Gospodine Nenade,

Obraćam Vam se u vezi obajvljenog teksta koji potpisujete pod naslovom: „Ma da, rekao sam, jbs meni više i pitao: Zašto izgubismo Anđelu, Nišavu, Kej...? Manite se politike, da branimo život ovaj naš ovde!“

Morao bih se složiti sa Vama (i Vašom zabrinutošću) za živote ljudi, posebno dece, kako ih ne bi odnele stihije nabujalih reka, odnosno naše zajedničke neodgovornosti! Apel koji iskazujete deluje razumljiv, jasan, poput vapaja – radi osvešćenja ljudi i ozbiljnog sagledavanja problema koje ste naveli. U vremenima smutnim i nestabilnim – kada ljudi nemaju hrabosti ili dovoljno vremena (usled brige za materijalni opstanak) da zakorače u ove ili slične teme, važno je otvoreno govoriti o svemu, ne radi prkosa, ili suprostavljanja (nekome ili nečemu), već radi ohrabrenja drugih, u nadi da će se i oni aktivno uključiti radi prevazilaženja svega onoga što nas muči.

Pitanje reke Nišave, njenog vodotoka, neprekidno ispuštanje vode iz Zavojskog jezera, presušivanje istog. Uopšte pitanje prirodnih dobara (potrebe očuvanja), ili njihove eksplatacije (kroz mogućnost zloupotrebe), a sve radi ličnog interesa, tj. bogaćenja, kao i (uopšteno) pitanje našeg odnosa prema nasleđu, bilo materijalnom ili kulturno-duhovnom, smatram važnim za život svakog čoveka! No, ima i drugih tema koje niste pominjali, a koje ću nadalje morati da pomenem, jer su goruće, tiču se kako drugih, tako i svih nas ovde! I sami ste objavljivali (ako se ne varam na vašem portalu obaveštenje), da se i na našem području planira neka vrsta iskopavanja rude (-bakra), od Sarlaha pa sve do sela „Staničenje“. Neki čak (opravdano ili ne) vele da je u pitanju i rudarenje zlata.

Ovo me posebno zabrinjava, jer (se pokazalo da takva) iskopavanja ne donose nikakvo dobro, sem vlasnicima „internacionalnih“ korporacija koje eksplatišu ta rudna bogatstva, ili onima koji njihove „rabote“ odobravaju i zauzvrat dobijaju ogroman novac, ili mito. Pored zabrinotosti, izražavam i lično nezadovoljstvo (negodovanje) kada je reč o takvoj mogućnosti, jer: Ko uopšte ima pravo da vrši takvu prodaju? Ko uopšte može dati (stranim firmama) mogućnost ekspaltacije zajedničkih dobara, bez obzira na položaj? Molim Vas, nije to ničija dedovina, pa da sa njom trguje, već zajedničko dobro! Pokazalo se da je ekspoaltacija ruda u širim područjima (pošto je reč o kilometrima dugih iskopa) oko gradova, reka, jezera, veoma opasna, pogotovo što pomenuti ekspaltatori ne mare za životnu sredinu, niti živote ljudi. Poseban problem je u procesu izdvajanja same rude, za šta se koriste opasna hemijska i kancerogena sredstva koja isparenjem dolaze do vazduha, ili se ulivaju u vode i truju okolno zemljište, što ostavljaja trajne i neizbrisive posledice po živu sredinu –ostavlja pustoš.

