u moru problema koje nosi današnjica, i svakodnevni život, nije zgoreg podstetiti se "lepih starih vremena".

Tragajući za nekim stvarima, na internetu sam upeo da nađem vrlo interesantne snimke i podatke.

Evo prosleđujem vam adrese i linkove, pa ako ikad imate vremena i volje i želje, možete sa "preživelim" učesnicima porazgovarate o ovim lepim vremenima.

Veoma sam se obradovao kad sam na ekranu ugledao Šipu, Aleka, Tajlera, Durcu, Jelče, Ljubu Magare i ostale učesnike čuvene "Igre bez granica", od 29.07.1981.god u Švajcarskoj, gde se naši nisu obrukali.

http://jsfnetfrance.free.fr/?page_id=9980https://www.youtube.com/watch?v=nKddxHcWldg&list=PLJWUZrNnRc2CdE4ArKq7lxfFgkkN19oB3

Budite mi pozitivni, veseli i zdravi.

Pozdrav, Dragan Jovanović Pirot

Dragan je poslao i linkove gde možete da vidite detalje , a mi smo sa ovaj post izdvojili samo onaj deo koji se ticao nastupa Pirota i Majringena planinskog gradića u Švajcarskoj

Émission n°5 :

Lieu de tournage : Obersteinstraße Sporte Stadion, Meiringen-Hasliberg (Suisse)
Diffusion en direct (JRT, RAI 2, SRG, SSR, TSI) : Mercredi 29 juillet, 21h05 (heure locale en Yougoslavie : 20h05)
Diffusion Antenne 2 : Dimanche 23 août, 20h35
Diffusion BBC 1 : Vendredi 16 octobre, 19h (sauf au Pays de Galles : Dimanche 1er novembre, 13h55)
Présenté par Rosemarie Pfluger et Jan Hiermeyer.
Concepteur des jeux : Adolfo « Popi » Perani. Réalisation : Walter Plüss.
Thème des jeux : Vacances à la montagne : légendes des Alpes Suisses
Les jeux : La cueillette des champignons, Les oiseaux et les fleurs, Les lapins et les carottes, Le bélier enragé, Les cristaux, La vache gourmande, Landaus et meringues, La chenille, Parcours à skis (fil rouge).
Équipes participantes : Bornem (B), Ittigen (CH), Le Cannet (F), Dunfermline (GB), Merate (I), Braga (P), Pirot (YU)

Podsećanje našeg sugradjanina Dragana Jovanovića na 1981. godinu vratilo mi je sećanja, priznajem ,,dirnulo u srce,, jer sam tada kao jedini novinar iz Pirota, novinar Radio Pirota, bio sa našom ekipom u Švajcarskoj. U ekipi su bili sve sami poznati sportisti. Pirot je predvodio popularni Jordan Živković Žcko, zatim sve poznati sportisti Tajler, Bobek, Šipa, Alek, Manda, Ljuba, Miki Šušpa, od devojka Jelče Djordjević, Zorica Ristić, kao gost Slavica Stojanović tada najbolja fudbalerka Jugoslavije, Nišlijka, Maca rukometašica, Vesna ,,Pop,, najmladja sa 16 godina, igrala je košarku. Zaboravio sam neke, moram da se izvinim. Neki od ovih divnih momaka nisu više medju živima. Osećamo duboko poštovanje i iskreno sećanje na Durcu, Bobeka, Aleka!

Igre bez granica pratilo se u skoro svim zemljama Evrope. Bila je to prilika da se Pirot i na ovakav način afirmiše . Da se o gradu, ljudima i sportu čuje . Emisija u Majringenu u serijalu bila je peta, od šest. Podelili smo treće i četvrto mesto sa 35 bodova, mi i škotski grad Dunfermline.

Sudije, izuzetno popularni Italijani Djenaro Olivijeri i Gvido Pankaldi! U Majringen stigli smo dva dana ranije. Dan uoči Igara bila je generalna proba koja je trajala nekoliko sati. Činilo nam se na kraju mnogo napornija od Igara uživo. Majringen je malo planinsko mesto sa oko 4000 stanovnika. Tokom zime više je turista od domaćina. Organizator nam je omogućio izlet gondolom na vrhove Alpa. Bilo je leto, a mi smo se gore našli u pravoj zimi.

