Mala grupa mladih, pametnih Piroćanaca, koju predvodi najpoznatiji,Uroš Mijalković,državni reprezentativac i već svetski priznati karatista, krenula je u Start ap Projekat, za koji slobodno možemo da kažemo da je ,,podigao svet na noge”!

Na početku evo Uroševog obraćanja prilikom obrazlaganja projekta Miracle Dojo!

Na predlog brojnih naših, mladjih posetilaca Portala, mi smo danas pronašli na sajtu Inter FON intervju sa Urošem i njegovim saradnicima! Nismo želeli da , kao drugi pirotski Portal, deo teksta intoniramo kao Uroševu izjavu, već tekst prenosimo u celini! Uroš i njegovi drugari iz Pirota,sa još dvojicom momaka, uradili su igricu koja će osvojiti ne samo karate svet!!

..............................................................................

Uroš Mijalković je seniorski reprezentativac u karateu koji je uspešno sjedinio sport sa kompjuterskim svetom. Posle mnogo radnih noći, gomile kreativnih ideja, ali i stalne želje za uspehom, uz Nemanju Tanaskovića, Stefana Đorđevića, Stanka Kostića, Stevana Končara i Nikolu Dragojevića, unosi osveženje na tržište mobilnih igara – prvu multiplayer karate igru. Njihov tim, Miracle Dojo, odoleo je brojnim izazovima, a evidentno je da im uspeh tek predstoji.

Na čemu trenutno radite?

Uroš : Privodimo igricu kraju. Što se tiče development-a, implementira se UI, kad je u pitanju art tu malo kasnimo pa pomoću štapa i kanapa uspevamo da odradimo to što treba. Planiramo da do kraja meseca izbacimo beta testing verziju, jer nemamo sredstava da to radimo onako kako se to inače radi u gejmingu. Planiramo da tokom 20ak dana prikupljamo informacije korisnika, da vidimo kakav će biti feedback, pa da nakon toga i zvanično izbacimo igricu.

Stefan: Najteže je što sami sebi moramo da stvaramo poslove, nemamo nadređene koji bi nam govorili šta da uradimo. Imao sam i ranije iskustva sa game development-om, ali ovo je ipak drugačije iskustvo. Naravno, ne znamo svi sve, ali stalno učimo. U početnoj fazi, recimo prve dve nedelje, često smo gledali tutorijale. Zaista radimo punom parom.

Uroš: Činjenica je da nam je svima ovo prvi projekat, počev od business strane, preko art-a do development-a. Shvatili smo ga vrlo ozbiljno i kao šansu da se dokažemo, jer imamo pristup globalnom tržištu. Jasan zajednički cilj nas je ujedinio i zadržao na okupu. Dosta smo napredovali, ne samo pojedinačno već i kao tim, a u ovom sastavu radimo sedam meseci. Najveći pomak vidim kada uporedim prve biznis planove koje sam pisao sa onima koje sam radio nedavno. Takođe, animacije i prototipi igrica od pre sedam meseci, u poređenju sa skorašnjim su nebo i zemlja. Definitivno je bilo potrebno uložiti mnogo truda i to se vidi.

Šta je najveća prepreka s kojom ste se u dosadašnjem radu susreli?

Stefan: Rekao bih da su to međuljudski problemi, jer se često svađamo.

Uroš: Da se ne shvati pogrešno, svađe nastaju jer smo svi privrženi ovom projektu i svima nam je stalo da bude uspešan. Razlog konflikata nije lične prirode, nego je sa objektivne i profesionalne strane. Istina, imali smo poteškoća, naročito novčanih. Naziru se potencijalne investicije, ali za sad to nije sigurno. Ipak, bitno je da smo sve tehničke probleme rešili i da niko od nas nije imao želju da odustane.

Nemanja: To, zapravo, nisu svađe već samo sukob mišljenja. Uglavnom rezultat takvih rasprava bude konstruktivne prirode.

Imate li posebne uloge u timu? Ko je za šta zadužen?

Stefan: Ja sam zadužen za ceo development. Možda sam proces izrade igrice deluje jednostavno ali je zapravo vrlo kompleksan. Potrebno je znati kako sistemi rade jedan sa drugim, back-end i front-end programiranje, to je ipak izazov. Stanko i Stevan trenutno nisu ovde, ali je bitno napomenuti da i Stanko radi front-end development i dosta je pomogao kad je u pitanju kreativni apekt ovoga što radimo. Sredio je zvuk, uspeo je da dođe do još jednog čoveka koji nam može pomoći oko art-a. Stevan se bavi back-end development-om, on je takođe završio FON. Obojica su nedavno diplomirali.

Uroš: Moja uloga je da koordinišem sa karate svetom. Ono što ovu igricu čini posebno interesantnom, jeste što imamo dozvole za korišćenje likova i imena ljudi koji su zvezde ovog sporta. Još jedan moj zadatak je business development, tražim investitore, sa Nemanjom radim i marketing na društvenim mrežama, a radim i u Photoshopu. U suštini, u start up-u svi sve rade, jer je tim mali. Džoni je zadužen za sve što je vizuelno, za dizajn, animacije, on nam je Art Director.

Da li ste zamišljali da će start up ovako izgledati kada ste tek počinjali?.