O tome svedoče mnoge studije (kao i posledice eksplatacije u drugim zemljama), o čemu i sami možete čitati! Zar Srbija nije ustala baš protiv jedne od kompanija tog tipa poznate pod imenom „Rio Tinto“? Da odmah budem jasan, ne pripadam pokretima „zelenih“, niti sličnim organizacijama – koje na temelju navodne brige o ekologiji sprovode „zelenu“ agendu – koja se gle „slučajno“ zagovara i finansira baš iz fondacija Soroševih ili Rokfelerovih. Ne pripadam ni organizacijama - „boraca za ljudska i manjiska prava“, - koje se takođe nekao „slučajno“ finasiraju iz istih ili sličnih izvora, niti bilo kakvim političkim grupacijama. Stoga, nemam nameru da bilo koga branim ili ističem, ali moram primetiti i da u našem gradu ima spremnih, posvećenih ljudi da brane naše reke, šume, jezera, zemlju (dedovinu), svoje domove i pokućstvo od raznih pokušaja otimanja. Zar je ljude koji su svesni problema neko morao da pozove na blokade? Ne, oni su i sami osetili energiju i trenutak, da pristupe takvom činu, i to ne radi onih koji su ih pozivali, još manje radi bistrenja (i onako već mutnih) političkih voda, već iskreno, radi sebe i bližnjih?

Ljudi dobro razumeju (i bez da im neko eksplicitno kaže) da je u Srbiji sve uzavrleo, proključalo, pa se nema, i ne može više kud! U zemlji razjedneih institucija se uopšte i ne može govoriti o pravdi. Znali su dobro, zašto i sa kojim ciljem stoje po kiši i hladnoći! Na to su imali (i imaju) pravo -ono moralno i ljudsko koje se nikakvim zakonima neda ukinuti, jer čini integritet svake ličnosti. I verujem da bi došlo još i stotine (hiljade ljudi), i to bez ikakvog poziva (dotičnih koje ste u tekstu naveli) samo što za tako nešto još nemaju dovoljno kuraži, jer se boje da ih ne otpuste sa posla, da ih ne obeleže kao zaverenike ili oglase njihovu decu za nepodobne. Znaju ljudi da posle prodaje zemljišta jedino što preostaje za trgovinu jesu živi ljudi, odnosno njihovi vitalni organi. I zaista, ako se sve rasproda, i prepusti kompanijama iza kojih ostaje samo pustoš (a koje u pozadini vode osvedočeni zlikovci kao što su Soroševi ili Rokfelerovi) šta drugo preostaje, nego da nam sutra u nekoj bazi, kao u „Bonstilu“ na Kosovu i Metohiji, na živo vade organe i prodaju bogatoj klijanteli! Dakle, ovde nije važno ko je ljude pozvao, već sa kojim ciljem/ciljevima su ti ljudi izašli. I nije sve u znaku politike (odnosno politikanstva iako toga ima na pretek), već je ovde prevashodno reč o daljem opstanku. Reč je o problemima koji su bitni za svakoga čoveka i tiču se svakoga čoveka!

Vi izražavate čuđenje u pogledu pojedinca koji su se tamo zatekli, ili se nisu zatekli, a pošto su pozivali ljude (trebali su po vama i da budu među prisutnima), ali pogledajte onda jedno veće „iznenađenje“, da finasijska podrška organizacije NALED (o kojoj se na lokalnim medijima prave hvalospevi) dolazi baš iz pomenutih fondova (Soroševih) odakle se i sprovodi „zelena agenda“. Za neupućene, zelena agenda (ili nova ekonomska politika) podrazumeva uvođenje taksi na CO2 (ispuštanje ugljen dioksida u atmosferu) ali ne radi zaštite životne sredine, već da bi se promoteri ove agende samo dalje bogatili na plećima naroda. Šta to konkretno znači? Ništa drugo do sledeće: Ako hoćeš da koristiš drva za ogrev? Koristi, ali zato plati taksu! Koristiš ugalj? Opet plati taksu! Koristiš struju? I tada plati taksu! Dišeš? I tada izbacuješ ugljen dioksid u atmosferu, pa bi morao da platiš taksu! Ukratko rečeno, uvođenje nove „normalnosti“ (koja je zapravo stara nenormalnost), radi daljeg bogaćenja ovih (pomenutih) zlikovaca, koji sada i nametanjem zakona o eksproprijaciji (preko ove vlasti) hoće i ono malo što smo sačuvali da nam uzmu bez ikakvih pravnih poteškoća. Zato je i najavljen referendum, odnosno pitanje promene Ustava Republike Srbije, što se čini radi njih -ovde ozloglašenih (i njihove dobiti) a ne radi nas (odnosno naroda)! Ko više može verovati bilo kakvim (nameštenim) izborima, navodnoj borbi za prava i pravdu, demokratiji kao takvoj, referendumima u zemlji koja se rasprodaje? Ko? Niko normalan, razuman i svestan ovoga što govorim! Sve je to odavno prokazano i razotkriveno u svojim lažima, jer su maske poodavno počele da padaju sa lica zločinaca.

