stanja u Pirotu. To ćemo uraditi jer planiramo da se ozbiljno bavimo problemom gde su nam deca.

..................................................................

 Gde su nam deca !!?

 Na jednoj strani, Pirot je obezbedio sve uslove za rekreativno i aktivno bavljenje sportom, sa druge strane, aktuelan je podatak da je dece sve manje. Znam da je, na primer, Vladan Vasić, gradonačelnik govorio da je deo sredstava namenjen za rad Omladinske škole. Očigledno uzaludan pokušaj. U Radničkom je sve manje dece.

 Nisam siguran da li neko kontroliše poslovanje nekih privatno – gradskih klubova. Sećam se da mi je jedna majka govorila za gimnastiku, novac za kimono, za trenerke, novac za put, novac za učešće na takmičenju. Primer je Gimnastički klub. Neka se jave rodtielji I drugih klubova da vam nabroje za šta sve daju novac.

Znam jedno vreme, na primer Radnički, deca su novac uplaćivala na priznanicu. Živeli, priznanice su mogle da završe u plamenu. Nešto kasnije uplaćivalo se na žiro račun.

 Kako se gde plaća sada, to mogu zvanični organi da provere. Decu, navodno imaju svi klubovi.

...............................................................

Ko su treneri !?

  O čemu se dalje mora da razmišlja.

Ko nam to trenira decu. Video sam na slici za mali fudbal da je trener dece konobarica u restoranu na zatvorenom bazenu, kao što sam video što je dobro mi profesore fizičke culture. Pirot , nisam siguran, tek  ima malo  trenera s licencom, ima bivše sportiste što nije dovoljno. Treneri, pored ostalog moraju da budu obrazovani, da prate sport, idu na seminare.

Ta Komisija bi trebalo da ima evidenciju svršenih porofesora fizičke kulture. Ima dosta njih koji čekaju na posao, kao što ima dosta zaposlenih koji su zna se kako ulazili u neke od škola. Sve je izmišljeno.

 Sećam se da su jedne godine novčanu podršku imali neki potencijalni treneri. Nisu bile male pare. Ne znam ko od njih sada radi !

...........................................................

 Stipendiranje !!!

 Još jedan detalj je često preko kolena.  Mladi talenti. Neki dobijaju stipendije , izgurali ih nastavnici ili treneri. Osvojilo dete medalju, prestalo da trenira, otišlo u folklore, na internet.

 Novac za talente treba da bude novac za proverene takmičare koji  imaju sve ono što je potrebno da budu sportisti, šampioni. Da im se vidi kako izgledaju, fizičke predispozicije, da se provere sposobnosti, rezultat, analiza koliko će moći da napreduje.

 I umesto na 50 dece, od kojih za godinu dve prestanu 40, izabrati deset pravih budućih šampiona, obezbediti im trenere, stipendije, kampove, turnire, I tako od njih napraviti Uroša Mijalkovića ili da ne nabrajam naše grdne šampione u skijanju, atletici, boksu .

 Gde su sada koga imamo.

Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, uručio stipendije pirotskim sportistima

Uroš, Saša, mali Antić, zaboravio sam takmičara koji će biti svetsko čudo u borilačkim disciplinama zove Vuk Manić. Vuk je član Ašikari karate kluba Pirot.

 Evo pogledajte. A pogledajte I ko su treneri.

........................................................

Sport na selu !

Sport i organizacija aktivnosti na selu, odakle su se do sada javljali brojni sportisti, je skoro zanemaren. I terena nema.  Znam da Komunalac, uoči sezone obidje terene da gde može ponešto sredi. Znam da povremeno, posebno kada je za to ,,pravo vreme,, svi klubovi dobiju opremu I po koji fudbal. Fudbalske ekipe se takmiče, ali pitajte kako im je.

Pitajte ih pod kojim uslovima, da li imaju svlačionice, kakvi su tereni, ko su im treneri.

 Prošetajte do nekadašnjeg Stadiona kraj Ciglane. Samo prošetajte!

spor.............................................................

Objekti !

 Objekti , za sada relativno dobro, ali ne I dovoljno. Nema atletske staze! U Hali Kej se guraju učenici Ekonomske škole I sportisti, Gradski stadion je ruiniran. Nijedan teren nije kvalitetan. Konačna izgradnja terena sa veštačkom travom je kofa vode u požaru. Stadion kraj Ciglane, već sam pomenuo kako smo  ga zvali je sramota, ne samo sportska, rekao bih ljudska. Stadion omladine  je dobro došao Gimnazijalcima za časove I komšiskoj deci za mali fudbal. A da, dodju rekreativci da igraju basket.

t    Pre neki dan sam iz Vrnjačke banje otišao u Čačak. Nedaleko iza kuće mog brata je stadion Slobode. Ne znam gde igraju. Postavljeno petnaestak stubova sa pet šest reflektora. Kažu, svaki teren u Čačku osvetljen.

Kod nas nijedan na Gradskom stadionu, a mini pič tereni I tereni u školama osvetljeni, što je naravno dobro.

..................................................................

Bogato iskustvo ! Pamtimo velike šampione!

  Dobra namera je sve ovo, zasnovana na bogatom iskustvu. Pratio sam klubove kada su bili veliki pirotski šampioni u boksu, pravi kandidati za olimpijadu, ne veštački, izuzetni smučari, rukometašice I rukometaši u vrhu, košarkaši I fudbaleri Radničkog poznati širom Jugoslavije.

 Kako ono kaže narod, znam  za bolje.

 Ali znam I za mnogo toga što se u poslednje vreme dogadja.

 Ono jedan čovek jedan klub, dva brata jedan klub, kumovi I rodbina jedan klub.

sOd toga ljudi nema ništa.

 Dok ne stigne prava privatizacija u sportu I vlasnici se udare u glavu kako će, ovo je prava šarada.

Osnivaju se privatne škole, privatni klubovi. Koriste školske sale, gradski tereni, preko veze dobijaju termini. To neće doneti masovnosti I šampione, već samo po nešto ( ne mnogo da se razumemo) zarade za sve pomenute braću, kumove, rodbinu.

 Sport je predivna oblast, ali ,,surova,, Traži rad, disciplinu, poštovanje , kvalitetan rad I čistu računicu.

  Kod nas toga nema.

 Izgubilo se ovim novim navodnim savremenim dobom!

...........................................................

P.S.

Da ne bude da sam zaboravio!

Škola sportova! Bila je i Božićna!

   To je fenomen, ali potpuno drugačije prirode. To je široka kampanja , tradicija. Deca žele igru za vreme raspusta. I ta igra roditelje ne košta ništa. Osim što ih kolima dovezu, ako je hladno I uživaju u toplim salama.

 Dakle, Škola sportova je izuzetan Projekat, od koga kasnije, nažalost ima malo koristi. Ako je istina da se okupi oko 2000 dece. Lepo je. Ali, ako je istina, da kasnije recimo u maju prebrojite koliko ih ima u klubovima, ako ih bude više od  dvesta-trista, javno ću se izviniti svima !

Ovde mislim na sportove, na balete, i ostale igre naravno ne!