Ovih dana, tragedije koje su se dogodile u poslednjih mesec dana i dalje izazivaju nevericu i reagovanja. Bez obzira kako će neko od zdravstvenih radnika reagovati, mi smo odlučili da otvorimo portal za vaša iskustva u bolnici koja nećete zaboraviti.

POŠTOVANI Nešo 

Uporno pratim situaciju povodom nemilog događaja 

Pogodilo me

Vratilo me 14 godina unazad kada smo zahvaljujući valjda samo Bogu i Emici Tonćić ja i moj sin preživeli

....................................................................

Bila je nedelja 10.06.2007. Rano jutro pola 5

Po dogovoru suprug me je povezao na porođaj i usput pokupio dr.M...(čuli smo se telefonom i merila vreme kada bolovi krenu na po 5 minuta)

Sve je bilo u redu

Osećala sam se super, jaka ,zdrava

U Bolnicu sam išla samo na sistematske preglede do tada t.j. do moje 25.godine, kada je počeo moj pakao od života. 

Porođaj je trajao do 9 i 20, kako su napisali u otpusnoj listi i još piše da je sve prošlo u najboljem mogućem redu.

Ali istinu i slike od tog dana nikada ne mogu izbrisati

Ležim na onom stolu za porođaj i dr.M... kaže: (reči su toliko duboko urezane u meni da ih nikada neću zaboraviti )

" Uhvati se za mene i guraj

Ti si selsko dete,jako to če začas izleti"

Uhvatila sam se ,a on je samo prošao pored mene i rekao

" Epa nećemo tako,mnogo si jako če me zabiješ u prozor"

Popeo mi se na grudi kolenima i njima gurao bebu da izađe

Kada je shvatio da gubim snagu i da polako tonem ,a da od porođaja nema ništa, rekao je babici Anji da mu nešto donese i sišao sa mene

Samo sam čula Emicu

"Doktore da pozovemo još nekog pa da uradite carski rez"

Ćutao je uzeo (tada nisam znala šta je) vakum i izvukao sina teškog 4,8 kg

Dete nije zaplakalo 

Samo sam vidla krv koja je šikljala iz mene, čistačicu koja me je polivala kofom vode i Emicu koja traži hitno specijalne konce za ušivanje

Više se ničeg ne sećam

Probudila sam se u sobi, saznala da je beba živa ,ali da mora biti kod njih jer ja navodno nemam mleka

Noge nisam osećala, tako da 3 dana nisam ustajala iz kreveta

Samo su dodavali krv, infuzije i non stop špricali neznam kakvim injekcijama

Kada pitam gde mi je beba samo kažu sve je u redu ne brini i odu

Četvrtog dana su mi rekli da ima žuticu i da mora na prženje

Zamolila sam sestru da ga donese ,samo da ga vidim

Kasnije uveče mi ga je donela supruga od dr.M... , koja se vratila sa odmora

Rekla je

"Evo tvog džina,sad da vidimo da li stvarno nemaš mleka"

Naravno mleka je bilo za 5 takvih beba

Dobila sam malo snage ugledavši ono što je svakoj ženi najvrednije u životu

Te noći sam čula kako plače i uspela da ustanem,stanem jedva na noge i otišla do boxa

Nije bilo nikoga sem bebica koje spavaju i moje koja je na prženju

Rekli su do 2 ,a bilo je već 3 

Čula sam smeh sa terase i krenula tamo

Kada sam pozvala sestru

Odgovor je bio " marš u sobu" ( Bila je 1 od bliznakinja koje su u to vreme radile)

Nakon nedelju dana sam puštena iz bolnice sa bebom

I tek počinje

Pomešana osećanja, borba za moj život

Nakon 2 godine krvarenja, mučenja , 59 snimanja dr Zdravkovića u bolnici( gde je naravno sve bilo u redu), kod istog dr. u privatnoj režiji sam morala hitno na hirurgiju radi operacije 

Naravno nisam pristala da se vratim u tu ludnicu

Pozvala sam pokojnog dr.Gligorijevića i otišla u " Stens" ,gde je konzilijum lekara iz raznih gradova na čelu sa dr. Mićom urađene 3 operacije

Zatim svake godine po 1 operacija

Saznala sam da su na porođaju uništili deo materice,tetivu i završni deo debelog creva, tako da drugo dete može biti samo misaona imenica.

