Boldirani kurziv!

Znam da mi nećete verovati, ovih dana se nekako čudno osećam. Nisam od juče, radim ovaj najlepši i najteži posao od davne 1978. godine. Od tada do danas svašta sam doživeo. Radovao sam se, uznemiravao, radio mnogo, mnogo radio zaista i uspeo da iz godine u godinu, uprkos, različitim podmetanjima da budem novinar kakav sam čovek. Kako sam vaspitan. Da budem vredan, da radim pošteno, da govorim i pišem samo istinu, da slušam narod, da ljudima nastojim da odgovorim ili pronadjem odgovore na njihove muke.

Daleko su te godine, ali pamtim dobro na hiljade radio prenosa, mnogo stotina jutarnjih i popodnevnih dnevnika, jutarnjeg programa. Naravno da je Lavirint deo mog života jer sam, čini mi se, tu dosegao do onih granica o kojima sam sanjao. Da budem prijatelj svih ljudi, da kad ih čujem da se osećam da sam u njihovoj kući, da sedim sa njima, slušam njihovu muku. Nisam to želeo, samo sam radio i ništa više, samo sam voleo to što radim i eto napravio emisiju koja je bila istorija tog radio Pirota. Slobodno kažem istorija.

Znam i tada da me mnogi u Redakciji nisu voleli, znam da su često išli kod glavnog urednika i smišljali priče, znam da je i tada bilo ljudi u gradu, koji bi obično reagovali rečima “ma daj da čujem šta će da kaže" i onda sočno opsovali majku!

Hteo to neko da prizna, ali sva ta moja prošlost, taj Memorijal, ti Prvi glasovi, Pirolet, Pirotsko leto, sletovi, štafete, koncerti, sportista godine, Ličnost godine, sve to, učinilo je da sam imao svoje ime, da više nisam bio “Paunov sin” već “Neša Paun” koga su znali, neki voleli, mnogi mrzeli . Znam da je u ono vreme protesta protiv Miloševića bilo zabrana samo meni da udjem u neke stranke, čak su mi i u Tigru onom nekadašnjem, jedno vreme zabranjivali ulaz.

Znam da su se mnogi radovali, čak i moji u Redakciji Radio Pirota, kada sam 28 godina života smestio u tri kese i izašao na Trg ne znajući na koju stranu. Oteran sam. Taj čovek koji me je oterao, nije trajao još dugo. Mada, interesantno je, da većina tih moćnika koji su me proganjali nisu trajali dugo. Da vas pitam gde su dva čuvena poslanika, gde je “mali Sima” njegov ortak, gde je veliki direktor jedne televizije, gde su... nema ih.

Uvek sam govorio da su mi želje od čistog gradjanskog, pirotskog materijala. Da sam vaspitavan od roditelja koji su poštovani u gradu, mada nisu bili ni direktori, ni političari, ni gazde. Bili su časni, pošteni.

Ne znam koji period mog života je ova moja muka sada. Plus radio i Portal Plus online ili Medijska kuća Ani press!

Od prvog dana prema ljudima koji su radili u našoj Kući, želeo sam da budem baš suprotno od onoga što su bili neki moji nadredjeni u Radio Pirotu, ili neki drugi koji su imali uticaj. Čuvao sam sve te ljude koji su radili u Kući Ani press kao kap vode. Čuvam ih i danas. Kuvao sam sebi i toncu kafu klada bi radili Jutarnji program, nastojao da budem prvi u Redakciji, da radim, da radim mnogo. Ono u državnom Radiju i ovo u mom, mada to nikada nisam voleo da kažem, nije se razlikovalo. Rad, rad, rad...

Kada čovek radi mnogo, kada novinar pokaže hrabrost, znanje, kada je svaka reč izrečena na Radiju ili napisana na Portalu bila istina, bila poštena i časna, kada smo za sve što smo uradili bili čisti pred Bogom, kada smo, kao neki mali, novi medij koji se pojavio, polako postali medij koji se čita, sluša, ogovara, hvali, shvatio sam po ko zna koji put da mi neće ponovo biti lako.

Ustvari, da onima koji časno i dobro rade, u ovom gradu, u ovoj zemlji, nikada neće biti lako. Ne voli narod, naprotiv, mrzi narod, ljude koji skreću pažnju radom, vrednostima, poštenom rabotom. Sve mrzi. Ne vole ni Karija, ni Vladana, ni Srdjana odličnog advokata, ni Jajčara, ne vole ni Ukija, Nešu, Tolića, Nikolića, nisu voleli ni Trefa, znam da neće voleti još mnoge. Nisu voleli mnoge koji su činili dobro Pirotu. Braća Cekići, Mita Gaga, Ratko Gala, Dragan i Dragan.. ne vole, zaziru, traže laži, da bi nahranili svoju sujetu.

