Srpska liga Istok

 28. kolo

 Stadion kraj Nišave

17:30

Pirot: Radnički – Pčinja 

Neverovatno, ljudi! Ovaj tekst ispod sam završio i onda je zazvonio telefon. Nije bio Svilajnac. Javio se čovek iz obližnjeg mesta kod Brusa.

 Gospodine Paunoviću, da li znate za novu sramotu?! Morao sam da vas zovem. Nema drugih!

Utakmicu u Svilajncu sudi Đorđe Anđelković. Sve je završeno!

Javiću vam se, moramo da se borimo. Brusjani znaju sve. Sramota!

..........................................................................................

A, sada, evo teksta. Malo mi sada zvuči drugačije. Ipak, ispoštovaću sebe. Pisao sam ga dugo i teško! Ovi ljudi su izgubili osećaj mere. Idu "preko leševa"!

...........................................................................................

 Malo ću na početku da "izađem iz teme", ali ću se vratiti!

"Kolubara izbačena iz Super lige”

Nastavljam da čitam:

 "Ivan Nikolić, predsednik Disciplinske komisije FSS..."

Dalje...

Milan Mitić sudi veliko finale Kupa Srbije...

..........................................................................................

   Znam lično obojicu, imamo obostrani respekt. Pitajte ih! Časni su ljudi, stručni. Ivan Nikolić objektivan, precizan u procenama, odlučivanju!  Milan Mitić je u ovom trenutku među najboljima, ako ne i najbolji srpski sudija.

Zašto ih pominjem u uvodu najave utakmice Radničkog?

Ivan i Milan su Leskovčani. Zaslužili su pozicije na kojima jesu!

 I odmah i pitanje!

Da li do njih stižu aberi sa svih strana, o tome da je njihova Dubočica tako lako rešavala utakmice u prvenstvu, kažu, delila premije da podstaknu protivnike Radničkog (mada propisi čak to dozvoljavaju)?

StimulacIja! Ima jedna prosta reč "podmazivanje"!  

Moje pitanje mojim prijateljima: da li Im u trenucima "samoće" dođe da budu u dilemi, šta se to oko njih događa? Naravno da nisu dužni da o tome govore, gledaju svoja posla, tek, želeo sam da istaknem dva svetla primera leskovačkog fudbala i čestitam Ivanu i Milanu na dosadašnjim poštenim odlukama u korist fudbala i pitam se kako im je...

Kako vam je, drugari!?

...........................................................................................

  Znate, kažu ljudi, ma on "poludeo" voli Radnički, piše svašta!

Ne, ja najviše volim svoju porodicu, ovaj posao koji radim i istinu. Radnički je samo jedan veliki deo mog živoita. Recimo 70 godina. Dovoljno!  

Nije, dragi ljudi! Pišem istinu koja mnogima ne odgovara i zato su te vaše uvrede. Kako je moguće da cela fudbalska Srbija, još dok je padao lanjski sneg, znala da će Dubočica i "Old traford" zajedno u Prvu ligu?!

Hajde, pogledajte se u ogledalo.

Nije to pošteno! Nije dobro za ovu igru. I nije čudo i što decu sve manje interesuje fudbal.

..........................................................................................

Pitam se, da li bi neko znao? Novinari iz Leskovca ne smeju da kažu koji je datum danas, dopisnik iz Popovca, zamislite, dao je sudiji Anđelkoviću "osmicu"! 

Gde ćemo to mi, ako smo bez časti, osećanja pripadnosti nečemu što se zove poštenje?

..........................................................................................

Juče sam bio na Stadionu. Goran Lazarević, jedan čestit čovek, kao da je narušio svoje zdravlje ovde u Pirotu, prosto da više nema snage da govori o fudbalu.

A mora, živi od toga. Hrani porodicu. Ovi momci što su ga čekali u svlačionici, takođe, žive od toga.

Zašto im kradete hleb, njima, njihovim porodicama?

Ma, ko vam daje pravo na to? Da otimate naočigled naroda?!

............................................................................................

Zove me jutros moj prijatelj iz Svilajnca. Upoznali smo se dok sam radio prenose Radničkog. Kaže, Svilajnac se ućutao. Ljudi ne smeju da pričaju glasno. Jedni se plaše, drugi zgroženi.

Ovo me podsetilo na one poruke iz Popovca, ono gazdino upućeno Leskovčanima. Sve do pred utakmice. Posle je došao "mezimac", igrači, gazda, publika, svi u čudu!

Dakle, ponovo stižu poruke, neće Svilajnac da "proda veru za večeru"! Čujem da će momci da igraju. Znam ih, dobri, igraju pošteno, mlada ekipa. Kakva Dubočica, kakav Radnički, njih ne interesuje to. Hoće da se bore, da igraju i da pobede u svakoj utakmici!

Druže moj! Da ti verujem, eto, hoću. Jer govoriš pravo, iskreno!

Ali, sve to tako često traje samo dok ne dođe neko ko će da sruši pravu i čestitost, ili stigne neka "premijica"!

A, baš me interesuje kako pravdaju te "crne pare za bele dane"!  Oni, tamo neki.

............................................................................................

  Eto, toliko!

Možete da me komentarišete kako hoćete. Ja sam svestan velike obaveze koju mi nalaže posao kojim se bavim.

I pisaću tako, jer je to jedino moguće.

Sve ostalo je lakrdija.

............................................................................................