Evo prve prilike da objavimo izuzetno detaljan, analitički tekst našeg sugrađanina. Zbog dužine teksta, odlučili smo da objavimo u nastavcima. Najverovatnije danas i sutra

Gospodine Nenade,

Obraćam Vam se u vezi obajvljenog teksta koji potpisujete pod naslovom: „Ma da, rekao sam, jbs meni više i pitao: Zašto izgubismo Anđelu, Nišavu, Кej...? Manite se politike, da branimo život ovaj naš ovde!“

Morao bih se složiti sa Vama (i Vašom zabrinutošću) za živote ljudi, posebno dece, kako ih ne bi odnele stihije nabujalih reka, odnosno naše zajedničke neodgovornosti!

    Apel koji iskazujete deluje razumljiv, jasan, poput vapaja – radi osvešćenja ljudi i ozbiljnog sagledavanja problema koje ste naveli.

   U vremenima smutnim i nestabilnim – kada ljudi nemaju hrabosti ili dovoljno vremena (usled brige za materijalni opstanak) da zakorače u ove ili slične teme, važno je otvoreno govoriti o svemu, ne radi prkosa, ili suprotstavljanja (nekome ili nečemu), već radi ohrabrenja drugih, u nadi da će se i oni aktivno uključiti radi  prevazilaženja svega onoga što nas muči.

     Pitanje reke Nišave, njenog vodotoka, neprekidno ispuštanje vode iz Zavojskog jezera, presušivanje istog. Uopšte pitanje prirodnih dobara (potrebe očuvanja), ili njihove eksplatacije (kroz mogućnost zloupotrebe), a sve radi ličnog interesa, tj. bogaćenja, kao i (uopšteno) pitanje našeg odnosa prema nasleđu, bilo materijalnom ili kulturno-duhovnom, smatram važnim za život svakog čoveka!

   No, ima i drugih tema koje niste pominjali, a koje ću nadalje morati da pomenem, jer su goruće, tiču se kako drugih, tako i svih nas ovde! I sami ste objavljivali na Vašem Portalu obaveštenje, da se i na našem području planira neka vrsta iskopavanja rude (-bakra), od Sarlaha pa sve do sela  Staničenj  .    Neki čak (opravdano ili ne) vele da je u pitanju i rudarenje zlata. Ovo me posebno zabrinjava, jer se pokazalo da takva iskopavanja ne donose nikakvo dobro, sem vlasnicima internacionalni  korporacija koje eksplatišu ta rudna bogatstva, ili onima koji njihove „rabote“ odobravaju i zauzvrat dobijaju ogroman novac, ili mito.

   Pored zabrinutosti, izražavam i lično nezadovoljstvo (negodovanje) kada je reč o takvoj mogućnosti, jer:

Ko uopšte ima pravo da vrši takvu prodaju?

Кo uopšte može dati stranim firmama mogućnost ekspaltacije zajedničkih dobara, bez obzira na položaj?

Molim Vas, nije to ničija dedovina, pa da sa njom trguje, već zajedničko dobro!

Pokazalo se da je ekspoaltacija ruda u širim područjima (pošto je reč o kilometrima dugih iskopa) oko gradova, reka, jezera, veoma opasna, pogotovo što pomenuti eksploatatori ne mare za životnu sredinu, niti živote ljudi.

 Poseban problem je u procesu izdvajanja same rude, za šta se koriste opasna hemijska i kancerogena sredstva koja isparenjem dolaze do vazduha, ili se ulivaju u vode i truju okolno zemljište, što ostavljaja trajne i neizbrisive posledice po živu sredinu –ostavlja pustoš.

O tome svedoče mnoge studije (kao i posledice eksplatacije u drugim zemljama), o čemu i sami možete čitati!

Zar Srbija nije ustala baš protiv jedne od kompanija tog tipa poznate pod imenom  Rio Tinto?

Da odmah budem jasan, ne pripadam pokretima „zelenih“, niti sličnim organizacijama – koje na temelju navodne brige o ekologiji sprovode „zelenu“ agendu – koja se gle „slučajno“ zagovara i finansira baš iz fondacija Soroševih ili Rokfelerovih. - -Ne pripadam ni organizacijama - „boraca za ljudska i manjiska prava“, - koje se takođe nekao „slučajno“ finasiraju iz istih ili sličnih izvora, niti bilo kakvim političkim grupacijama. Stoga, nemam nameru da bilo koga branim ili ističem, ali moram primetiti i da u našem gradu ima spremnih, posvećenih ljudi da brane naše reke, šume, jezera, zemlju (dedovinu), svoje domove i pokućstvo od raznih pokušaja otimanja.

Zar je ljude koji su svesni problema neko morao da pozove na blokade? Ne, oni su i sami osetili energiju i trenutak, da pristupe takvom činu, i to ne radi onih koji su ih pozivali, još manje radi bistrenja (i onako već mutnih) političkih voda, već iskreno, radi sebe i bližnjih?

Ljudi dobro razumeju (i bez da im neko eksplicitno kaže) da je u Srbiji sve uzavrleo, proključalo, pa se nema, i ne može više kud! U zemlji razjedneih institucija se uopšte i ne može govoriti o pravdi. Znali su dobro, zašto i sa kojim ciljem stoje po kiši i hladnoći! Na to su imali (i imaju)  pravo -ono moralno i ljudsko koje se nikakvim zakonima neda ukinuti, jer čini  integritet svake ličnosti. I verujem da bi došlo još i stotine (hiljade ljudi), i to bez ikakvog poziva (dotičnih koje ste u tekstu naveli) samo što za tako nešto još nemaju dovoljno kuraži, jer se boje da ih ne otpuste sa posla, da ih ne obeleže kao zaverenike ili oglase njihovu decu za nepodobne.

Znaju ljudi da posle prodaje zemljišta jedino što preostaje za trgovinu jesu živi ljudi, odnosno njihovi vitalni organi. Dakle, ovde nije važno ko je ljude pozvao, već sa kojim ciljem/ciljevima su ti ljudi izašli. I nije sve u znaku politike (odnosno politikanstva iako toga ima na pretek), već je ovde prevashodno reč o daljem opstanku. Reč je o problemima koji su bitni za svakoga čoveka i tiču se svakoga čoveka!

Vi izražavate čuđenje u pogledu pojedinca koji su se tamo zatekli, ili se nisu zatekli, a pošto su pozivali ljude (trebali su po vama i da budu među prisutnima),

 (Sutra)   Vaša reagovanja! Dušan Rančić: Zelena agenda, vazduh, Jadar, digitalni kodovi ...