I dan danas se samo krpim

Dokle videćemo 

Prošlo je 7 operacija ,sad i kad kažu ideš na nož,ja se smejem

Izbora nemam

Samo se molim da ovo dete nisu uništili

Da će je život za godinu,dve nagraditi makar sa jedom zdravom bebom

Uspećeš Miljana

Budi borac

Nemoj nikada odustati

++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

"Doktore, pašću u nesvest..." - "Padni!!! Nećeš dalje od kreveta!!!"

Najpre da se zahvalim  Redakciji sto je pokrenula ovo veoma, veoma važno pitanje, reklo bi se - života i smrti.

  Nikako, ali nikako ne saradjuju Ambulanta Doma zdravlja gde trudnice idu na preglede, do dobijanja "zelenog kartona" i odlaska na Odeljenje Opste bolnice.

   U Ambulanti se ne poštuju termini, sve trudnice, kad god da imaju zakazano, cekaju i na preglede i na CTG, dok neka "samo nesto ne pita"...

     Olajavajući stanje na Odeljenju ginekologije od dr iz Ambulante, shvatate da vas pored pripreme za bebu, ceka i ona ljudska strana, dobra ili losa kada odete na "čin".

     E taj čin porodjaja moze da bude savršen i dobar, a moze kao i mnogima da unisti sve iluzije o tome kako je dobro biti majka.

Moja trudnoća bila je savrsena do maksimuma, sve u redu.

  Dobijam u ambulanti "zeleni karton" da se javim u terminu na Odeljenju ginekologije. Tog dana, idem sa suprugom, ostajem i ostajem, zene dolaze, odlaze, zakazani carski, neke dodju, porode se i odu, ja lezim 8 dana jer imam "zeleni karton".

   A mogla sam kuci da odmorim, spremim se još malo, bar psihicki. Ne, po proceduri, ostajem u bolnici dok ne krenu bolovi…nema ih i nema. Tada mi je doktor Sava uradio ujutru CTG I rekao da nema nijedne kontrakcije, nece jos neki dan. Taj doktor  je, po meni, jedini koji je u to vreme radio svoj posao sa trudnicama do maksimuma, i onaj doktorski deo i onaj psiholoski. U to vreme bio je tu još jedan Bata, kojeg su, kako kazu zbog alkohola najurili - covek savrsen za sve mame koje smo tada bile na odeljenju - nas 8.

Pored lezanja u bolničkom krevetu, hrkanja ostalih trudnica, zapomaganja, nagledavanja svega i svačega, odlucujem da ostanem u Bolnici, a ne da cekam da bolovi krenu kuci. I onda, dolazi dežurni doktor u viziti i kaze ides na porodjaj. Poznajuci koliko - toliko terminologiju (jer sam prvorotka), kazem "Nemam bolove, kontrakcije.." kaze “sad ces da imas”. Ukljucuju indukciju bez ikakvog razloga, 8 sati mucenja, radjena epiziotomija jer će kao da izadje beba - nije.

 Vakum?!

Nikako ! Da bebi povrede glavu, ruku ili sta god. Izmolila sam CARSKI REZ!

JOS JEDNA RANA.

Ne znam gde sam od šoka, jedna rana, druga rana, beba, infuzija, sestre koje su jedina svetla tacka, pomažu. Dete, hvala Bogu ok, ali majka nikako.

Jedna  od sestara iz boxa donosi dete sa rečima “Ovo tvoje sam kupala u 3 nocas jer ne zatvara usta, samo plače”. Druga kaze “rodila si monstruma, samo vristi”.

I tako samo jedva cekas da odes kući i da se ne vratis tamo.

Ja i necu! Bar dok ne vrate doktora Savu. Za 8 sati mučenja i zapomaganja na porodjajnom stolu, pričam da ću da umrem ili padnem u nesvest, na sta mi je dežurni doktor rekao "Padni, neces dalje od kreveta"?!?!?

  ZBOG STANJA NA GINEKOLOGIJI SE NE ODLUČUJEMO ZA DRUGO DETE

A.S

***Stavovi autora pisama ne izražavaju stavove redakcije