Da, rekoh ne vole ni danas. Verujem jedino porodici, spreman sam da i dalje verujem ljudima koji rade u našoj Redakciji, iskreno verujem u sve one u koje sam se osvedočio da rade za dobro grada. I navijam za njih.

I ne osvrćem se na pokušaje da mi imputiraju da sam za leve, desne, za gradske čelnike, za neke direktore, za Radnički, košarkaše... Ne osvrćem se jer sam za sve što je PIROTSKO a dobro, jer sam za sve one ljude, ima ih dosta, koji rade za dobro svakog čoveka koji živi u ovom gradu, koji je sve lepši, uredjeniji, moderniji. Evo to kažem, hoćete da ponovim. Navijam za Zvzedu i Zorana, kao što sada navijam za sve one koji, u bilo kojoj oblasti, pomeraju život napred. Za porodicu najviše! Za Ani press najviše.

I sad razlog, zbog čega sam da li besan, ljut, nezadovoljan, razočaran, tužan, umesto da ...

U poslednja dva meseca stigle su me dve nagrade. Za onu gradsku predložili me košarkaši. Bio sam u dilemi i tražio da me sklone sa spiska nagradjenih. Znao sam ko će kako da reaguje. Da budem iskren bilo je i onih koji su govorili, “konačno, zasluženo...” Prihvatio sam jer poštujem Gradsku kuću, gradonačelnika i sve one koji su dobili nagrade. Ne bih u protivnom izašao, ma ni za Boga.

Pre 10 dana dobio sam pismo, mejl, iz Izvršne kancelarije NALED-a, da sam dobitnik priznanja za informisanje o radu ove izuzetne institucije.

*********************************************

From: Predsedništvo NALED-a [mailto:predsednistvo@naled.rs]
Sent: Friday, January 25, 2019 1:23 PM
To: nenadpaunovic@plusonline.rs
Cc: Violeta Jovanović; Ivan Radak; m.dobrasinovic@naled.rs
Subject: [EMBARGO NA OBJAVLJIVANJE INFORMACIJE] Dodela specijalnog priznanja NALED-a,1 februar 2019. od 10:30h, hotel Hyatt

Poštovani g. Paunoviću,

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da je Upravni odbor NALED-a na sednici održanoj 23. januara 2019. u Beogradu doneo odluku da ovogodišnje Priznanje za doprinos kvalitetnom izveštavanju o ekonomskim reformama dodeli Vama kao uredniku portala Plus online Pirot. U prilogu Vam dostavljamo zvaničan dopis i obrazloženje Upravnog odbora NALED-a.

Važno: Zvanična dodela priznanja biće održana u petak, 1. februar 2019. od 10:30h u hotelu Hyatt Regency u Beogradu i informaciju o dobitniku priznanja do tada treba tretirati kao poverljivu.

Događaju će prisustvovati visoki državni zvaničnici, predstavnici međunarodne zajednice, upravnih tela i članovi NALED-a. Ovom prilikom, predstavićemo i jedanaesto izdanje Sive knjige propisa sa 100 preporuka za smanjenje birokratije, proglasiti Reformatora godine i zajedno sa Vama kao jednim od promotera reformi dati vetar u leđa novim inicijativama za unapređenje poslovnog ambijenta.

Hvala Vam što pratite aktivnosti NALED-a na unapređenju poslovnog ambijenta i čestitamo Vam na zasluženom priznanju.

Srdačno,

NALED

**********************************************

Izbrojali smo, imali smo skoro stotinu priloga o NALEDU za godinu dana. Bio sam svestan što pišem, godinama znam šta je NALED učinio za Srbiju, za Pirot, znam za dva certifikata o povoljnim uslovima za investiranje koje je moj grad dobio, da je moj gradonačelnik u tri mandata član Upravnog odbora, sa direktorima Coca cole, Bambija, da ne nabrajam...

U prvi mah bio sam ponosan. Jer se i NALED ponosio Pirotom i Vladanom.

Tamo na tom velikom skupu pred oko 500 zvanica, direktora velikih firmi, gradonačelnika, predsednika opština, pred predstavnicima Evropske unije, MMF-a, ministrima, značajnim ljudima, osetio sam neki unutrašnji nemir koji se pretvorio u ponos. Tamo su odjeknuli aplauzi kada je u nekoliko navrata pomenuto glasno PIROT!! Kada su Vladana Vasića najavili da izadje na podijum i kada su pozvali novinara Portala Plus online. Nisam čuo šta je spikerka RTS-a rekla. Bio sam uzbudjen. Preslušao sam kasnije. Pored novinara iz Pirota, nagrade je dobilo dvoje kolega iz Beograda iz dve velike kuće.

I tu je sve završeno. Vratio sam se u svoj grad. Ne mogu da ne kažem, stizale su čestitke od nekih znanih i neznanih. To raspoloženje trajalo je možda do subotnjeg prepodneva kada sam u Kenguru počastio moje drugare i time stavio slavlje u onu kutiju u kojoj je bilo smešteno moje priznanje.

