*Izvor: Politika, Autor: Goran Volf

Is­tra­ži­telj Cen­tra za is­tra­ži­va­nje ne­sre­ća u sa­o­bra­ća­ju utvr­đu­je ka­ko je do­šlo do is­kli­znu­ća, pre­vr­ta­nja ci­ster­ni sa opa­snim ma­te­ri­ja­ma i cu­re­nja na re­vi­zi­o­nom otvo­ru. – U ovoj ne­sre­ći iz­gu­blje­na su dva ži­vo­ta, eko­nom­ska šte­ta je ne­mer­lji­va, a gra­đa­ni Pi­ro­ta da­ni­ma su bi­li u stra­hu

Šta se za­pra­vo de­si­lo pa je šest ci­ster­ni pu­nih amo­ni­ja­ka is­kli­znu­lo, od ko­jih su se na pru­zi kod Pi­ro­ta če­ti­ri pre­vr­nu­le i iz jed­ne pro­cu­rio amo­ni­jak, usled če­ga je dvo­je lju­di umr­lo, a pro­u­zro­ko­va­nu eko­nom­sku šte­tu je te­ško iz­ra­ču­na­ti, is­tra­žu­je vi­še in­sti­tu­ci­ja. Po­red upra­vlja­ča „In­fra­struk­tu­re že­le­zni­ce Sr­bi­je a. d.” i pre­vo­zni­ka „Sr­bi­ja kar­go a. d.”, even­tu­al­no od­go­vor­na li­ca tra­ži i Osnov­no jav­no tu­ži­la­štvo u Pi­ro­tu, ali naj­struč­ni­ji lju­di ko­ji će ot­kri­ti uzro­ke ovog te­škog ak­ci­den­ta i da­ti pre­po­ru­ke ka­ko da se ova­kve stva­ri vi­še ne de­ša­va­ju, ra­de u Cen­tru za is­tra­ži­va­nje ne­sre­ća u sa­o­bra­ća­ju. Eks­per­ti su oba­vi­li uvid na li­cu me­sta, sni­mi­li sve i na vi­še adre­sa po­sla­li niz pi­ta­nja na ko­ja se sa­da če­ka­ju od­go­vo­ri. Iako is­tra­ga još tra­je i de­ta­lji se ne sme­ju ob­ja­vlji­va­ti, o ono­me što jav­nost mo­že sa­da da sa­zna raz­go­va­ra­li smo sa Ta­ma­rom Škem­bo­vić, ko­ja u ovom cen­tru ra­di kao glav­ni is­tra­ži­telj u že­le­znič­kom sa­o­bra­ća­ju.

– Na­šim pru­ga­ma, ko­je ni­su u do­brom sta­nju, od svog te­re­ta ko­ji se pre­ve­ze, čak oko če­tvr­ti­ne či­ne opa­sne ma­te­ri­je. Pre­vo­zi se i amo­ni­jak, fos­for­na i sum­por­na ki­se­li­na, naj­ra­zli­či­ti­ji naft­ni de­ri­va­ti, ga­so­vi... A od ukup­nog bro­ja ne­sre­ća na pru­ga­ma, ko­jih go­di­šnje ima vi­še od 200, čak 40 od­sto či­ne is­kli­znu­ća. U ovom slu­ča­ju kod Pi­ro­ta ne sa­mo da je do­šlo do is­kli­znu­ća šest ko­la ne­go su se i če­ti­ri ci­ster­ne pre­vr­nu­le, a naj­go­re je to što je do­šlo do cu­re­nja opa­snog amo­ni­ja­ka i ljud­skih žr­ta­va... O tač­nim uzro­ci­ma smr­ti na­la­ze će da­ti struč­nja­ci In­sti­tu­ta za pa­to­lo­gi­ju – ka­že za „Po­li­ti­ku” is­tra­ži­telj Ta­ma­ra Škem­bo­vić.

Ono što je bi­la do­bra, sreć­na okol­nost je­ste već po­zna­ta či­nje­ni­ca da ni­jed­na ci­ster­na ni­je upa­la u re­ku Ni­ša­vu, ma­da su se pre­vr­nu­le na tu stra­nu. Da se to do­go­di­lo, ve­ro­vat­no bi po­sle­di­ce bi­le mno­go go­re jer amo­ni­jak u kon­tak­tu sa vo­dom stva­ra otrov­na is­pa­re­nja. Ono na šta sa­da is­tra­ži­te­lji po­seb­no obra­ća­ju pa­žnju je­ste raz­log cu­re­nja sa­dr­ža­ja iz ci­ster­ni, jer je i ra­ni­je bi­lo do­sta slu­ča­je­va is­kli­znu­ća pa i pre­vr­ta­nja, a sa­mo u po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma je do­la­zi­lo i do cu­re­nja i ozbilj­ne opa­sno­sti po lju­de, ži­vi svet pa i ze­mlji­šte i vo­do­to­ko­ve.

