Da li se to fudbalska Srbija budi iz dubokog sna? Ovo je dilema koja se tiče sportskih objekata. Odjekuju informacije, pokazuju se slike, video materijali iz Loznice, Leskovca, Zaječara, uskoro i Kragujevca.

Grade se stadioni po meri Evrope!

 I?!

Čitamo, mi Piroćanci, ove vesti, gledamo snimke, nismo zavidni ni sujetni, jer tako je neko rekao i "konj je vezan gde gazda kaže”!

Nama preostaje da i dan danas čoveka koga više nema spominjemo, čuvamo uspomenu na njega. Na njegov Prvi maj, remek delo jugoslovenske privrede, na Gradski stadion koji je nekada bio primer, a trava najbolja u ,,Jugi” i gde su  reprezentativne selekcije dolazile na pripreme i na odlasku, kao da smo mi s duda pali, hvalili nas kako je teren odličan, kako smo mi divni domaćini.

 I toliko!

Kada su stigli u Beograd ili otišli u slavnu ,,Kuću fudbala”, sve su zaboravili.

 I tako veoma često!

Gradski stadion, kome odbornici još nisu izglasali ime "Dragan Nikolić” i ustali da aplaudiraju, kao što se rado prisetimo keja i Misirlića, građen je 1961. godine. Našao je Dragan Nikolić način, gore u Beogradu i paralelno sa izgradnjom Prvog maja, izgrađen je i Stadion kraj Nišave i čuveni pirotski ćilim, koji je izatkao i čuvao pokojni Čeda Pejčić.

Vlast je od tada gradila sve drugo. Stadion je i kroz onu veliku Drugu ligu bio dobar. Dobar i za Kup utakmicu sa Zvezdom, Hajdukom, Vojvodinom, krcat za reprezentaciju Gvineje, za pripreme ,,plavih selekcija”! Za pripreme na koje su dolazili Fenerbahče Tome Kaloperovića u ono vreme i mnogi drugi.

Ova najnovija vlast je uradila mnoge sportske objekte. Pominjem Halu, zatvoreni bazen, Omladinski stadion, evo sada Otvoreni bazen.

Gradski stadion kao da nije postojao.

To je sada pognuta starina u koju se tužno ulazi.

Simbolično kažem, dva eksera za dvadeset godina nije udareno.

Da li neko oseća bar malo krivice?

Ovih dana se, u vreme kada se "Old trafordi" u Leskovcu, Zaječaru, Loznici završavaju, a pokojni Dragan Nikolić, oprosti mi Bože, prevrće u grobu, ponovo govori o Gradskom stadionu.

Došli ljudi iz Beograda, čudom se čudili i rekli:

Ovo ne može! Svaka čast prošlosti, tradiciji, ali vi nemate “ljudske” svlačionice, sanitatrni čvor, mesta za novinare (govorim sto godina), nemate Vip, nemate miks zonu (i o njoj govorim), nemate medicinski blok, nemate svlačionice za devojke, atletska staza je jedan šljakom  zasipan prostor...

 Nemate sve to!

 I...?

Svi ćute, onaj novinar i dalje komentariše sedeći na dasci, dok su mu papiri na kolenima i ćuti, izjave se daju, a da iza nema miks zone, gosti nemaju gde da popiju kafu, nemaju gde ni da sede.

 Teška improvizacija.

A Laza i njegovi momci ,,ginu” da budu prvi u neravnopravnoj borbi, kako bi se Radnički vratio u Prvu ligu.

Uz sve to, biju nas po ušima porukama iz Beograda.

Šta bre hoćete vi, Dubočica ima Stadion, gde ćete jadni...?

Juče sam na tom istom Stadionu sreo Nenada Đorđevića! Bilo je u toku Školsko prvenstvo u atletici.

 Prijao nam je jedino zeleni ćilim na kojem smo stajali:

Juče smo uspeli da ,,dobijemo termin” i danas razgovarali o ovoj temi sa Milošem Colićem, zamenikom gradonačelnika.

U izjavi za portal Pirot Plus onlajn Colić je rekao da je u protekle dve i po godine prioritet bio otvoreni bazen. Kada je stadion u pitanju, dobro je da je stadion u vlasništvu grada, ističe Colić i poručuje da će stadion biti jedan od prioriteta u narednom periodu.

Ukoliko FK Radnički uđe u viši rang, bićemo u poziciji da vršimo neku vrstu sanacije i urgentno održavanje stadiona, kako bi ispunili uslove, ali imamo viziju da on ima drugačiji izgled i da to bude jedan od najvažnijih sportskih objekata u gradu sa brojnim sadržajima, kaže Colić.

Eto, to je tužna storija o istoriji Stadiona kraj Nišave. Šta će se desiti videćemo.  Pare su tamo u Bu-džaku. Narodne pare.

Može li nešto da se ,,prikrpi” do početka sezone? Bez obzira na to da li će ovi gore ,,dozvoliti” da Radnički bude prvi, a Dubočica druga.

 Bez obzira na to!

Treba gledati u budućnost, a tamo čeka davno prošlo vreme, D.N. i godina šezdeset prva!

 E, ljudi moji!