Šalili smo se da su visinske pripreme uspele i da ćemo ih sutra ,,razbiti,, sve !

Ali, bilo je naporno, uzbudljivo, smeh i suze, radost i razočarenje, sve se smenjivalo. Naši u Pirotu su gledali. Grad je bio na nogama, to smo znali. A evo kako je te večeri, počelo je oko 22 časa, a sunce još nije zašlo, bilo na montažnom ,,stadionu,,! Tehnički sve pripremljeno do ,,švajcarske preciznosti! Sećam se da smo u jednom trenutku bili drugi i da smo u jednoj igri pogrešili, zbog čega smo na kraju tugovali.

Organizator je nas i domaćine, Švajcarce smetio u supermoderan Hotel. Naši momci su se lepo družili sa domaćinima, a imali smo i našu hostesu koja je stalno bila sa nama. Zaboravio sam ime. Imali smo takodje i našeg prijatelja Cancura , koji nam je do duboko u noć svojom gitarom pravio divnu atmnosferu. Bilo je i pesama koje su izazivale setu i vraćale nas u naš Pirot .

Ne mogu da se setim ko je tada bio predsednik Opštine da li Toma Veljković ili Joca Nikolić. Sa nama su bili i pravili divnu atmosferu čika Mija , dobričina, debeljuca sa sto i kusur kilograma, uvek nasmejan i duhovit, svima poznata Ruski iz Distribucije, Vlasta Blagojević iz Tigra... Bili smo kao jedna porodica. Putovali smo nekim modernim autobusom koji je iznajmljen iz nekog drugog grada, ne sećam se ni tih detalja. A kako bih se i setio, kada je od tada , zamislite, prošlo 37 godina, i evo jedan mesec.

Igre bez granica, ovi momci i devojke, svi koji su bili sa nama, ušli su u istoriju našeg grada, ali i u istoriju tada, najpopularnijeg evropskog tv projekta.

Naš kolega Ljubiša Stojanović iznenadio je danas Vesnu ,,Pop,, tako smo je tada zvali, imala je samo 16 godina. Danas Vesna Lazarević. Tražili smo Jelče, Macu, Šipu....Nismo ih našli. Vesnina sećanja biće nadam se dovoljna !

Da li nisam bio vičan, ili je takva tehnika bila, tek sve fotografije bile su crno bele. Ovo što je ostalo u mojoj arhivi postavljam na Portal. Znam da sam svima kada smo stigli u Pirot delio fotografije. Stari dobri ,,Uher,, koji sam nosio snimio je desetak traka. Reportaža se pamtila. Šteta što je više nema. A nema ni Radio Pirota !

Ostala su samo sećanja i slike !

I na kraju, da bi se podacima vratili u prošlost, poslužio sam se naravno, Vikipedijom. Evo šta je tamo zabeleženo. Prenosimo u originalu !

Из Википедије, слободне енциклопедије

Игре без граница (франц. Jeux Sans Frontières) је пан-европски телевизијски забавни шоу.

Њена оригинална концепција је била емитована од 1965. до 1999. године под окриљем Европске радиодифузне уније и у њој су се такмичили такмичари из разних европских земаља обучени у необичне костиме (обично у гломазна одела од латекса) да би извршили необичне задатке.

Идеја за овакав шоу је потекла од француског председника Шарла де Гола, чија је жеља била да се француска и немачка омладина такмични у низу забавних игара како би се учврстило пријатељство између две државе. Игре су биле инспирисане такмичењима међу француским градовима. У првом издању Игара без граница (под називом Игре између нација) такмичили су се тимови из Француске, Немачке, Белгије и Италије^[1].

Свака земља учесница је била домаћин једне рунде игара. Сваке игре је судио пар „међународних“ судија, Ђенаро Оливијери и Гвидо Панкалди.

Земље учеснице и победнице