I na kraju moram pomenuti temu Kosova i Metohije, mestu našeg Zaveta, našeg strašnog sudilišta, zemlje orošene krvlju srbskih mučenika i stradalnika. Pitaćete me, kakve veze ima ova tema sa onim što sam do sada govorio? Dragi moji, ima itekako! Vidite li kako se stvari za tren obrnu, i taman kada se ni najmanje niste nadali eto vama „Kosova“, upravo tu, nadomak Pirota, kod Sarlaha, odmah do sela „Staničenje“.

Eto Kosova na vašim imanjima, kod naših reka, šuma, jezera. Evo ga baš tu pokraj Keja na reci Nišavi!
Toliko pitanja, toliko razloga za nezadovoljsto, toliko tema (koje samo naizgled) daleke od nas, dolaze baš tu nadomak naše kuće, našeg imanja,. Iako na ova pitanja ne polažu svi podjenaku pažnju, ona ostavljaju trajne posledice na sve nas. Zar ne prisutvujemo (u ovom povesnom trenutku) slomu svih moralnih i pravnih tekovina koje su uspostvaljane u nizu generacija?
Zar nismo živi svedoci uvođenja ljudi u logorske uslove života –putem digitalnih kodova, sertifikata (žigova)? Da, dragi moji vi ne vidite žice, ali one danas i nisu potrebne, ako imamo kamere i nadzor na sve strane, i to ne radi vaše bezbednosti (kako vas ubeđuju), već radi vaše kontrole, praćenja i nadzora. Kada su nacisti svojevremeno odvodili ljude u logore, na njima je pisalo da Rad oslobađa, pa su shodno tome mnogi i bili „oslobođeni“ ali od života. I dok nas ove goruće teme razdiru, dok ljudi („slučajno“ umiru od srčanih ili moždanih udara,) ili masovno oboljevaju, o tome imamo medijski muk!

Dok se pod vidom rekonstrukcije, na obnovljenom trgu (kod nekadašnjeg Doma Vojske) postavljaju masonska obeležja - svideće oko – simbol palog anđela -Lucifera, to se narod grčevito bori za svoju slobodu, čast i dostojanstvo. Bori se za očuvanje svoje imovine, normalnosti, uopšte moralnosti, od strahova koje generišu razni „stručnjaci“Generalno, ljudi se bore za svoj opstanak! I zato, kada postavljate pitanja vezana za okupljanje naroda, opravdani revolt, morate imati u vidu opštu situaciju, generalnu sliku neprilika –onog ponižavajućeg, iritantnog, što vređa ljudsku inteligenciju, i izaziva ljude na javno iskazivanje neposlušnosti.
I zaista je čudno da se na jednom malom mostu, u jednom malom gradu, kraj Nišave, simbolično okupi jedan broj ljudi, sa različitim pogledima, stavovima, drugačijim životnim dobima, iskustvima, ali zaista je tako, jer ih je na takav čin navela muka . Neko ih osudjuje ! Pri svemu tome valja čoveku da bude obazriv, kako ne bi (sa nemarom ili bez) kumovao „promenama“ u kojima će da Sjaše Kurta, a uzjaše Murta! Da umesto pokušaja rudarenja na području Sarlaha i Staničenja, imamo rudarenja (sličnog tipa) na Staroj Planini, ili oko nje, itd,.. Da dođe „nova“ vlast, ali da vlada i da se „vlada“ po onom -starom. Da se napravi „promena“, ali takva da sve ostane isto!

Stoga, se mora govoriti i o drugim aktivnostima, odnosno o ključnim promenama, pre svega u nama, i među nama samima. Da ugasimo televizore koji nam unose nemir i obmane. Da budemo otvoreni za probleme, a ne da ih skrivamo. Da se odupiremo parto-kratijskom sistemu na ličnom primeru. Da smo spremni onima koji nas podkradaju ili prodaju, reći Ne!

Da vlastodršcima stavimo do znanja da su zamenljivi! Da ih podsetimo da nisu besmrtni! Da ih u njihovim namerama prećutno ne podržavamo! Da uvek, i u svemu tražimo, svedočimo, i delamo radi istine, a ne da se lažemo. Zaista, istina oslobađa čoveka, a samo slobodan čovek (uz ličnu spremnost na odricanje i poržrtvovanje za bližnje) može doneti promene, najpre u svome domu, potom u gradu, i na kraju u državi!

Kraj

Dušan Rančić

Profesor filozofije

Redakcijski kolegijum ističe da stav autora ovog teksta ne odražava i stavove novinara Medijske kuće Ani press.