Uroš: Mislim da malo ko zna kako start up funkcioniše, jer mu se ne posvećuje mnogo pažnje. Na fakultetu je promovisan Start up program sa ICT Hubom, što je nas pokrenulo. Odlično je što je to organizovano, ali šteta je što je sistem obrazovanja takav da se to retko pominje. Uglavnom je fokus na korporacijskom konceptu, koji uspehom podrazumeva dobijanje posla a ne pokretanje sopstvenog biznisa. Za sada niko od nas ne želi da radi za nekoga, svi bismo hteli da izgradimo nešto svoje. Smatram da ako je toliko ljudi pre nas uspelo u toj nameri, onda ćemo i mi moći.

Gde vaš projekat vidite za nekoliko godina?

Stefan: Ovaj projekat smatramo, metaforički, raketom, koja treba da nas lansira i da se za nas čuje. To je samo prvi stepenik za našu firmu. Nadamo se i investicijama koje će nam pomoći na tom putu. Imamo potencijal i da postanemo brend, jer nam je nedavno stigla ponuda teretane iz Brazila u kojoj bi hteli da prodaju naše brendirane majice i šolje. Projekat može brzo da se proširi, a mi možda nećemo ni biti spremni za količinu interesovanja koja će nastupiti.

Uroš: Imamo pristup globalnom tržištu i to nam daje značajnu prednost. Tražnja za ovime na čemu radimo definitivno postoji. Najviše fanova imamo u Brazilu, više nego u Srbiji. Za Brazilom slede Alžir, Iran, Indonezija. Ako budemo imali budžet targetiraćemo neko veliko tržište, na primer SAD. Zbog svoje privrženosti prema karateu imam volju da ulažem u ovaj projekat. Smatram da bi naš uspeh bio značajan i za sam sport.

Nemanja: Velika vrednost projekta je što smo dobili saglasnosti od najvećih svetskih karatista da koristimo njihove likove. To su ljudi koji su u ovom sportu ono što je Muhamed Ali bio u boksu. Oni su nam dobar kanal koji koristimo da bismo došli do naših krajnjih korisnika. Nadovezao bih se i na ono što je Stefan rekao, da možda nismo spremni na sve što nas u budućnosti čeka, ali ne treba zaboraviti da nismo bili spremni čak ni na ovakav uspeh koji smo do sad postigli. Kao tim sazrevamo, prilagođavamo se okolnostima i prevazilazimo prepreke. Verujem da ćemo biti spremni i za veći uspeh, kad za to dođe vreme.

Šta biste smatrali neuspehom?

Stefan: Jedini način na koji sad ne bismo uspeli jeste da uopšte i ne izbacimo igricu. Čak i ako je budemo izbacili i ne budemo dobili željeni ishod, ipak će se čuti za nas. Firma kao firma će ići dalje, čak i ako projekat ne bude bio toliko uspešan.

Nemanja: Ne vezujemo se za projekat koliko smo se mi međusobno vezali. Naravno da nam je projekat bitan kao ulaznica, ali nećemo smatrati neuspehom ako rezultat ne bude baš onakav kakav smo zamislili.

Uroš: Naglasiću da izlazimo bez publisher-a, imamo svoj proizvod koji neće objaviti neki veći studio. To je hrabar potez, jer je ipak drugačije kad imate publisher-a koji je spreman da u marketing vašeg proizvoda uloži pola miliona evra. Odlučili smo da ovo obavimo sami, jer baš u tome vidimo potencijal.

Šta biste poručili nekome ko želi da krene vašim stopama?

Stefan: Potrebno je biti hardcore. Ono što je najbitnije su ideja, egzekucija, tajming i tim. Mada, sve i da pokušamo, ne bismo uspeli da damo neki konkretan savet. Ono što je nama pomoglo nekome drugom možda ne bi.

Uroš: Ono što je bitno jeste da se ne sme odustajati. Možda je ključ uspeha naći prave ljude, pravu ekipu za rad. Krenite da radite i ako imate ideju nemojte da je krijete. Niste ni svesni koliko ideja postoji i koliko ideja se ugasi pre nego što se krene u realizaciju. Ne mislite da će vam neko ideje ukrasti, jer ko razmišlja o idejama – taj već ima svoje. Treba slušati savete, ali bitno je zapamtiti svoje vrednosti i od njih ne odstupati.Važno je i imati cilj: sebi sam rekao da ću pre završetka fakulteta morati da krenem da radim nešto svoje, bilo šta, makar i da otvorim pekaru. U periodu studiranja nemate rizik, nemate svoju porodicu i posao. Ljudi su uglavnom oprezni, neodlučni, ali ja sam išao glavom kroz zid. Pritom, kao što je Stefan već pomenuo, tajming je jako važan – karate je sad ušao u olimpijske sportove, a mi smo prepoznati kao najveći promoteri karatea u svetu.

Nemanja: Ko god krene u neki poduhvat razmišlja hoće li naići na odobravanje. To se ne može znati dok se ne krene, a ljudi su zaista voljni da pomognu, pogotovo dok smo još mladi, dok smo studenti. Baš zbog toga je potrebno što pre krenuti sa radom. Ne treba čekati neki poseban momenat. Samim tim, pozivamo sve koji su zainteresovani za praksu ili za priključenje našem timu, da nas kontaktiraju na mail support@miracledojo.com ili tanaskovic@miracledojo.com.

Tekst smo preuzeli sa sajta Inter FON