Prošlog četvrtka put me odveo u Topli Do. Interesovanje mojih prijatelja me oduševilo, tako da mi nije bilo teško da krenem. Žućko napred, oni za mnom.

Sve bilo je lepo tamo do manastira Sveti Đorđe. Bilo mi je drago da vide ovaj deo okoline Pirota. Neki od njih prošlog leta bili su na Festivalu, ostali, koji prvi put prolaze, divili su se kanjonu ,,Mali Kolorado". More, i nije im bilo svejedno!

Izašli smo iz kanjona koji je dug osam kilometara! Put, zna se kakav je, vozio sam često slalom izmedju rupa, napunjenih vodom (prethodne noći padala je kiša, susnežica) što je najopasnije, tako da se ,,žućko" često oglašavao i negodovao.

Poseban razlog (pod B) bila je Miljanova informacija da će nastaviti da ,,betoniraju udarne rupe". Dobro ste me razumeli – betoniraju.

Kada smo izašli iz kanjona, prošli Mrtvački most, put šarenolik. Čas asfalt koji je nekada rađen i koji još uvek odoleva vremenu, a potom, novi ,,slalom" sve tamo do sedam, osam kilometara od Toplog Dola.

 Stop.

 Radovi u toku.

Stigli smo. Miljan se pojavio onim vozilom koje tovari sve od buradi za vodu, cementa, hrane...

Najavio je da će se vratiti.

Moji prijatelji imali su neke drugačije sfere interesovanja. Čekajući Miljana, da malo proćaskamo, sreo sam baku koja  se naravno, pomagala štapom.

Sine, rodila sam se triestreće, sa ti računaj ...

E Bako, ušla si u 93. Bog da te čuva. Ajde da si ,,pooratimo"!

Miljan se pojavio. Parkirao je pored dvorišta odakle je crevom punio bure koje je trebalo da odveze nazad.  

Ajde kmete, legalno izabrani predsedniče mesne zajednice Topli Do, kratko, dok se bure puni vodom.

Miljan Stojanović nam je priredio domaćinski doček. Saša, majstor za najbolja jela, već je postavljao sto. Na meniju, za nas i radnike ,,na trasi" punjena paprika, podvarak, ,,sukana banica", turšija... Od pića, domaća rakija, ,,vatra" pivo (kao u svakom selu), sok.

Kada smo krenuli, bake su odmarale na klupi ispred prodavnice.

Prošlo je tri, žurili smo nazad. Tamo na putu, Skansi, Miljanov stariji brat, onaj mladić s maramom preko čela, interesantan, rekao bih da nije odavde, grupa u kojoj je bilo i Toplodolaca, ali rođenih u ovom selu, koji žive u gradu, već je poodmakla.

 Čekali smo, pet minuta i nastavili.

Do Pirota , vozio sam lagano, moji prijatelji očigledno da su i dalje ,,gutali" lepote kanjona Toplodolske reke.

Bilo je lepo. Nadisali smo se svežeg vazduha, ishodali dobro, zamezili još bolje i, kako to biva kod ovakvih domaćina, bili smo  puni utisaka, a i gladne nas nisu ostavili!

Široka duša toplodolska, staroplaninska!