Sa druge strane, moram priznati da me iskreno raduje što na vešem portalu otvarate (jedno bolno ali važno) pitanje -kvaliteta vazduha koji svakodnevno udišemo. Isti vazduh udišu i oni na vlasti i njihova deca, i zaposleni i nezaposleni, obrazovani ili manje obrazovani ljudi, svi gosti, ili oni koji iz poslovnih ili turističkih razloga borave u našem kraju. Stoga, bi bilo razumno da se ovoj temi posveti suštinski značaj u našem gradu i potraži aktivno angažovanje celokupne zajednice, radi opšteg dobra! No, ipak to nije slučaj, a to potvrđuje i moje lično iskustvo (angažovanje) oko ovog problema, od pre desetak godina. Tada sam se obratio nadležnim državnim institucijama u nadi da će ovaj apel podržati. Na moju ličnu (ali i žalost svih nas na ovom području) problem je prebačen na nivo lokalne samouprave i dalje prebacivanje odgovornosti (po onoj narodnoj) od Mike na Žiku, od Žike na Peru, itd.. do potopune banalizacije slučaja i njegovog razvodnjavanja. Na kraju, umesto da potražimo istinske uzroke, krivica se prebacuje na onog koji i otvara to pitanje (u tom slučaju na mene), jer lakše je ignorisati problem, nego li ga rešavati, i prividno je bolje prepustiti se zaboravu, kako bi lakše živeli, nego li se mučiti oko njega, i sve kao po onoj narodnoj Brigo (muko) moja pređi na drugog! Zaboraviti, a ne boriti se! Ignorisati, a ne tražiti načina! I od tog vremena ništa se nije promenilo! Neko bi me demantovao i rekao, da nisam upravu, jer smo dobili mernu stanicu! Svakako da pozdravljam njeno instaliranje, međutim, rezultati su samo potvrdili one sumnje –o visokom stepenu zagađenosti, pa nam je važnije šta ćemo po tom pitanju činiti u budućnosti nego da se osvrćem na sve ono što je do sada bilo! I dalje osećamo smrad (odnosno zagušenje gume) na širem području grada i zimi, a naročito leti (kada nema loženja), pa se onda nameće i pitanje uzroka –odakle zagušenje uopšte i može doći, ako je činjenica da imamo dve fabrike gumenih proizvoda u našem neposerdnom okruženju.

Lično mogu biti rasterećen što sam se po ovom pitanju angažovao (po onoj Jevanđelskoj – ja rekoh i dušu svoju spasih), ali ne mogu biti miran u odnosu na posledice, na životnu sredinu i zdravlje ljudi! Takođe ne mogu a da ne pomenem držanje lokalnih „medija“ koji su tada ostali nemi (kao da se ništa i ne događa), iako sam o pomenutom apelu javno govorio, pisao, i pokušao da uključim širu javnost. Koliko je tada bilo spremnih ljudi da preuzmu odgovornost? Bilo nas je nekolicina, nasuprot neobaveštenoj većini! I tako obično i biva, da se goruće teme ignorišu, sve dok se neko ne opeče (ili ozledi) vlastitu kožu. Guramo makaze pod tepih, sve dok nas ne poseku, da bi nam se tek nakon toga probudila savest. Tako je i sa zagađenjem i sa nabujalom Nišavom koja nosi živote, i sa Kejom i sa svim ostalim pitanjima, kao što su trgovina zemljišta i ruda. Ljudi smo, i kao takvi podložni slabostima, no još uvek nije kasno da se uspravimo i zauzmemo po svim ovim ključnim pitanjima odgovoran i odlučan stav. Da pogledamo jedi u druge u oči, da se suočimo sa istinom, pre svega sa sobom (što je preduslov svakog daljeg delovanja) i krenemo u iznalaženje rešenja! A imamo li snage za tako nešto, vreme će ubrzo pokazati!