I tada, znao sam. Za vas dragi Piroćanci, osim našeg Portala, (zahvaljujući pre svega uspešnom razvoju Pirota i Vladanu Vasiću kao članu NALED-a, o kojima sam ima šta da pišem), niko od pirotskih medija nije objavio vest. Šta više, što mi je delovalo, prosto, surovo primitivno, ogavno, sujeta li je, kompleks li je, šta li je, na Portalu koji nosi prefiks “pirotski” napisano je, odnosno prepisano saopštenje NALED-a! Dobro jes, medjutim, autor, je izbacio onaj deo u kojem je navedeno da su novinari tri medija dobili specijalna priznanja.

Ne, nije to samo sujeta, to je LAŽ. On vas je lagao, jer vam nije dao istinitu informaciju. To isto, uradio je i kada je bila gradska svečanost. Ajde što nije napisao moje ime i prezime, on je u paket mržnje stavio i ostale dobre ljude koji su primili nagrade.

Da li je moguće da se dotle može, da patološka mržnja može da se izrodi u glavi jednog čoveka? Vidite da može !

I danas, od samog jutra ne osećam se dobro. Ovo raspoloženje podseća me, na onaj dan kada su mi saopštili odluku Upravnog odbora da se Nenad Paunović suspenduje i da se “skida” sa programa, da emisiju U lavirintu preuzima, s radošću, drugi kolega, koleginica... Da NP ima pravo do daljeg da piše vesti i ćuti. Do daljeg, bilo je do trenutka kada mi je saopšteno da kao tehnološki višak mogu da napustim Radio Pirot posle 28. godina. Od prvog dana ove moje Kuće!

Eto, ovo sam morao da napišem, JER NE ŽELIM DA ĆUTIM. Napisao sam da vam “razlijem ovu istinu” jer neću da ćutim pred lažima. Grubim lažima !

Neću da ćutim dok ovih dana, uoči raspodele sredstava za projektno finansiranje, neki uplašeni novinari i direktori medija, neki tezgaroši, (jer su i ove godine ubedljivo poraženi, jer je i ove godine Medijska kuća Ani pres što se tiče informisanja bila najbolja, jer su nam i ove godine pokrali hiljadu informacija i ukrali ideje za mnogo emisija, priloga )! Neću da ćutim, jer za to što su nas krali nismo podigli glas, ali smo 2017. godine platili kaznu mentoru i njegovom posilnom iz tog Portala od 750.000 dinara za slike “ovce na paši”, “tigrovi opanci”, “rukometašice na treningu”. Osakatilisu nam firmu! Uzimali smo kredite, pozajmice, koje i sada vraćamo, da bi preživeli.

Te sitne duše nas prebrojavaju koliko smo, pominju Radio, zaboravljajući da imamo još jedno glasilo, zvanično registrovano, zove se Portal Plus online! Ljagaju, a ne znaju da nam je jedan tonac otišao na fakultet u novembru, da sam suprugu otpustio jer nema za nju para za platu, jer sve druge medijske kuće imaju posebne direktore, posebno urednike... Neprijatno mi je, ali kazaću vam, tumačite kako hoćete, Nenad Paunović je i vlasnik, i direktor i glavni urednik i novinar, reporter, često i vozač i za sva ta radna mesta prima nepunih 40.000 hiljada, a novinari dve tri hiljade iznad minimalca. Nemamo za više! Troškovi postojanja Radija i Portala su veliki. Mi plaćamo zakup, a šta plaćaju i da li plaćaju neki drugi. Gde je redakcija Portala sa prefiksom ”pirotski” koje troškove ima. Ali ima dronove, skupe foto aparate, “bočne prihode”.

Ajde da govorimo pošteno. Da izadjemo svi sa svim papirima. Neka narod zna kako i kome daje novac!! I šta kod koga čita i šta gleda. I kako se to prave izveštaji sa subotnje košarke, stavlja slika sa neke ranije utakmice i ne udje uopšte u Halu Kej.

Da, ćutim, ne bre, ljudi, neću više, pa makar...

Prošle godine, neka se zna, a zna se, to je bila javna informacija tada smo imali osam ljudi dobili smo 4 miliona dinara, a taj mentorov portal sam samcijat, dobio je milion i 28 hiljada dinara. Po toj logici koliko bi mi trebalo da dobijemo!

Eto, to su ti džakovi cementa koje 40 godina nosim na ledjima i bez obzira na to, budimo se rano, trčimo svuda gde ste, stižemo da vam javimo, želeći da znate sve o ovom gradu, verujući u ljude i sve bolju budućnost.

Zbog istine, zbog poštenja, gradjanskog vaspitanja, obaveze koju podrazumeva ovaj posao, zaista nemam razloga da ćutim, jer sve je otišlo u ...