...Bio je juče Vidovdan velika slava u Srba. Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan prvi put unela kao praznik u svoje kalendare 1892. godine, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala. Zbog toga što se jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji - Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vid, koji je smatran vrhovnim božanstvom, "Bogom nad bogovima", a svi drugi bogovi tek polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Ovo su predanja o slavi koja je godinama, decenijam vekovima okupljala Srbe i kako prošlost govori ,,otvarala im oči,,!

Poslednjih decenija, još bliže od devedesetih godina , ova slava imala je dodatnu snagu. Na političkoj sceni Srbije pojavio se jedan čovek koji je svoje političko učenje želeo da pretvori u energiju jednog naroda u borbi za demokratiju, a knjige koje je ostavljao za sobom, bile su bolna priča o tom narodu.

Vuk Drašković bio je sinonim osvajanja demokratije, a Srpski pokret obnove pokretač prvih pokušaja organizovanog okupljanja naroda.

Vremena se u Srbiji veoma brzo menjaju, tako se menjaju i ljudi, naša mišljenja o njima, mnogi zastanu negde u svom hodu kroz istoriju, neke zaustave na neke drugačije načine.

Da, Vuk Drašković i Srpski pokret obnove postoje i danas, ali više kao simbol prošlog, simbol ogromne snage pretočene u ljude da sakupe hrabrost i podignu glas na svom putu ka demokratiji. Vuk Drašković danas više nije ono što je decenijama bio, kao što i njegova partija i istomišljenici više nemaju tu energiju. Razočarani, ostavljeni, ili su razumeli da je ipak, malo vredelo činiti velika dela.

Srpski pokret obnove u Pirotu traje. Dugo traje. Od onih godina kada je Pirot bio grad podvučen žutim, bio, a Srpski pokret obnove ušao u prvu demokratsku vlast. Boban Tolić, kao predsednik Stranke i njegovi saradnici godinama ih ,,ima,, u Pirotu, imaju svoju gradjansku poziciju, pokazuju jasan cilj da su, kako je Tolić govorio uvek bili u koaliciji sa projektima, sa zdravim razumom, s napretkom svog grada,,.

Bili su i ostali. Srpski pokret obnove danas ima dva odbornika u poziciji, jednog člana Gradskog veća i direktora uspešnog Javnog preduzeća. Ima još znanin i nezhanih koji čine deo ove vlasti.

Zašto ovaj uvod!?

Došao nam je na um dok smo sinoć, po ko zna koji put , prisustvovali slavi , uvek na istom mestu što nije slučajno, u dvorištvu Muzeja i uvek uz dosta znanih i neznanih. Onih starijih koji su ostali verni ideji i novih , medju kojima su ljudi iz skoro svih političkih stranaka. Osim sednica Skupštine, možda jedno od retkih mesta gde su svi na okupu! Ima simbolike.

Evo kako je sve to izgledalo. Domaćin Boban Tolić, predsednik Stranke, kako to obično biva, sa suprugom Majom dočekivao je goste uz podršku nekih od članova stranke.

A potom je služio otac Nebojša Vujić, presečen je i slavski kolač.

Posle rezanja slavskog kolača domaćin slave prigodnim rečima pozdravio je goste.

Atmosfera svečana, dobra prilika za novinara da čuje neke od prisutnih. Naša Sonja Ćirić, najpre je, naravno, razgovarala sa Bobanom Tolićem, predsednikom Opštinskog odbora Srpskog pokreta obnove.

Tomislav G Panajotović, bio je prvi predsednik demokratske opštine Pirot u novijem vremenu. Jedan od njegovih prvih saradnika bio je Boban Tolić, čija stranka je dala puni doprinos osvajanju demokratije u Pirotu.

Milan Popović je u četvrtom mandatu predsednik, ranije Skupštine opštine, a sada Gradske skupštine. Sve vreme i Srpski pokret obnove podržavao je lokalnu vlast.

I na kraju profesor Vladica Tošić, predsednik Opštinskog odbora SDS-a, stranke nastale iz demokratske stranke, jednog od prvih saboraca SPO-a. Vladica Tošić je sada zamenik predsednika Gradske skupštine, istoričar, po profesiji, sigurno, pravi sagovornik da ,,odredi,, mesto ove Stranke kroz vreme...

Slavi su prisustvovali članovi SPS-a , SNS-a, Pirotske nove snage, direktori javnih preduzeća, ustanova u kulturi...