Sakriveni , “hrabri” u noći,ili pred zoru, oni ( ko ?) ispoljili su neko svoje čudno(ne) raspoloženje i iskalili bes !!! Da li u ovom vandalizmu, ispoljavanju “sile” ima već razloga ( ako nije kasno) za duboku analizu stanja, za zvanične državne organe...

Na tijabarskoj strani Keja, jednu za drugom polomili DESET MLADIH STABLJIKA LIPE.

Da li je moguće ? Čija to ruka može da uradi, da li je to način da se bes iskali? Na čemu!?

Naš prijatelj, saradnik Dragiša Jovanović , rodjeni Piroćanac, kome kao i mnogima od nas, srce kuca za ovaj grad i ljude, koji stanuje tu u blizini Keja i svakog jutra je na “stazi” jutros rano nam je poslao slike i prosto pozvao u pomoć!!

Bili smo oko 9 h na Keju. Drhtala nam je i ruka i glas dok smo snimali i razgovarali sa ljudima koji nisu krili zaprepašćenje ! A lipe, polomljene, povijene , tužna slika...

Kejom od jutra do mraka prodje na hiljade ljudi. Raznih dobi. U svima prelepo raspoloženje jer je ovaj naš , pirotski Kej, kako kažu najlepši, nema lepšeg u Srbiji.

Kada smo razgovorali sa njima ( ne) raspoloženja su nam bila ista. Bili smo tužni, nismo verovali svemu onome što se dogodilo.

I na kraju, ili, da li će ovo možda biti i neki novi početak, daleko bilo, želeli smo da glasno upitamo , čija ruka može ovo da uradi !! ?? Odgovor se krije u besanim nožima, ne samo na Keju, u parku Gimnazije, u školskim dvorištima..

Gde je, negde u dubini tih ,,nemirnih duša,, razlog da - čine neverovatno!?

Naše nije da sada , tragamo za počiniocima, niti pak da nekoga prozivamo. Znamo svi mi ko su i jedni i drugi. Imamo samo jedno pitanje.

Dokle!??

Zašto se sa tim mladim ljudima ne razgovara tamo gde im se može pomoći i zašto neki ne rade svoj posao do kraja! Ustvari, i kada bi radili, koliko li njih trebalo da bude i gde sve da kontrolišu.

Problem nije samo u ovih deset lipa. Jeste to bolno, ali je muka mnogo veća i ona je ,,na stolu,, mnogih zvaničnika. Valjda će se prepoznati! Vreme je da se nešto radi! Jednima treba pomoći, a druge podsaći da ,,rade svoj posao,,! Ako smatraju da je to njihov problem!!

Ali, nije samo njihov. Naš je. Svih nas! Tu je, kod roditelja, u školi, u blagim zakonskim merama, u sistemu koji nije postavljen do kraja kada je ovakva ili slična populacija u pitanju! U tome da neko do kraja nije uradio svoj posao! U pokušajima da se možda reši problem makar nekih od nezadovoljnih !!!

Pomoć i hitno reagovanje je potrebno! Svima.

Razgovori su potrebni. Nećemo nikoga braniti, šta više, ali treba saslušati, tražiti načine i korak po korak...

Ovako, pitanje je šta je sledeće!!!???

Sa Keja, smo krenuli, gde bi, u Komunalac! Kod Bobana Tolića ! Doduše ima još adresa na koje treba pokucati i pitati ih. Mogli bi mnogo toga da kažu u brojnim državnim institucijama. Ali da ih ne nabrajamo. Znaju oni! Ko su!

Boban Tolić je samo sat ranije već održao Kolegijum i poslao odgovorne ljude da ,,snime ,,stanje prijave incident Policiji. Sve to jeste u redu, ali činjenica je da su lipe od pet godina polomljene, da je ne samo učinjena šteta već je ovaj masakr zabrinuo po mnogo čemu!

Kada smo objavili ,, masakr,, na Keju, javio se naš sugradjanin Z.J. i poslao slike iz Parka u ulici Vojvode Stepe. Na naše pitanje u tekstu ,šta je sledeće, napisao je: EVO ŠTA JE SLEDEĆE!!!

Svuda je ovako, piše nam Z.J. Kako da se odbranimo, pita se. Zaista, kako da sačuvamo naš grad. Naš, jedini, grad!!

Piroćanci, hajde na noge, hajde da čuvamo, da brinemo. Sve ovo je naše. Mi drugo nemamo!!!