Boldirani kurziv

Odlučio sam dok brojim sate da vam kažem još po nešto! 

Do odlaska na Viši sud u Beogradu ostlo je još malo. Sada već manje od 24 sata! Četvrtak u 11 sati sudiće me po tužbi Vite Ćirića, dopisnika Novosti i oca Aleksandra Ćirića, vlasnika Pirotskih vesti. Inače kuma Aleksandra Ćirića, šefa kabineta  gradonačelnika Vladana Vasića. Rođaka Vite Ćirića  za radionicu u kojoj će raditi slana peciva dobila je od HELP-a, mislim, preko 2000 evra. Kako baš ona!

To su one Pirotske vesti i onaj naučnik  koje su  2018. godine dobile DESET I PO HILJADA EVRA  za aplikaciju Turističke organizacije Pirot. Ljudi od ovog  posla su mi rekli da bi ovo uradili, ako hoće nekoga da “oderu”, za dve, dve i po hiljade evra.

Da li je, gospodo, ovde bila zloupotreba službenog položaja?!

 Taj isti čovek je dobio aplikaciju “Pitajte gradonačelnika”! Koliko ste puta dragi ljudi od Pirotskih vesti dobili odgovor !

  Taj isti, pitajte, da li svim javnim preduzećima radi sajtove. Taj isti, pitajte, da li radi fotografije za prospekte, čestitke za novu godinu.

 Pitajte.

 U 12h sati ću stajati “gologlav” zbog tužbe Zorana Panića. Bivši radnik Prvog maja je  nastavio školovanje u jednoj  samoupravnoj socijalističkoj akciji. Pitajte, valjda je to bilo “Mladi radnik samoupravljač”. Dopisnik pola kioska. Beta, Blic, da ne nabjaram. Sada je u Danas-u, gde objavljuje  sve “jake teme”!

  Taj isti je, zhvaljujući divnoj gospođi u Pirotu dobio kuću kao izbeglica. Rekao je na sudu da je pola on platio.

 Taj isti je danas urednik u TV Pirot, a pre toga promenio dresove većine pirotskih redakcija.

 E, zbog tih ljudi  ne spavam noćima, zbog tih ljudi, čije su Novosti i Danas, zašto baš  oni, dobili vaše pare na Konkursu za projektno finansiranje!!!  Zbog tih ljudi, naravno i svog rada verujem časnog, u januaru smo dobili toliko para  da nemamo za decembarsku platu.

.................................................................................................

 Ovo je uvod. Ovo su detalji s kojima ću se sutra ponovo sukobiti. Drugo i treće suđenje u Višem sudu. 

....................................................................................................

Pisao sam o tome da su krenuli na uništenje. Najpre ona deoba para u januaru, a potom i sve ove tužbe, udarci s leđa!

I dok smo mi  pod niskim udarcima, porukama, pretnjama, pokušavali da stojimo uspravno i gledamo u istinu, dotle su oni radili uživajući u svojoj lažnoj oholosti, priviđenju da im se  to što rade  čini da je dobro i tako nastavljaju.

Na televizijama se stalno aplaudira, nema emisijama u kojima će sesti ljudi koji različito misle o životu, nema razgovora novinara o stanju u kojem se nalaze, nema stavova nekih ljudi koji drugačije govore o problemima u Bolnici, Radničkom, HE Pirot, u Domu zdravlja, o podeli kuća na selu, o  razrovanim putevima do nekih sela!

Ovih dana, kada pokušavamo da dobijem  nekoga od “značajnih” obično telefoni dugo zvone.

Hoćete da vam kažem da mi je jedan od njih  rekao da postoji OGRANIČENJE  za Ani press. Moj telefon ima dva broja. Zvao sam ga sa onog drugog, nije znao da  sam ja. Javio se i priznao ... Makar to!

 Ograničenje, druže.

...............................................................................................

