Naslov može i ne mora da vam kaže nešto posebno. Zašto baš taj, obrazložiću kroz ovo poslednje pisanje do nedelje u ponoć. Možda i duže!

 ,,Ni na tam, ni na ovam" je igrokaz na pirotskom kojim se dvoje mladih, simpatičnih naših ljudi, šale na svoj i naš račun. Lepo, ljudi ih vole, imaju svoje mesto u njihovim životima.

Slavko i Slavica, alias Danica Mitić i Nenad Milošević, sinoć su se ponovo našli na Svečanoj akademiji povodom Dana grada i uz pomoć jedne žene, radi zapleta, kao treće lice, izazivali osmehe.

Za ovakvo neko vreme, Slavka i Slavicu treba često gledati, da bi vam se na kraju meseca kada pogledate u novčanik, makar malo nešto lepo dogodilo u glavi!

Mogla je zaista Svečana akademija povodom Dana grada da se tako zove. Ne rugam se, nažalost. Po mom "skromnom" višedecenijskom iskustvu, osim dodele nagrada, sve ostalo nije imalo ovaj prefiks.  Zna se kakav je sadržaj SVEČANIH akademija. Kao što se zna šta su zabavni, a šta posebno neki umetnički programi gde su violine, balet, čak i kancone Duška Svilara.

 Za one koji nisu čuli istoriju grada, kao i one slučajne namernike koji ništa ne znaju o Pirotu, sada su upamtili. U konferansi, koja kao da je pisana "s nogu", u filmu u kojem se i "bata Aki" mučio da pročita šta smo sve "naprajili", kao i u govoru predsednika Privremenog organa, sve smo čuli kao reprizu.

Nije zgoreg.

Mijalko nam se vratio majstorskom "igrom" najboljeg pirotskog glumca u istoriji, ali se "prika" rastužio u strahu da ne izgubimo pirotski dijalekt.

To nije peglana da se pojede. Na "pirotskom" nisam siguran koji je, govore oni koji žele tako da govore. Ako izumire, izumire s ljudima, navikama, kao kermes, bioskopi u Iskri od 4, 6 i 8, ili Najlon bašta na Kaleu. Živi kod Mijalka, u knjigama TGP, Dragoslava Zlatkovića, pok. Bore MB, Stavrije. S tim što svako od njih ima neki svoj "pirotski govor" kojim se sili!

 No dobro. Kako vreme kaže!

Ne znam autore sinoćne priredbe. Gledao sam na tv, jureći ton i sliku, jer su stalno bili u svađi. Iako sam se "udubio", Slavka i Slavicu čuo sam svaku petu rečenicu!  Pojačao sam, da su moji izlazili iz sobe.

Savetujem scenaristu i reditelja da konačno razdvoje Svečane akademije od igrokaza,  bisera maestra Aleksnadra Živkovića. Ne znam kakav je budžet imao na stolu, tek iako su vrednost parekselans, violine su skoro zalutale u ovom programu, a femomenalni Una saga Serbika poslao je turističku ekipu, s obzirom da znam kako nastupaju i da sam jedne godine želeo da ih dovedem za "Ljude za novo vreme"!

Dušan Svilar se prekomandovao za lagane stvari koje je smestio na kraju programa što nije izazvalo "bis" ovom "rodoljubivom pesmom". Na kraju, pokazao je da je mislio da je zaista došao na gradsku svečanost.

Mlada lepa dama, čiji su mi fanovi odmah posle svečanosti slali zahteve za fotografije, izgleda da je tekst dobila dok je pila kafu u foajeu Pozorišta. Okej, lepo je dovoditi poznate face iz Beograda, ali Gaga Mićalović nije baš morala da šmira i kašljuca dok je kazivala opterećujući tekst.

O zgodnom, rečitom momku pored nje, ništa sporno, bio je korektan.

Toliko. Smatram da je poslednji trenutak da ovaj program režira, piše scenario i selektira program neko ko makar malo poznaje Pirot, ali i neko ko je tamo na Akademiji učio koje su to sve vrste programa i koji se kada i u kakvim prilikama prikazuje.

 Dakle, baš je bilo "ni na tam, ni na ovam"!