Ovo nije nikakav "predgovor" ovom tekstu koji ćete pročitati. Želeo sam samo da vam saopštim svoj utisak. Iskren sam, verujte mi!

Dugo nosim sobom to neko posebno osećanje, raspoloženje, poštovanje, prema ljudima o kojima ću pisati. Budio bih se noću, nalazio detalje, hodao sam životom tokom dana, obuzet mislima o tome kako da to bude jednostavna, a tako složena priča o običnim ljudima neobičnih vrednosti, kako da ne odem u patetiku, a da budem potpuno istinit...

Jednostavno, ovo moje nije priča iz filmova posle kojih vam idu suze od sreće, mada sam siguran da ćete poželeti, kao i dobre filmove, da je pročitate ponovo ...

*******

Ružica

... Staničenje se uguralo u brdo, sraslo s kamenom, prošarano šumom. Život ovom selu i pašnjacima dole u kotlini daruje Nišava. Tu na obali ove reke, kao čuvar, vaznela se u oblake crkva. U hramu je činodejstvovao sveštenik Dobrosav Živković. U ono vreme, pored parohijskog rada otac Dobrosav pomagao je djacima, pripremao ih iz svih 9 predmeta i za sve razrede. Popadija Vida rodila je zdravo žensko dete u dobu kada su cvetale ruže u crkvenoj bašti. Rodila se 1941. godine i dali su joj ime Ružica.

Ružica je rasla u parohijskom domu, vaspitavala se na pravdi Boga, družila se sa decom u selu preko reke i narasla do studenstkih dana posvećena lingvistici. Kao student, pored desetki na ispitima redjala ih je i na Studentskom šampionatu Jugoslavije 1961. godine kada je u gadjanju malokalibarskom puškom osvojila zlatnu medalju...

Ružica, popova kćerka, diplomirala je na Filološkom fakultetu, grupa za francuski jezik i vratila se kući...

*******

Radiša

Do Vraništa se stiže vijugavim putem koji vodi od Crnoklišta. U Vraništu u vrednoj, uglednoj porodici rodio se Radiša, drugo dete u porodici. U ono vreme sve vredno, sposobno poslom je žurilo u grad. Radiša je u Pirotu završio osnovnu i srednju školu. Kao i sve dobre djake čuvene pirotske Gimnazije, život je vodio u Beograd.

Radiša Krstić diplomirao je na Pravnom fakultetu i vratio se kući...

*********

Pirot

U velikom gradu zavolelo se dvoje mladih. Iskrena, čista kao izvorska voda (sa koje su kao deca u Staničenju i Vraništu točili vodu i nosili kući u testijama) studentska ljubav dobila je svoj hepiend veoma brzo, te 1963. godine u svom gradu Ružica i Radiša krenuli su na dug put svesni naravno da pripadaju jedno drugom i da će životom nastojati da budu dobri, vredni ljudi kako su ih učili roditelji u Staničenju i Vraništu.

U Pirotu su Krstići krenuli u nova iskušenja. Ružica kao profesor francuskog jezika u pirotskoj Gimnaziji, Radiša se zaposlio u Industriji vune i kože gde je posle nekoliko godina postao generalni direktor. Visoko opštinsko priznanje "8. septembar" dobio je 1983. godine, a nešto kasnije odlikovan je medaljom sa srebrnim vencem. Bio je predsednik Regionalne Privredne komore Niš.

**********

Miroslav

Godine 1964. Ružica je na svet donela zdravo muško dete. Dobio je ime Miroslav. Dve godine kasnije Miroslav je dobio brata Vladislava ...

• Rodjenje Miroslava u našim najboljim godinama (23 god.) po završetku studija, a posle nekoliko godina zabavljanja, odgajanje uz brata mladjeg dve godine, u harmoniji odnosa dva dečaka (što uglavnom nije uobičajeno), uticalo je na porodičnu sreću. Za njegov odgoj kad je krenuo u širu socijalnu zajednicu, zaslužno je više osoba: najpre vaspitačica Zorica Paunović (vaspitačica izbora i za svu decu iz familije) ( majka Ružica )

• Rekla bih da su ga od rodjenja odlikovale neke posebne osobine: mir, ozbiljan prilaz obavezama, strpljenje, svestranost, odmerenost. Uz školske obaveze bavio se raznim aktivnostima, uključujuci skijanje i muziku (gitara). Slavna je generacija Gimnazije rodjena 1964.g. Njihovo druženje je za primer. ( majka Ružica)

• Pirot onog vremena je takodje uticao na pravilno formiranje mladih i ove generacije, koja je dostigla značajne domete ( majka Ružica )

