Pre neki dan, bila je nedelja, sve je podsećalo na proleće, jedino su lipe na Keju bile bez "zelenog dekora". Lepo vreme u ovu čudnu jesen, kao da je podstaklo ljude da se vrate Keju. Bilo ih je, kao s proleća!

Tamo negde, blizu mosta Drugi ring, prizor kakav nisam skoro video. Ko kaže da nema ovaca u pirotskom kraju!? Evo ih i to na Keju! Slika, kao nekada na suvatima na Staroj planini. Samo umesto planine, Nišava. Valjda je u ovo vreme, još samo tu ostalo malo "zeleniša"! Vodja napred, ostale za njim. Kontrola na kraju. Pas, neizbežni čuvar, naravno! Neko se čudio, drugome bilo simpatično. Mada, zna se da li se sme ovde ...

Nastavio sam dalje, želeo sam da produžim "stazu" tamo do novog Keja kod Kompenzacionog bazena. Radovi su završeni. Zamislite kako će sve to izgledati lepo s proleća. Još tamo kasnije kada se sredi staza, postave svetiljke. Pravo bogatstvo.

Vratio sam se pazarskom stranom Keja, a zatim preko Pešačkog mosta. I gle čuda! One iste ovce koje su se "šepurile" Kejom, "krenule su u grad". Uplašene, uzjogunile se, zastale, što je meni i još nekima, omogućilo da po strani nekako, ipak prodjemo. "Operacija" prelaska "Mosta ljubavi" trajala je malo duže. Predvodnik, iskusan u takvim situacijama, vabio ih je, imao je nešto u rukama i "kolona je krenula"! Baš sam se pitao gde li će u grad? U kojoj "ulici stanuju"!!??

Pitao sam, da potvrdim ono što sam znao, Zoran Krstić, rekao mi je da "ispaša na javnim površinama nije dozvoljena"! Za prelazak preko mosta, posebno, nije predvidjeno u "zakonu"!!!. Tamo na pazarskoj strani dok su ovce "traumirane" prelazile most, čekalo je da prodje dvadesetak šetača!

Na Keju, kao i svuda u gradu, ako je novinar uvek "budan" u vama, može mnogo toga da se vidi. Ovo , neka bude ponovo zabeleženo, valjda će da pomogne . Mada, nažalost, ništa novo!

Kada sam pored Golemog mosta, prešao na "Šulejinu" stranu Keja, još jedan interesantan prizor. "Deset na jednoga"! Ribolovci. Šta li je tog dana bilo važno za njih, da li se riba "zagrejala" i počela da "radi" tek bilo ih je.

Interesantno, na onoj pazarskoj strani, sakriveni sunčevim zracima naredjali se kao u stroju. Svi prepuni nade. Ovde na mojoj strani samo on. Jedan ali vredan. Stoličica kupljena na Vašaru, neizbežni ranac, meredov nade da će biti često korišćen.

Ako "računamo" da je Kej, a biće jednog dana i onaj deo pored Gradašničke reke, onda je šetnja Kejom završena loše. Kako bi se čovek osećao drugačije, kada tamo gde Dečanska ulica "udara" u mostić, vidi prizor, kakav je inače, ajde, skoro svakodnevni. Pored gomilu smeća kraj kontejnera, ono što je novo i dolazi s godišnjim dobom, to je "večna vatra" koja će goreti sve do marta. Najverovatnije. Jer tu neke komšije drugačije ne znaju. Ili ne žele! Sve to, redovno prati, kao "dodatak na utisak" i Gradašnička reka puna "sekundarnih sirovina".

I na kraju, ipak sam želeo da ovu nedeljnu šetnju završim na način koji će vama koji ovo budete pogledali, a i meni naravno, popraviti raspoloženje.

Park LEAP. Uostalom kada Komunalac nešto uredjuje, tu "nema greške"

Park LEAP u jesen , 9. decembra

Eto i sve ovo je – tu oko nas! Samo treba reagovati i pokloniti gradu sa se seća. Grad, mi, savremenici danas, ali i oni koji će doći posle nas!