I na kraju moram pomenuti temu Kosova i Metohije, mestu našeg Zaveta, našeg strašnog sudilišta, zemlje orošene krvlju srbskih mučenika i stradalnika. Pitaćete me, kakve veze ima ova tema sa onim što sam do sada govorio? Dragi moji, ima itekako! Zar ne vidite kako je Kosovo polako došlo u centar Srbije, kako se čudnovato preselilo u Jadar? Vidite li kako se stvari za tren obrnu, i taman kada se ni najmanje niste nadali eto vama „Kosova“, upravo tu, nadomak Pirota, kod Sarlaha, odmah do sela „Staničenje“. Eto Kosova na vašim imanjima, kod naših reka, šuma, jezera. Evo ga baš tu pokraj Keja na reci Nišavi!

Da li se to ispunjava kletva Kosovskih stradalnika, usled prevrtljive i izdajničke politike koja se prema našoj južnoj pokrajini kontinuirano vodi od vremena crvenih, preko „demokrata“ -žutih, i sada plavih –„naprednjaka“? Ako su „naši glavari“ spremni da trguju ovom svetom i zavetnom zemljom, na isti način kao što trguju i sa plodnim zemljištem i rudama po Srbiji, onda je dužnost da progovorimo, da javno istupimo, i kažemo da nismo saglasni, da ne želimo sa njima udela, da iskažemo zabrinutost! Za ljude od časti pitanje Kosova je identitetsko, dok je za trgovce samo nepotreban teret, koga se što pre treba osloboditi radi daljeg bogaćenja. Ipak narod u celini (nije zagrizao udicu laži), prihvatajući propagandne poruke - da je Kosovo već davno izgubljeno, da je svaka borba unapred obismišljena i nepotrebna. Da je to zaista propagandna „retorika“ pokazuju i silni napori onih istih (ovde pomenutih zločinaca, Soroševih i Rokfelerovih) da vlasništvo nad zemljom i rudnim bogatstvima na Kosovu i Metohiji postave pod svoju kontrolu, upravu i vlasništvo. Ali dragi moji ne trguju oni pri tome sa Šiptarima, već sa vlasnicima te zemlje - koja se barem u papirima još uvek vodi, odnosno ubeležena je (uknjižena) na državu Srbiju! Oni stoga trguju sa predstavnicima države Srbije, sa našim vlastima! Da li vam posle ovoga postaje jasnije kakve veze ima Kosovo i Metohija sa svim ovim pomenutim pitanjima, a ne samo sa identitetom našega naroda i bogatom kulturno-duhovnom nasleđu?

Toliko pitanja, toliko razloga za nezadovoljsto, toliko tema (koje samo naizgled) daleke od nas, dolaze baš tu nadomak naše kuće, našeg imanja, do dece kojima se nameće cepljenje. Iako na ova pitanja ne polažu svi podjenaku pažnju, ona ostavljaju trajne posledice na sve nas. Zar ne prisutvujemo (u ovom povesnom trenutku) slomu svih moralnih i pravnih tekovina koje su uspostvaljane u nizu generacija? Zar nismo živi svedoci uvođenja ljudi u logorske uslove života –putem digitalnih kodova, sertifikata (žigova)? Da, dragi moji vi ne vidite žice, ali one danas i nisu potrebne, ako imamo kamere i nadzor na sve strane, i to ne radi vaše bezbednosti (kako vas ubeđuju), već radi vaše kontrole, praćenja i nadzora. Kada su nacisti svojevremeno odvodili ljude u logore, na njima je pisalo da Rad oslobađa, pa su shodno tome mnogi i bili „oslobođeni“ ali od života. I dok nas ove goruće teme razdiru, dok ljudi („slučajno“ umiru od srčanih ili moždanih udara, neposredno nakon prve ili druge primljene doze vakcina) ili masovno oboljevaju, o tome imamo medijski muk! Ali zato se piše naširoko o potrebi sprovođenja „epidemioloških mera“ koje pri tome nemaju veze sa epidemiologijom, političkim partijama (koje nemaju nikakve veze sa narodom, jer su se od njega odrodile), o Naledu (organizaciji koja nema nikave veze sa lokalnim razvojem), okultnoj oligarhiji, ili društvima sa okultnom tradicijom (poput Roteri kluba) – koja nema nikave veze sa čovekoljubljem, itd..