• Najbolji uspeh tokom celog školskog perioda, krunisan je izborom za “najboljeg učenika generacije”. Na prijemnom ispitu na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je četvrti od 800 kandidata. Na školskoj svečanosti u Gimnaziji u Pirotu, tadašnji direktor Gimnazije Predrag Vasić je ponosno objavio da je Miroslav "četvrti na prijemnom u Jugoslaviji" (majka Ružica )

**********

Putevi

Život to obično tako čini! Putevi porodice Krstić počeli su da se razilaze. Zajedništvo i ljubav ih je čuvala. Sinovi su 84. i 86. godine otišli u Beograd. Miroslav na Elektotehnički, Vladislav je upisao Medicinski fakultet. Radiša je poslom, takodje, otputovao u Beograd. Od 1988 do 2004. godine bio je direktor Zajednice vunarske industrije. Supruga Ruška je od 1986. do 1995. godine, kada je otišla u zasluženu penziju, predavala francuski jezik u srednjoj školi u Nišu.

**********

Miroslav, Angela, San Diego

Miroslav Krstić, pirotski djak, učenik generacije u pirotskoj Gimnaziji, završio je Elektronski fakultet u Beogradu maksimalnom ocenom. Da bi studenstka priča bila kao u bajci, Miroslav je upoznao koleginicu "s faksa" Angelu sa kojom je krenuo "preko bare" u veliki svet. Santa Barbara, San Diego. Angela je na svet donela treću generaciju Krstića - Aleksandru i Viktoriju. Kao i suprug, i Angela je dosegla u nauci visoka zvanja i postala "doktor za mikročipove"!

Godine su se redjale, Miroslav je krenuo od osnovnih studija elektronike, da bi 1992. godine magistrirao na Univerzitetu Kalifornije Santa Barbara, doktorirao dve godine kasnije.

Po završetku Fakulteta u Beogradu, od 1989. do 1991. godine radio je na Rudarsko – geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu a potom je usledila "Velika jabuka"!

Mašinski fakulteta Univerziteta Merilenda, profesor (1995–1997);
Univerzitet Кalifornije, San Dijego, profesor (1997–);
Prorektor za nauku Univerziteta Кalifornije, San Dijego (2012–);
Osnivač i direktor Centra za sisteme upravljanja i dinamiku (2006–)

*********

Srbija

Miroslav Krstić je ovih dana, sa suprugom Angelom u Beču. U utorak, 10. septembra vratiće se u Srbiju, u Beograd, odakle je početkom devedestih otišao u Kaliforniju. Na dug životni put sa suprugom, otputovali su kao dokazani stručnjaci u svojim oblastima. U Srbiju će se vratiti s diplomama doktora nauka, kao porodični ljudi koji odgajaju dvoje divne dece, da pošalju istinu koju treba slediti. Sve vrednosti ovog sveta su u ljudima, treba ih samo pronaći, uzeti i raditi, mnogo i uporno raditi ! I osmeh i sreća će doći !

Srećan sam što ću, 10. septembra u podne ponovo, posle toliko godina sresti sve Krstiće. Trudiću se da im kao rodjeni Piroćanac otvorim srce, poklonim se njihovim plemenitim vrednostima i zahvalim za put posut znanjem i ljubavlju kojim su od Staničenja, Vraništa, Pirota , Beograda krenuli u svet. A mi ostali da se radujemo svakom njihovom osmehu!

Iskreno vam hvala u ime svih koji vas i danas vole, poštuju i ponose se vama, u ovom vašem gradu podno Sarlaha !

************

Majka

Verujte mi da nisam mogao da nadjem iskreniji način kako da završim ovu iskrenu priču. Kada majka i supruga rasprostre svoju iskrenost, od te nežnosti nema lepše !

Nešo,
Nije jednostavno pričati o sebi bliskim osobama. Uvek je rizik subjektivnost i utisak neskromnosti.

Sada živimo u Beogradu, gde smo učestvovali u odgajanju unuke i unuka, dece sina Vladislava.
Porodično, sa suprugom Radišom, posvećeni odgajanju i podršci sinovima u svakoj fazi njihovih života na koliko je moguće odgovarajući način.
Imam običaj da kažem ljudima da neke stvari "vrede truda" (ovo malo profesorski i iskustveno).(majka Ružica)

**********

Vladislav

Znam da je ovo samo delić bogate porodične istine koja traje. Znam, verujte, da ću uskoro ponovo put Beograda. Želim da vam ispiričam još jednu priču. Moj dragi sagovornik biće Vladislav, mladji sin u porodici Krstić.

Vladislav, takodje pirotski djak i primereni učenik čuvene pirotske Gimnazije završio je Medicinski fakultet u Beogradu, specijalizirao na Vojno medicinskoj akademiji na Klinici za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju i opekotine, gde i sada radi. Da upoznam njegovu porodicu, suprugu Milenu, kćerku Teodoru i sina Miroslava.