Prema jednoj studiji Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, „faktor put kao uticajni faktor na saobraćajne nezgode“, navodi se, da prema podacima PIARC-a faktor put kao samostalni uzročnik nastanka saobraćajnih nezgoda je prepoznat u 13% nezgoda. Kako je put pasivni učesnik, njegov uticaj je gotovo uvek prisutan bez obzira na ostale učesnike. Faktor put, najčešće utiče na neželjene situacije izostankom pružanja adekvatne informacije jednom od učesnika ili svim učesnicima u saobraćaju.

Upravo takvo mesto je, nazovimo, „raskrsnica“ na završetku ulice „Cara Dušana“ ka pružnom podvožnjaku za naselje „Đeram“. Tu je, na tom mestu, spletom raznih, nazovimo ih nesrećnih okolnosti, upravljač puta postavio pravi rebus i niz nelogičnih situacija. Samo na tom malom prostoru imate čak tri nedoumica.

PRVA:

Kada postoji veća površina ukrštanja tada vozači ne mogu pouzdano znati kojom će se putanjom kretati drugi učesnik u saobraćaju, što za posledicu ima mogućnost iznenadne pojave drugog učesnika u saobraćaju. Naime, kako je u pitanju duži front ukrštanja to nije moguće prepoznati jedno mesto na kome može doći do pojave drugog učesnika, već se on može pojaviti na više mesta ili se može pojaviti više učesnika u isto vreme na više mesta, što vozač ne može uvek da isprati i blagovremeno reaguje na svaku od tih promena. Ovo može za posledicu imati neblagovremeno uočavanje učesnika u saobraćaju i kašnjenje u reagovanju a što je posledica načina horizontalnog i vertikalnog signalnog uređenja ili bolje reći ne uređenja samog prostora.

Samo pre par godina, kada je taj put počeo koristiti jedan privatni prevoznik za prevoz materijala za izgradnju autoputa, saobraćajna policija je pokušala rešiti regulaciju te raskrsnice povremenim dežurstvima i upozorenjima vozačima teških vozili, da ne mogu na taj način koristiti postojeću „raskrsnicu“, i preusmeravali ih na korišćenje raskrsnice kod „malog mosta“ tj. kružni tok. Međutim, kasnije je došlo do prećutnog sporazuma između upravljača puta i tog prevoznika, i policija se povukla, ali su problemi i dalje ostali isti i dan danas. Čak je taj privatnik, kasnije morao da izvrši i sanaciju jednog dela puta koji je teškom mehanizacijom uništio.

DRUGA:

Pasivno ugrožavanje učesnika u saobraćaju i neadekvatno postavljanje signalizacije ili u ovom slučaju zaštitne ograde, može dovesti do neželjenih posledica za iste, pre svega vozače automobila. Za pohvalu je to što je upravljač puta najzad reagovao i posle jednog dužeg pravca postavio odbojnu ogradu.

Ali da je to uradio pre par godina ne bi bilo problema sa načinom postavljanja, ali ista je postavljena pre par nedelja. Osnovna uloga odbojnih ograda jeste da zadrže vozila na kolovoznoj površini i onemoguće sletanje vozila sa puta i nastanak većih posledica.

Međutim, način izvođenja metalnih odbojnih ograda, a posebno početaka i završetaka često ima uticaja na povećanje posledica nastalih saobraćajnih nezgoda. Naime, često vozila koja izgube upravljivost udaraju u metalnu odbojnu ogradu, pa često i u delove početka odnosno završetka, a koji su u ravni ograde. Na ovaj način odbojna ograda prodire u vozilo i povećava posledice takvih saobraćajnih nezgoda. Imajući u vidu osnovnu namenu ovih objekata neophodno je obezbediti da ovi elementi budu izvođeni kao pasivno bezbedni i da im počeci budu povijeni od kolovoza i spušteni (ukopani u zemljište), tako da je onemogućen direktan udar vozila u ogradu, kao i da je omogućeno usmeravanje i vraćanje vozila u zonu ograde na kolovozu.

TREĆA:

Putni objekti kao što su nadvožnjaci, propusti i slično takođe značajno mogu uticati na težinu posledica saobraćajne nezgode. Takođe, saobraćajna signalizacija postavljena tako da ne omogućava blagovremeno prilagođavanje načina vožnje vozača, može dovesti do stvaranja opasnih situacija u saobraćaju. 

Takav primer je sam podvožnjak za naselje „Đeram“, gde je vertikalna signalizacija postavljena tako da daje prednost onim vozilima koja nemaju adekvatnu vidljivost, tj. pregled na ostatak puta. Dakle, kada nailazite iz pravca kako je sada označeno znakom treba da sačeka vozilo, tj. vozač koji nema vidljivost dalje od podvožnjaka

Iz suprotnog pravca, vozači imaju pregled, tj. vidljivost ispod podvožnjaka na ostao deo kolovoza u
nastavku.

Tako je ovo rešenje, potencijalno napravljeno da spreči prvenstveno stradanje vozača automobila preko pružnog prelaza, neposredno dovelo u opasnost te iste vozače.

Kad smo kod pružnog prelaza „Pejin most“, da spomenemo da se na rešavanje istog čeka godinama, mada su nadležni iz ministarstva, pa i čelnici iz lokalne samouprave to često najavljivali krajem 2018, to se ni do dan danas nije dogodilo. Uporno se ponavlja stara mantra: „čeka se rekonstrukcija pruge“.

I na kraju sam ostavio četvrtu situaciju ali ne kao problem već kao primer da neke stvari mogu da se dovedu svrsishodnoj nameni. Naime, na otprilike sredini ulice „Cara Dušana“ postaji ukrštanje sa ulicom „Obilićevom“. Tu je nekad postojalo ogledalo koje je omogućavalo bezbedan pristup ulici „Cara Dušana“ ali je vremenom nestalo.

Nadležni su rešili da postave isto i to učinili. Ali…. na pogrešnom mestu. Dobra je stvar da su shvatili grešku i sada ogledalo stoji tamo gde i treba.

Prateći vaš portal, vidim da novoimenovani načelnik odeljenja za urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne poslove, Bojan Pešić (koji uzgred sam razumeo stanuje u neposrednoj blizini opisanih situacija) uspešno sarađuje sa vama, pa se nadam da će i ovu situaciju sagledati objektivno i reagovati profesionalno.

Tekst i foto: Božidar Ćirić