Dok se pod vidom rekonstrukcije, na obnovljenom trgu (kod nekadašnjeg Doma Vojske) postavljaju masonska obeležja - svideće oko – simbol palog anđela -Lucifera, to se narod grčevito bori za svoju slobodu, čast i dostojanstvo. Bori se za očuvanje svoje imovine, normalnosti, uopšte moralnosti, od nametanja vakcina kao jedinog sredstva „zaštite“ protiv bolesti, od strahova koje generišu razni „stručnjaci“ iz „kriznih štabova“ koji pri tome ne odgovaraju za svoja nepočinstva, niti za njih važe isti zakoni. Generalno, ljudi se bore za svoj opstanak! I zato, kada postavljate pitanja vezana za okupljanje naroda, opravdani revolt, morate imati u vidu opštu situaciju, generalnu sliku neprilika –onog ponižavajućeg, iritantnog, što vređa ljudsku inteligenciju, i izaziva ljude na javno iskazivanje neposlušnosti. I zaista je čudno da se na jednom malom mostu, u jednom malom gradu, kraj Nišave, simbolično okupi jedan broj ljudi, sa različitim pogledima, stavovima, drugačijim životnim dobima, iskustvima, ali zaista je tako, jer ih je na takav čin navela bahata vlast, pre svega arogantnim stavom, nebrigom i nerazumevanjem za bilo koji problem. Toliko toga smo ovde već naveli, tako da se ne ponavljam! I bez namere (ali eto uspeli su) da u toliko razlika nađu najmanji zajednički sadržalac, najmanju osnovu koja je ih je mogla okupiti u celoj Srbiji (ovoga puta sramni zakoni o eksproprijaciji, i referendumu, temama koje se tiču svakoga), kao što se to desilo i prošle godine 7. Jula, kada je narod ispoljio jedinstven stav -protiv najavljenog zatvaranja. U Crnoj Gori su Mila oborile Litije, u Srbiji se veli da će Vučića oboriti litijum. Da li će to tako i biti ostaje da vidimo!

Pri svemu tome valja čoveku da bude obazriv, kako ne bi (sa nemarom ili bez) kumovao „promenama“ u kojima će da Sjaše Kurta, a uzjaše Murta! Da umesto Rio-Tinta imamo neki drugi –Tinto, da umesto pokušaja rudarenja na području Sarlaha i Staničenja, imamo rudarenja (sličnog tipa) na Staroj Planini, ili oko nje, itd,.. Da dođe „nova“ vlast, ali da vlada i da se „vlada“ po onom -starom. Da se napravi „promena“, ali takva da sve ostane isto! Stoga, se mora govoriti i o drugim aktivnostima, odnosno o ključnim promenama, pre svega u nama, i među nama samima. Da ugasimo televizore koji nam unose nemir i obmane. Da budemo otvoreni za probleme, a ne da ih skrivamo. Da se odupiremo parto-kratijskom sistemu na ličnom primeru. Da smo spremni onima koji nas podkradaju ili prodaju, reći Ne! Da vlastodršcima stavimo do znanja da su zamenljivi! Da ih podsetimo da nisu besmrtni! Da ih u njihovim poganim namerama prećutno ne podržavamo! Da uvek, i u svemu tražimo, svedočimo, i delamo radi istine, a ne da se lažemo. Zaista, istina oslobađa čoveka, a samo slobodan čovek (uz ličnu spremnost na odricanje i poržrtvovanje za bližnje) može doneti promene, najpre u svome domu, potom u gradu, i na kraju u državi!

Dušan Rančić