Čudni mi svi ovi dani. Piše mi Maja Raković o sebi, problem, slomila nogu. Žalim! Gde Maja sva u pokretu i na štakama...

Žalim se ja kako je krenula još jedna teška godina. Kako su me ponovo rastrgli, biće mnogo duga i mnogo teška za mene! Teška. Žalim joj se da sam pun lekova, seroxat i bromazepam, prepisala mi psihijatar 3x2.

Završismo razgovor, prekinuo sam vezu.

…………………………………………………………………

Kad, eto Maje ponovo:

Nešo, dragi, umro nam Duško Mašić!

I tu je bio kraj!
Pre neki dan, slao sam neke moje tekstove. Uvek mi je odgovarao na isti način.

Za tebe nema mere, prešao si sve granice mogućeg. Nećeš moći tako. Stani bre, da li si normalan?

Šalio sam se za onu vest koju je neki idiot napisao da je novinar Dušan Mašić… daleko bilo!

Ma budale bre, gde baš mene…!

Obećao mi da se javim kada dođem u Beograd.
 

…………………………………………………………………

Vraćam sećanja.

Tamo posle dvehiljadite iz Beograda u Pirot su došli novinarski vukovi Dušan Mašić, otac B92 i Dragan Kremer, izuzetan stručnjak, kritičar. Momčilo i Emilija bili su sa njima.

Došli su da formatiraju radio. Dule je video nešto u Lavirintu, mojoj emisiji. Trajala je kratko. U novoj programskoj šemi “digao” je na sat vremena. "Ovo će biti vaša glavna emisija", rekao je. "Paune, razbijaj!"
 

I bilo je tako!

Kada sam oteran, Dule je više bio po svetu, nego u Srbiji. Debeljuca, uvek u onim karo košuljama preko pantalona, zavrnutih rukava.

Bio je u BBC broj jedan za Istočnu Evropu. Ivana je postala dopisnik zahvaljujući njemu. Bila na radio danima u Kopenhagenu.

I tako sam, zahvaljujući Dušanu Mašiću, mom Duletu i Kremeru dobio emisiju koja je ušla u istoriju. Zbog nje su me isterali.

Ako, bre. Ne vole oni one koji su bolji od njih. Pravićemo novi radio! Ne brini!

I tu smo radili zajedno. Dolazio je jednom, kratko. Ponovo mi je govorio da menjam!

Viđali smo se u Beogradu. Kritikovao me da moram da smanjim ljude, a da povećam marketing.
Nisam ga poslušao!

Kada sam mu pre nekoliko meseci rekao da grcam, naljutio se.

Ako breee, samo ih ti informiši, boli njih uvo, traži pare, propašćeš!

Krajem godine razmenili smo čestitke. Rekao mi je da je u Srbiji.

Svuda pomalo. Tviter najviše. To mu je nekako brzo. Pominje neki podkast, ne može da sedi mirno!

Na Balkanu, u Istočnoj Evropi, u BBC, kada se kaže Dušan Mašić, ljudi ustanu! Ovde kod nas, onako tih, nenametljiv, svestan šta sve zna i može, živeo je mnogo povučenije.

Gde si bre, pitao bih ga često.
U bre, tu sam, radim, malo stanem. Čuka me zeza…

I vest koju sam upravo našao! Ne mogu, ne, ne mogu da prihvatim!

…………………………………………………………………
Kako saznajemo, poznati novinar Dušan Mašić (1964) preminuo je danas.
Naime, na sastanku na kome je danas učestvovao, nakon što mu se slošalo, Dušan Mašić je preminuo na licu mesta. Kolege su odmah pozvale Hitnu pomoć, međutim, svojim dolaskom mogli su samo da konstatuju smrt.
Podsetimo, Dušan Mašić počeo je da se bavi novinarstvom 1989. godine, u tadašnjem Omladinskom radiju B92.
Od novinara-saradnika, preko skupštinskog izveštača i ratnog reportera, polovinom devedesetih postao je jedan od prepoznatljivih glasova B92 i urednik informativnog programa Radija B92. Dugi niz godina izveštavao je za Glas Amerike, a honorarno je pisao i za NIN.
Bio je prvi direktor ANEM-a, a od 2000. godine je konsultant za elektronske medije i jedan od najvećih poznavalaca radijskih prilika na Balkanu.

…………………………………………………………………

E moj Dule, kako bih voleo da je neki “idiot”, kako reče onda, ponovo pogrešio!

Neka je, hvala Bogu, što te bilo. Bio si mnogo drugačiji.

Jedinstven.

 Neće, valjda, tako ti dobri, vredni sposobni ljudi Srbije, ovako iznenada da odu?

*Foto Media centar, sa sajta rts.rs