Ovim fotografijama komentar više nije potreban. Pitam se da li su više potrebni bilo kakvi tekstovi, opomene, poruke, kritika, nezadovoljstvo gradjana. Postoji samo jedno pitanje koje stalno postavljamo! I sada ćemo!

Koja to ruka može da polomi, čije to oči i duša vide i da li osećaju da lome jedan život, da ruže lepotu Keja, da je mlada stabljika zasadjena za vremena koja dolaze, baš kao što su nekada i lipe na Keju sadjene i sada se o njima priča i pominje čuveni predsednik Misirlić.

Pitanja ima još hiljadu, odgovora nema. Dokle će ovako i ima li snage, ima li zvaničnih lica koja noću mogu da obidju kej, školska dvorišta, Omladinski stadion... gde sve ne , i vide šta se dogadja. Oni dodju, lome, ostavljaju razbacane flaše od piva i šta sve ne još i beže u noć. Tamo su izgleda najhrabriji. I to rade u mraku. Tada su "najjači"!

Aman, vandali, dokle ?!