Srpska liga

23. kolo

Pirot: Timočanin - Trajal 0:1 (prekid u 3. minutu) 

Bila je - bajka!

Fudbalska.

Ali, idemo redom.

16:05

Moj drug Stevica Josifović, Piroćanac u Knjaževcu, poslao mi je broj telefona. Tražio sam vezu, da mi neko sa utakmice pošalje fotografije!

 Aca, sekretar Timočanina.

On će ti pomoći oko svega...

Napisao sam mu ja da ćeš da ga kontaktiraš.

16:11

Aca sekretar se javio! 

Nemamo igrače, muka živa, samo smo SEDAM.

Poslao mi je protokol:

Nisam planirao da idem na utakmicu. Čekao sam boks, prvenstvo Evrope. Obožavam boks.

16:25

Ipak, odlučio sam, odoh! 

Ulazim na parking.

16:29 

 Na tribinama nekoliko poznatih lica i ljudi u uniformi. U "mreži" se čeka izlazak.

  16:30 

Neobično obična slika! Srpski fudbal.

Ovi plavi levo: SEDAM, žuto-crni šampioni svih jedanaest. Pozdravi, srdačni, zastavica žuto-crna, slikanje...

16:31

Moj prijatelj iz jednog mesta srpskoligaša mi šalje poruku:

 Timočanin: 26 žutih i 3 crvena kartona u 3 utakmice!

Aca sekretar kao da se pravda, pisao mi je, još nije počelo.

Naš ukupan roster igrača je 22. Šest igrača nije imalo pravo nastupa zbog kartona. U poslednje tri utakmice smo dobili 26 kartona. Tri igrača su na ekskurziji (Đorđević, Disić i Vučković). Dva igrača su pod temperaturom (Srećković i Mladenović). Povređeni Milojković od utakmice sa SFS, Tomić, Stojadinović, Videnović od Popovca.

Za danas smo imali na raspolaganju još i rezervnog golmana Mihajlovića, ali nije želeo da nastupi kao igrač. Šaljem sliku naše ekipe.

Šalje mi i sliku. Mislio je da sam ostao kući.

16:33

I - počelo je!

16:36 

Napao je šampion iz svih 11 oružja. Plavi su se rasporedili i "blok i po" golmana Babalja. Bije kiša, jesenja u proleće.

16:36

3. minut GOL, Beskorvajni, 0:1.

Šampion je pred novim trijumfom. 

I tada, da li se povredio prilikom intervencije, pada "plavi" golman. "Prednja loža"! 

Dolazi brzonoga doktorka. Sprej. Desna noga. Ne može da makne! Pomagaj, doktorka!

16:37

Kraj! Sudija, koga sam tek tada prepoznao i rado ga se sećam, pod imenom i prezimenom Danilo Spasić, svira u ono novo sviralo što je FSS odnekud uvezao i proglašava 23. pobedu šampiona od 23 moguće!

I ... nema više, bar za danas. Odlaze pokisli žuto-crni šampioni u teskobnu svlačionicu Stadiona kraj Nišave. Nisam bio u prilici da čujem da li su zapevali.

Žurili su pod tuš, da speru tragove današnje utakmice.

Otišla je i plava šestorka i mladi golman Babalj, držeći se za "povređeno mesto".

  16:42

Izlazim. Ispred raspale zgrade Hotela Stadion ista slika.

Kiša sve jače pada. Tužna jesenja kiša u proleće.

Neko uporno plače i danas.

Neću da vam kažem ko ili šta!

Ima šest slova, prvo je F.

16:50

Evo me u toploj sobi.

Nisam ni želeo, a možda ne bih ni mogao, da stignem do Marka Vidojevića.

Zvao sam ga i zamolio da mi pošalje pisanu izjavu. 

Hendikepirani brojnim suspenzijama, zdravstvenim problemima i odlaskom nekolicine mladih igrača na matursku ekskurziju, bili smo prinuđeni da utakmicu sa liderom počnemo sa samo 7 igrača. Problem sa fondom igrača nas prati od početka polusezone i nije nam dozvolio da odmerimo snage sa novim članom Prve lige Srbije.

Nismo se pozdravili. A hteo sam da pozdravim divno dvoje dečice koje je ostavio u Beogradu i krenuo u Knjaževac da radi, kako bi izdržavao porodicu.

Gorak li ti je hleb, Marko druže moj?!

  17:30

Veljko Ražnatović je pobedio boksera iz Estonije.

Konačno dobra vest u ovom sumorno jesenjem popodnevu u proleće!

Ako niste rešili zadatak, da vam pomognem.

Ono, ko je zaplakao i ovog popodneva.

Napisao sam: Prvo F. Šest slova!

Hajde i poslednje - L!

  F . . . . L

Sećate se, vi stariji, Miše Kovača i one njegove tužne pesme:

... i proplakaće noći

  I proplakaće zora...

A, kako ne bi čovek...

... kad voli (živi) kao ja! 

Pozdrav iz tužne, kišovite pirotske predvečeri.

 Nenad Paunović