Ovih dana, oko praznika, javio nam se naš čovek. Živi daleko od Pirota, dolazi u Veliko Selo uvek kada su praznici, da obidje roditelje, familiju.

Njegovo pismo dobili smo u nedelju. Uskrs! Ostavili smo za danas. Nabrojao je mnogo toga. Mi smo izdvojili ove detalje!

......................................................................................

Prvi utisak kada stignem u Pirot i krenem u selo!

Pružni prelaz, kažu mi moji, pazi, retko ispravan. Raskrsnica  opasna...za medalju, ne znaju očigledno neki vozači -  Ko je sa prvenstvom prolaza! Zašto tu ne bi "ležao neki policajac"...

Dalje! U Krupcu na uzbrdici, sećam se,  zimi po snegu i ledu, kada stanes, ne mozes da kreneš uz Banovo Brdo...kako ga meštani zovu...

 Treći problem

Opet uz brdo. U Krupcu samo sa druge strane iz pravca V. Sela sagradili kuću i okucnicu, napravili betone. Na jednoj kolovoznoj traci ni kola ne mogu proći a kamo li autobus ili kamion.

O tome svi ćute. Policija kažu moji, uvek govori  nisu nadležni. saobraćajna insp. takodje tvrdi isto  i tako u začaranom krugu...

Jos koji stotinu metara nanize...opet   problem

Prodavnica...u redu...gajbe ispred prodavnice...svakog dana...rashladne vetrine...sve na ulicu...i dovoljno..da tu budu samo jedna kola...da ne pričam o ljudima koji stoje...piju...mora da se stoji...i da se čeka...ako neko želi da prodje...

    Gde je tu bezbednost u saobraćaju...kažu...brinu o nama...vežite pojas...ovo je deset puta opasnije...jer se radi o putu koji je žila kucavica, za  seljaka mislim...

     To su stvari sa kojima se meštani ova dva sela, a i oni koji idu Kružnim putem, svakodnevno susreću do i sa posla.

Svi govore o selu, unapredjenju sela, svi se tog Kružnog puta i seljaka na njemu sete samo u pred izbornim obećanjima...

     Rupe na putu da točak ostane u njima, a da ne pričam o mosti  na kome se otvorila rupa i gledaš  Nišavu  kroz nju.

    Neki dobri seljak  dovukao neko drvo pa poboo u tu rupu. Da neko ne ostane bez točka ili daleko bilo bez noge.

     Rasveta po selima je posebna priča. Mora da se štedi. Ne može svaka bandera da radi. Moramo da budemo u mraku, svaka treća je dovoljna.

   I tako dragi Gosp. Nenade puno problema.  Da ne redjam više. Prestali biste da čitate i da tražite odgovore. Ostaviću nešto i za kasnije, kada u julu dodjemo na odmor .Da ne rešimo sve od jednom...Počeli bismo mnogo lagodno da živimo...

   Ne bi prepoznali svoju sredinu, svoje puteve, svoju okolinu, svoje okruženje...

    Ako izuzmemo sve ovo...i još što šta, lepo je biti seljak, čovek...

  Ipak mi je najlepše kada  dodjem u svoje selo ! Vratiću se jednog dana !

    Unapred hvala! Svako dobro! Od Boga i od ljudi!

    Valjda će nas ogrejati majsko sunce...