– Ko­la sa bak­su­znim bro­jem 13, iz ko­jih je cu­rio amo­ni­jak, pre­to­če­na su u auto­ci­ster­nu i sa­da se na­la­ze u me­stu Sta­ni­če­nje. Tu su još i tri ci­ster­ne sa red­nim bro­je­vi­ma 10, 11, 12 i 14. Sve je or­ga­ni­zo­va­no i pre­ta­ka­nje bi tre­ba­lo da bu­de za­vr­še­no da­nas. Va­lja na­po­me­nu­ti da ni­ka­da kom­ple­tan sa­dr­žaj ne mo­že da se pre­to­či i da na dnu osta­je ma­lo, zbog če­ga se oba­vlja još jed­no me­re­nje. Mi smo na­lo­ži­li da se va­ga­ju svi va­go­ni, što je ura­di­lo i tu­ži­la­štvo u Pi­ro­tu. Utvr­đe­no je da ci­ster­ne ko­je su do sa­da iz­me­re­ne ni­su bi­le pre­to­va­re­ne, ali još je osta­lo da se na va­ga­ma pro­ve­ri ne­ko­li­ko ci­ster­ni – tvr­di Škem­bo­vi­će­va.

Po na­lo­zi­ma „In­fra­struk­tu­ra že­le­zni­ca Sr­bi­je”, ovom me­đu­na­rod­nom pru­gom do­zvo­lje­no je bi­lo da sa­o­bra­ća­ju vo­zo­vi sa op­te­re­će­njem od 22,5 to­na po oso­vi­ni, a ci­ster­ne su bi­le op­te­re­će­ne sa oko 20 to­na po oso­vi­ni. Ukup­no je voz 45010 imao 1.615 to­na. Cen­tar za is­tra­ži­va­nje ne­sre­ća u sa­o­bra­ća­ju, iz­me­đu sve­ga osta­log, za­tra­žio je i pro­ve­ru i do­ka­ze ka­da su va­ge (u Di­mi­trov­gra­du, Ni­šu i Sme­de­re­vu) ba­žda­re­ne. Do ne­sre­će je do­šlo u kri­vi­ni sa ra­di­ju­som od 500 me­ta­ra, a i tu je br­zi­na vo­za bi­la ogra­ni­če­na na 30 ki­lo­me­ta­ra na sat, kao i na ce­loj pru­zi Niš–Di­mi­trov­grad, što je već do­sta go­vo­ri­lo o sta­nju ove me­đu­na­rod­ne de­o­ni­ce.

– Sa­o­bra­ćaj je us­po­sta­vljen 14. ja­nu­a­ra u 19 ča­so­va, ali sa­da pod stro­žim uslo­vi­ma. Za­bra­njen je pre­voz amo­ni­ja­ka, te­ži­na vo­za je ogra­ni­če­na na mak­si­mal­no 1.200 to­na, a br­zi­na na sve­ga 20 ki­lo­me­ta­ra na čas na naj­kri­tič­ni­jem de­lu pru­ge, gde je is­kli­znuo voz – ka­že is­tra­ži­telj­ka Škem­bo­vić.

Zbog to­ga sa­da fir­ma „Elik­sir” iz Šap­ca, vla­snik ovog to­va­ra amo­ni­ja­ka, tra­ži na­čin da bro­do­vi­ma pre­vo­zi amo­ni­jak pre­ko Vi­di­na do Šap­ca, ka­ko bi na­sta­vi­la pro­iz­vod­nju ve­štač­kih đu­bri­va.

Ova fir­ma za­ku­pi­la je va­go­ne od raz­li­či­tih vla­sni­ka: „Atir re­il” (Fran­cu­ska) i ti va­go­ni ni­su sta­ri­ji od 2002, ali i od fir­me „VTG Ham­burg” (ima pred­stav­ni­štvo i u Be­o­gra­du), a tu je bio i va­gon 12 iz 1976. go­di­ne („Sr­bi­ja kar­go”, dr­žav­na že­le­znič­ka kom­pa­ni­ja oba­vlja pre­voz, kom­po­zi­ci­ja je u za­ku­pu, u ovom slu­ča­ju fir­me „Elik­sir” iz Šap­ca). Ono što je ve­o­ma za­ni­mlji­vo je­ste da je na ci­ster­ni 13 do­šlo do cu­re­nja amo­ni­ja­ka na re­vi­zi­o­nom otvo­ru (in­spek­ci­o­nom), a ci­ster­ne ima­ju vi­še ven­ti­la. Ta­ko­đe je na­knad­no uoče­no da je amo­ni­jak cu­rio i na ci­ster­na­ma 7 i 8. Ali to su bi­le ma­le je­dva uoč­lji­ve ko­li­či­ne, ko­je ni­su bi­le opa­sne po oko­li­nu. Ti va­go­ni su već od­ve­ze­ni iz ukr­sni­ce Sta­nji­če­nja.

Da­lja is­tra­ga tre­ba­lo bi da utvr­di da li je bi­lo pro­pu­sta u ovom lan­cu tran­spor­ta. Is­pi­ta­će se i sve okol­no­sti sa in­fra­struk­tu­rom i va­go­ni­ma ka­ko bi se utvr­dio uzrok ove te­ške ne­sre­će ...

*Tekst preuzet sa sajta Politika