Mesecima već čitamo tekstove koje sa značajnih sportskih događaja, sa derbija piše ulični fotograf, koji “nemajući si drugu rabotu”  čami,  drema po utakmicama, drži onaj  aparat i pravi slikovnice, dok piše neke sramotne izvreštaje sa utakmica koji su jad i čemer.

 I taj Portal, direktno ne poštuje  sportiste, jer izveštava o njihovim utakmicama neko ko ama baš nema pojma! Čitaš mu rečenice osam puta, pokušavajući da razumeš.

 I ništa , sve se može.

..............................................................................................................

    U želji da budem pošten  prema sportistima i čitaocima, prošle subote jurio sam  da od 18h vidim prvo poluvreme košarkaša Pirota u Kruševcu, odjurio na drugo poluvreme rukometašica, vratio se da napišem izveštaj sa utakmice Pirota, a potom “odleteo” u Halu Kej da pratim derbi. Hej, derbi pred skoro punom Halom. Igrali su naši, KMF Pirot i KMF Pirgos.

Da budem pošten, jer jedino se tako može!!

     Kada sam video njegovo prepričavanje “glave” izveštaja,  poznatim početničkim načinom  “na poluvremenu bilo toliko” ,” ... na kraju ... toliko”!!! Najefiksaniji ... . I onda serija fotografija  što navodno čini novinarski izveštaj!

Ima li te Bože moj ! ?

   To je gradonačlelniče , kao kada, na primer, vi ne biste bili na sednici Gradske skuštine, eno recimo za neki dan,  kada se usvaja Budžet, svratili to vreme u kafić preko puta Crkve na hladni nes, setili se da je sednica u toku, i stigli kada su pitanja odbornika. I tada, folirajući se kao ulični fotograf, izašli da komentarišete. Koga, kada “niste bili odavde”!

 E tako čitaoce koji zalutaju na taj Portal maltretira ulični fotoigraf, dok gazda i njegov  “potrčko”, jedan radi tezgu sa onim strancem na spratu Hale, a ovaj drugi  , zna se ... nije kolegijalno !!

 I ne samo to. Dokle će “ispod stola”  da im javljaju vesti, dok odbijaju naše novinare , ne žele da govore, maltretiraju.

...................................................................

  Tražio sam i tražim da budemo ljudi. Da se poštujemo, vrednujemo, gledamo u oči. Da ne lažemo ovaj narod, kome je srećom sve postalo jasno!

   Beskrajnu  vrednost imaju njihove reči  kada su, kako kažu   jedinu istinu pronašli na vratima naše Redakcije kada dođu uplakani,  kada pišu  našem Portalu, mejlovima , porukama, na mesendžeru.

Došlo do grla, nemamo gde, vi nas jedini razmete. Kažu ljudi !!!

  ................................................................................

 Eto  to je samo mali deo velikih muka zbog kojih ne spavam. Brojao sam dane, a sada  već sate do 11 časova, u četvrtak, kada ću stati pred sudiju Višeg suda u Beogradu.

 Ej, zašto bre ja, da ono – gde će vam bree duša, obraz !!!

........................................................................................

Odlučio sam da povedem unuka Andriju. Da sluša, da vidi koliko je teško, mučno, tužno, biti pravedan, da jača svoj duh i karakter, nadam se uveren da jedino tako može da se radi, živi, bude ponosan.

 Prve lekcije koje je od profesora Zorana Jevtovića čuo na predvanjima iz osnovnog predmeta, s obzirom da je uz Neška odmalena, možda će mu se učiniti samo lepo sročenim, jer,  kada otvori naš Portal , ili zove da se raspita za moje zdravlje, sve će razumeti i sve izgleda drugačije, surovije!

....................................................................................................

    Ništa vam više neću reći!

    Zamoliću vas da nastavite da nam verujete.  Da i dalje  držite otvoren prozor odakle će vas povetarac istine koji ćemo poslati osnažiti!!!

Verujte ljudi, makar toliko koliko ćemo mi biti ubeđeni da idemo trnjem posipanom stazom, ali jedinim mogućim putem do prozora istine.

 A tamo ćemo se ponovo videti!