Nema vise Aleksandra Ćirića, još jednog dobrog čoveka, Piroćanca. Umro je još jedan od onih koga smo poštovali, voleli, divili mu se.

Avda golman! Izgledo je kao panter. Tada su golmani nosili crnu opremu, video se onaj beli pojas oko struka i dole bele knešice da zategnu štucne.

Kao pojava izgledao je izuzetno. Crna oštra kosa, lice uvek razvučeno u blagi osmeh. Uroš I Avda, dve legende, dva golmana iz jednog vremena koje se neće ni vratiti ni zaboraviti.

Branio je u Jedinstvu kratko. Iz Ulice Vuka Pantelića su Ćirići. Kasnio je prešao  u Radnički. To je ona generacija Čep, Ljopša, Ljupče,  Stole, Ota, Živorad. Nema ih vise!

Kao deca stajali smo iza gola, vraćali lopte

- Ajde čokoladice posle treninga, nasmejao bi se I milovao nas po kosi !

Avda je jedan iz brojne, poznate I cenjene porodice Ćirić. Radio je najpre u Tigru, da bi u penziju otišao kao director održavanja u Piroteksu. Sećam se , onaj njegov teget radni mantil,
bela košulja. Uvek nasmejan, prijatan. I uvek sećanja na prošlost na nekadašnji Radnički, na Pauna, Neška štampara koji mu je kasnije bio I trener.

Stanovali su  u Tigrovom naselju, Sretali smo se na Keju. Šetao je, prutić u rukama, još uvek “držeći” kako bi ljudi rekli. Poslednji topliji dani prošle godine, jesen, sedeo je na klupi, jednoj od poslednjih sa tijabarske strane, prema pruzi

 - Ajde, ustaj, golmane!

 -  A, Paunče, srceto me umara. Sednem da odmorim. Šetam, svaki dan. Pre neki dan stigo do pomoćno. Gledam trening ,Radnički. Ne idem na utakmice odavno…. Do skoro sam u lozje išao stalno. Gore na Sarlah

Bio je to  jedan od poslednjih razgovora. U poslednje vreme I retko idem na tu stranu.

Njegov sin Dušan sinoć mi je poslao pruku.

 Umro je tata. Zaspao je u snu …

Onako kako je živeo, tiho, skromno, uvek prijatan za ljude, ono otmeno lice razvučeno u osmeh…

Divan otac. Nežan. Supruga Tanja, sin Dušan, sestra Ljiljana, divni unuci Nada, Natalija , Stefan I Katarina. Velika radost…

Nema vise Avde. Život li je to, sudbina neka, generacije nestanu. Ostanu sećanja. Više ih nema na ulicama,  zaćute, sklope oči i…

 Tako je otišao I Avda. Rodjen je 1936. godine. Nepuna odamdesetšesta. Poslednji od  sedmoro Ćirića, braća, Radmilo, Borivoje, Djordje, sestre  Darinka, Ljiljana, Radmila.

Sahrana, danas, u petak 11. februara  u 14 časova na starom Pazarskom groblju.

   Počivaj u miru, dobri naš Avdo!