Ne bih bio pravedan ako se ne bih rukovao i uz osmeh i po neki podsmeh pozdravio ovu cifru koja sobom donela toliko raznolikih dogodovština da bi bilo potrebno dosta vremena da joj se nadenu prava imena !

 Ne želim da budem izuzetak i da vam kažem  skoro da ne primećujem da će se u nedelju u ponoć desiti nešto posebno. Neću naravno, promenićemo kalendar, ovaj baciti što dalje i okrenuti još jedan list u životu svesni ili ne da više nikada nećemo imati toliko godina koliko smo imali !

   Naslov može i ne mora da vam kaže nešto posebno. Zašto baš taj, obrazložiću kroz ovo poslednje pisanje do nedelje u ponoć. Možda i duže!

 ,,Ni na tam, ni na ovam"  je igrokaz na pirotskom kojim se dvoje mladih, simpatičnih naših ljudi šale na svoj i naš račun. Lepo, ljudi ih vole, imaju svoje mesto u njihovim životima . Toliko, sve ostalo u drugoj objavi ...!

 ..........................................................................

     Počeli smo je zatrovano! Mnogi uplašeni amonijakom kod Sopotskog hana. Izgubljena su dva života. Ej bre , umrli su ljudi. Ostale su porodice da plaču za njima !

    Lično ja i moj mladi poznanik  ,,počastvovani" smo  četvoročasovnim privođenjem u prostorije Policije.  I to na Božić!!! Njima se to moglo, sila Boga nikada nije molila !

    U mom CV koji nikada neću da pišem, neka bude upamćeno i ovo.

   Tokom  te godine i te  brojke - 2023. mnogo vas zatražilo je hitnu pomoć u našoj Redakciji prigovarajući na loš odnos, prijem i organizaciju rada u Bolnici. Svuda može da se nešto ne uradi dobro, ali da bebe umiru, da se čeka više meseci na operaciju , da morate u privatnu, jer tamo mogu  ljudi sve, ako se plati ! A zašto da ne? Ono što su vam decenijama vašeg rada odbijali kao doprinos za zdravstvo kao da  ne postoji !

 U obrazovanju smo bili svedoci  besomučne trke nekih direktora, uplašenih da neće upisati dovoljan broj učenika, pišući više vesti od novinara o  svojim učenicima i profesorima. Jeste dobro, ali, pustite da o deci novinari  informišu. O nepotizmu, to je ,,savremena" reč, pogledajte Vujakliju, znaju i vrapci u krošnjama drveća pokraj škola !

 Mogu zatvorenih očiju da vam unapred napišem program Pirotskog leta koji neke nazovi kolege zovu ,,kulturnim" ! (Odmah sledi pitanje, a koje je to nekulturno ) i ko će se sve od onih koji nisu ustanove u kulturi opariti, izmišljajući neke programe.

    Naslušali smo se ovih dana o aktivnostima nevladinih organizacija. Dižu glas, traže poštovanje života, postaju meta nekih koji mogu sve. Ovde u našem gradu ima nekoliko NVO  za koje se zna šta će menjati od života i koliko će to koštati.

   To isto se zna i za sve one koji će dobiti javne radove, neku paru od Helpa. Tvrdim kada bih se kladio, da bih na nekoj ,,bez veze" kladionici dobio neku lovu.

   O privredi neću sada. Jeste privatna stvar, ali ne toliko da se , radnici tek tako izbacuju na ulicu, kao da svako od njih nema neku sudbinu koja time dobija još bolniji epilog.  Jeste vreme teško, jesu kovid i ovi prokleti ratovi  napravili opšti haos u svetu, ali za sve je potreban neki način, primeren ljudskim životima.

Da li ih ugrožavamo i kako ih rešavati!?

   Utoliko pre što su mnogi tkzv. Investitori dobro omastili od državnih subvencija.

 O pirotskom sportu sam izbegavao da pišem u vreme predizborne euforije, da se ne bi tumačilo na različite načine.

  Da se razumemo, niko nije lud da osporava izgradnju objekata, aktivnosti Božićne škole, ali, sve ostalo je u najmanju ruku za brigu.

 Ne znam koji je to Klub, većina su udruženja građana koja troše narodne pare, organizovan tako da se može nazvati primerom. 

    Te klubove nekako delim. Na čista udruženja gradjana i ona koja se jesu udružila navodno, ali u kojima su ili treneri ili predsednici jedine gazde. Tako, recimo, po njihovoj volji od dece uzimaju dobre pare. U nekim sportovima  mame i tate te dece moraju i da ih oblače. Kupuju im dresove, trenerke, kimona, kopačke, patike,  šta sve tamo ima , na kojima ti predsednici i treneri ponosno napišu nazive njihovih odnosno udruženih klubova. Uz sve to, da bi se  vaše dete bavilo nekim od sportova, u većini tih klubova će vam naplatiti to zadovoljstvo sa dve, dve ipo ili više hiljada.

  Božićna škola jeste jeftina, ali su zato svi tamo treneri i nazovi stručnjaci dobro plaćeni da se igraju s decom tih dana bez vikenda.

  Nije ni čudo zbog čega ima toliko školica. Ima nekih za igranje klikera, samo još nema školice za Žandar lopov, Klisu i Neka bije, neka bije.

 Toliko kao ,,opšta mesta"! Neka prođu praznici, neka se život vrati u neke drugačije tokove, tada ću hteti i moći da pišem detaljnije i da vas ,,ubedim" mada mi nije cilj, da sam pisao istinu.

To što nekima neće odgovarati, e tu ne mogu ni da pomognem , niti da odmognem.

 I za kraj  još nešto!

...................................................................

 Juče je jedna Maja plakala u školi. Drugi razred.

Učiteljice mama i tata nisu imali da mi dadu 250 dinara  za Deda Mraza. Sva deca danas idu na priredbu!

 Bravo, koliko li dece, osnovaca, ne znam da li su vrtići išli. Puta 250 dinara. Igra velikih brojeva. Zar to neka velika fabrika nije mogla da kupi dečici karte. Zar nije u Budžet mogla da se gurne ruka, ili ove predstave refundiraju Narodnom pozorištu.  

Ja ne znam , a vi?!

......................................................................

Nastojte da živite mirnije, da čuvate svoje zdravlje, da ne stavljate sve na srce (kao ja često) i da volite.

 Ljubav je  najlepša! Ako je prava!

 Dobro vam došla 2024!

 Kad pre?!