20. februra 2024. godine, biće pušten u saobraćaj tunel „Železnica“, sa svoje dve cevi, zajedno sa  vijaduktom i pripadajućim saobraćajnicama pre i posle tunela. To je deo Lot 3.1 Blagoevgrad - Krupnik (12.6 km.) Sama dužina novog dela auto puta „Struma“ nije velika, 5 kilometara, ali su značajni infrastrukturni objekti koji su na toj deonici izgrađeni i pre svega nestaće gužve koje su bile ogromne na tom delu puta. Tunel „Železnica“ biće najduži tunel u Bugasrkoj sa svojih 2 kilometara. Sam tunel i vijadukt su završeni pre godinu i po dana ali zbog klizišta koja su se pojavila pre i posle ovih objekata puštanje u saobraćaj je kasnilo sve do danas. Izgrađen je po najnovijoj austriskoj metodi. Ima sve sigurnosne sisteme, energetski efikasnu led rasvetu, ozonsku ventilaciju, video nadzor, požarni alarm, inteligentni sistem upravljanja saobraćajem, kabine za hitne slučajeve, sistem elektroničkog upravljanja na daljinu itd. Postoje četiri poprečne pešačke veze između cevi i još dva za automobile kojima mogu proći hitna pomoć, vatrogasci i druge specijalizovane mašine. U slučaju saobraćajne nesreće ili zatvaranja jedne od cevi, oni će se koristiti za sigurno uklanjanje putnika. Zanimljivo je da su u samom tunelu ugrađene četiri ikone sv. „Ivan Rilski“, po jedna na ulaznom i izlaznom portalu obeju cevi.

Na južnom izlazu izgrađen je i prvi heliodrom, sa pristupom do 3.750 tona, koji će se koristiti za vazdušnu medicinsku pomoć. Inače prvi od tri medicinska helikoptera koja je Bugarska kupila od Italijana, je pristigao pre dve nedelje i biće stavljen u upotrebu.

Sa severne strane iz pravca Blagoevgrada, zbog pojave klizišta izgrađen je tunel na otkrivenom. Pobijani su šipovi duboko u zemlju i tako stabiliziran ovaj teren a onda je to mesto natkriveno, tj. izgrađen je tunel.

Projekt je sufinansiran od strane Kohezijonog fonda Evropske unije kroz Operativni program „Transport i transportna infrastruktura” od 2014 do 2020 godine i iz državnog budžeta. Tunel Železnica sagradio je konzorcijum "Am Struma Tunnel 2018", koji uključuje: GP Group AD, Global Cancer Ltd. i Via Plan EOOD. Vrednost ugovora je 215 362 525,40 leva, bez PDV-a.

Za izgradnju mosta preko reke Struma, pre tunela „Železnica“, prvi put u Bugarskoj korišćena je tehnologija "Izgradi - gurni" gotove betonske strukture. Karakteristika ove inovativne tehnologije je da se koristi fiksno radno mesto za izradu pojedinačnih elemenata, koji se s hidrauličnim sistemima podižu i guraju prema napred, pri čemu je svaki element postavljen ispred gotovog. Vijadukt ima dva odvojena objekta za oba smera. Pravac ka Kulati dugačak je 510 m, a ka Sofiji - 560 m. Visina mosta je između 10 m i 18 m, a udaljenost između stubova je od 45 do 60 m.

Deonicu pre tunela, pravac od Sofije ka Kulata, dužine 720 m, zajedno sa servisnim putem tunela za severni portal i most, sagradio je Železnica - Sever DZZD, koji uključuje: "GBS infrastrukturna konstrukcija",  "Glavbolgarstroy" AD i GLAVBOLGARSTROY International Ead. Vrednost ugovora je 29 985 345 lleva bez PDV-a.

Deonica nakon tunela, dugačka 1,4 km, koja uključuje izgradnju poljoprivrednih podvožnjaka, potporne i utvrdne zidove, odvodne rigole, i informativnu mrežu, gradila je PST grupa EAD. Vrednost ugovora je  26 968 888.02 leva bez PDV -a, zajedno s dodatnim sporazumom za sanaciju registrovanog klizišta na južnoj strani ka Kulati.

Najteža deonica kroz klisuru Kresna, Lot 3.2 u dužini od 23,6 kilometara, još uvek nije projektovana zbog nesuglasica sa udruženjima zelenih, koji se protive izgradnje kroz nacionalni park. Prvobitno je bilo projektovno da se rade odvojene trase i to dolinom klisure u pravcu Grčke, a u pravcu Sofije, istočna trasa preko brda kombinacijom 7 tunela, 21 vijadukta i 12 nadvožnjaka. Druga varijanta je bila izgradnja najdužeg tunela u Bugarskoj i svetu, od 15 km sa bočnim tunelom ka Kresni. Međutim zbog nestabilnog seizmičkog područija u kome se nalazi a i zbog skupe izgradnje za sada se odustalo. Krajnji rok za završetak magistrale "Struma" je bio 2023 godine i taj rok nije  ispoštovan tako da je Bugarska izgubila više od 2 milijarde leva iz evropskog fonda. Za sada postoji šansa da se u dogledno vreme ta sredstva ipak povuku iz evropskih fondova.

Ukupna dužina autoputa "Struma", od Daskalova do granice sa Grčkom, iznosi 150 km. Autoput je deo Koridora Orient - Istočni Mediteran, koji povezuje Vidin sa granimčnim prelazom Kulata sa Grčkom. Predstavlja najkraću rutu između Zapadne, Centralne Evrope i Egejskog mora, a takođe i kao najkraća veza između Evrope i Azije.

Za naše sugrađene je značajno da će ovim koridorom moći brže a pre svega sigurnije i bezbednije stići do mnogobrojnih letovališta na Egejskoj obali u Grčkoj kao i na zimske planinske centre u Bugarskoj.

Tekst: Božidar Ćirić

Foto: Screenshot

Video prilozi: Izvor Youtube

АМ Struma. Lot 3.1 ,,Železnica“ + petlja ,,Kresna“

Završni radovi na kližištu sever, Blagoevgrad

Prvi prolaz kroz tunel „Železnica“; Izgradnja tunela „Železnica“

Izgradnja mosta ispred tunela „Železnica“

Most ispred tunela „Železnica“

Tunel „Železnica“