Odlučio sam se, ipak, da ovo objavim!

       Ako možemo da objavljujemo vaša pitanja, kritike na račun drugih, evo i objave koja je  šetala, a koju su mi poslali   moji prijatelji sa grupe. Takve stranice, buvljake, različite glasove i anononimne poruke, apsolutno ne čitam!

 Pitali su me moji ko su ovi koji me kritikuju?

 Kazaću!

Evo najpre kritike. Ja bih dodao i uvrede.

  Ne znam šta znači izraz samozvani. Pogotovo ako se neko profesionalno bavi ovim poslom pune 43 godine.

Ali dobro, neka im bude.

  …………………………………………………………………………………

       Prolazim često Kejom, tu šetam. Znam za taj prolaz.

 Pre više od mesec dana počele su da stižu poruke. Fotografije, papiri iz katastra. Rekao sam da ću preneti pitanje gradonačelniku prvom prilikom kada budem imao Presing.

     Ostalo, da ja utvrdjujem čiji je plac, da li je uzurpiran, ili je kupljen, to nije moj posao. To rade za to zadužene  institucije. To sam im odgovarao u porukama koje sam dobijao.

   Najavili su sakupljanje potpisa, da će se obratiti Gradskoj upravi.

………………………………………………………………………………

    Jedan od ljudi koji je očigledno bio u "vodećoj grupi" došao je na moju kapiju. Ne znam gde sam tada bio, rečeno mu je da nisam kod kuće. On je problem prepričavao da li ćerki ili supruzi. Ne znam, tek, rekli su mi da je ON dolazio (znam ko je, ima interesantan nadimak). Nije Tihi!

  Pošto su pročitali da ću imati Presing, u nedelju, 31. maja oko 19 časova ON se pojavio na kapiji sa hrpom papira.

 Bio sam u dvorištu za lap topom. Pripremao sam se za Presing.

  Došao je i seo za sto. Delovao je kao da sam ja nešto kriv i bez mnogo ustručavanja ponašao se kako mu se prohtelo! A došao mi u kuću!!!   

     Nisam pravio problem, mada sam imao mnogo posla. Otvorio je papire, pokazivao mi potpise, peticiju. Objašnjavao detalje.

    Pitao sam da kopiram potpise kako bih objavio. Nije se složio.

 Tražio je da medju pitanja koja sam upravo pisao, upišem i problem Dečanske ulice. Kao da mi je stajao nad glavom. Samo što nije rekao – piši!!! Gledao je u lap top! Ha!

     Na "njegove oči" sam upisao - problem u Dečanskoj ulici! Upisao sam jer sam smatrao da tako treba da uradimo i poštujem više od stotinu ljudi koji su se potpisali, ostavili broj lične karte, adresu…  Samo što mi nije zahtevao da to uradim.

 Pušio je jednu za drugom nekoliko cigareta. Govorio je polako, tiho, tako inače govori…

    Da, pitao sam ga, zašto se samo meni obraćaju? Zar u Pirotu nema još dve televizije, još jedan Portal, Sloboda…? Nisam dobio odgovor.

  Razumeli smo se da se moje završava time što ću sutra pitati gradonačelnika, a da je njihovo da dalje traže pravdu.

   Složio se, rekao da sutra idu u Uslužni centar da odnesu peticiju.

   Vaše pravo, borite se ukoliko smatrate da je pravda na vašoj strani, odgovorio sam u želji da završavamo razgovor jer sam zaista imao dosta posla!

     Ustao sam, rukovali smo se! Uputio se ka kapiji! Išao sam za njim da ga ispratim kao svaki domaćin!

Time je priča završena.

………………………………………………………………………………

    Sutradan, u Presingu, postavio sam pitanje Vladanu Vasiću. Šta je trebalo da još kažem?!  

    Suštinu, odgovor,  dao  je Vladan Vasić. I tu su se moja obećanje koje sam im dao završila.

……………………………………………………………………………………

      Drage komšije, uradio sam ovo poštujući potpise brojnih ljudi! Bila mi je dužnost!

     Sutradan, posle Presinga, krenula je bujica nekorektnih poruka!   

    Vrtela se vaša uvreda po nekim profilima, vaša poruka o tome ko sam i šta sam to uradio.

      Teška uvreda!!! Neistina!

     Imao sam profesionalnu obavezu da postavim pitanje, kao što to činim na zahtev drugih. Čitavih 27 minuta Vladan Vasić je odgovarao na pitanja. Da je za svako trebalo recimo po dva minuta, trajalo bi još duže!

 I šta sad?!

 Neću vam dozvoliti, niti prihvatiti vaše uvredljive stavove o mojoj ličnosti i mom radu. Odakle vam to pravo?!

  Odlučiću da li ću i ja tražiti pravdu, jer nemam nameru da nikome ćutim!

     Zašto bih to radio, kada sam poštovao vaš zahtev, postupio profesionalno.

      Čime ste to sebi dozvolili da me vredjate? Odakle vam to! Sagnite glavu kada prolazim Dečanskom ulicom! Činim to više od 30 godina i nikome od vas nikada nisam rekao lošu reč.

 Da li sam samozvani novinar ili ne, pokazalo je vreme.

     Da li ste zbog toga što ste znali da "jedino Neša Paun može i sme da pita" mene zvali i da li ste jednog trenutka posumnjlai da li ću to učiniti?

 Odgovor od gradonačelnika ste javno dobili. Šta još?!

 Vaše je da nastavite borbu.

 Moje ime više nemojte pominjati, jer apsolutno nemam razloga da ćutim.

Tužiću vas za uvredu!

Samo tako nastavite!