Konkurs za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja

Grad Pirot

Ani press doo Pirot

Portal Plus online (plusonline.rs)

“Bezbednost na radu, zdravlje radnika, prvi prioritet!”

Poslednjih godina Pirot je pravo gradilište. U toku su radovi na Koridoru 10, završen su dva velika projekta Big Tigar i nova zgrada Valjare, u Tajersu se i dalje radi na proširenju prostornih kapaciteta. Iz sredstava lokalne samouprave i IPA fondova u gradu su takodje izgradjeni ili se grade brojni objekti. Izgradjen je i novi most, radi se ,,drugi prsten,, drugi ring. Uz sve to, u Pirotu sve više radi proizvodnih firmi koje rade značajne poslove, mnoge od njih za izvoz. Stambena izgradnja je u punom jeku.

Sve ovo rukovodilo nas je da pokrenemo ovaj Projekat koji će imati prevashodni cilj da edukativno deluje na učesnike u radnom procesu, na poslodavce i tako ih pokrene na još veću opreznost. Punu podršku dobićemo od Inspekcije rada u Pirotu koja na ovom planu radi preventivno, ali i izriče sankcije.

Ciljna grupa projekta su zaposleni ljudi u Pirotskom okrugu, pre svega na mestima sa povećanim rizikom po zdravlje, ali i nezaposleni koji su u potrazi za nekim od ovakvih poslova. Tema projekta podjednako je važna i za ostale članove društvene zajednice, ali i za sve one koji se bave ovim problemom – Inspektorat za rad u Pirotskom upravnom okrugu i zdravstveni radnici koji pružaju pomoć u slučajevima kada dođe do povrede. Ovaj projekat realizovaće se u svrhu bolje i veće bezbednosti radnika na svakom radnom zadatku. Cilj projekta je upravo isticanje mera prevencije i zaštite na radu, upoznavanje ljudi sa Zakonom o bezbednosti na radu što će rezultirati njihovim boljim poznavanjem materije i maksimalnom pažnjom na poslu.

Aleksandar Popović, načelnik Odseka zaštite na radu: Sve , sve, ali nam je život najvažniji. Zakon moraju da poštuju poslodavci pre svega, ali ništa manje i svi zaposleni!!

Stižemo i do kraja Projekta , za koji smo, kada smo sumirali sve detalje, zaista razumeli da se radi o oblasti koja je od izuzetne važnosti za poslodavce, ali i zaposlene. Kako reče neko od poslodavaca, bezbednost na radu, organizacija posla, procena rizika, edukacija radnika, značajna nam je koliko i organizacija rada, tržište, nabavka materijala, finansijsko poslovanje. Uzalud naša nastojanja, ukoliko ne učinimo sve što je potrebno da se sačuvaju životi ljudi. To je najvrednije , sve ostalo ćemo nekako uspeti angažovanjem da realizujemo!

Dakle, sve sve, ali životi ljudi u prvom planu. Kako smo rekli u najavi, da je naš Grad poslednjih godina pravo gradilište, to smo smatrali da će ova tema biti od koristi poslodavcima, naravno, ali i ljudima koji rade na gradjevinamna, putevima, u proizvodnim pogonima, na otvorenom, radnicima koji su u kontaktu sa strujom, hemikalijama , ma svuda, na svakom radnom mestu...

Temu smo odlučili da zaokružimo , sveukupnom analizom, sa odredjenim podacima i dokumentima, sa Aleksandrom Popovićem šefom Odseka zaštite na radu u Okrugu Pirot. Popović dugo i savesno radi ovaj posao, dobro poznaje materiju, stalno je na terenu, tako da su nam njegove ocene i zaključci , naravno, bili od izuzetne koristi.

Imajući sve ovo u vidu, naša Medijska kuća će i ubuduće poklanjati izuzetnu pažnju informacijama o stanju na terenu kada je bezbednost i zdravlje na radu u pitanju.

Aleksandar Popović nam je najpre obrazložio sve detalje , karakteristike Zakona o bezbednosti . Pre nego čujete Aleksandra Popovića, smatrali smo da je potrebno da u okviru projekta postavimo i tekst Zakona. Možete pogledati ako kliknite na na navedeni link

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu.html

Popović je na početku, pre nego je objasnio karakterstike Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ocenio da je dosadašnja saradnja sa našom Medijskom kućom bila u funkciji afirmacije ovog Zakona i podsticala i poslodavce i radnike na poštovanje Zakona.

S obzirom na tehnološke promene koje se dogadjaju u kojoj meri se menjao i zakon ? Popović kaže da Inspektorat akcentira na odredjene probleme i inspektori u Odseku , kada krenu u kontrolu , upravo na te detalje obraćaju pažnju.

Obaveze su ,,širokog spektra,,! Govorili smo o tome. Moraju svako na svoj način odgovornost da imaju i poslodavac i zaposleni. Medjuti, poslodavac je taj, kaže Aleksandar Popović da do detalja primenjuje Zakon.

Istražujući tokom rada na Projektu, razumeli smo da postoji akt koji je veoma značajan i obavezan za poslodavce. To je aAkt o proceni rizika . Evo teksta koji govori o ovom Aktu. Mi smo o tome razgovarali i sa vlasnikom Agencije koja se time profesionalno bavi.

.........................................................................................

Akt o proceni rizika

Akt o proceni rizika je temeljni i najvažniji dokument iz oblasti Bezbednost i zdravlje na radu. Zakon o Bezbednosti i Zdravlju na radu, svojim članom 13. predvideo je obavezu svih poslodavaca da u „pismenoj formi donesu Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i utvrde način i mere za njihovo otklanjanje“

Kada se donosi Akt o proceni rizika, sagledava se ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i u radnoj okolini, i utvrđuju se mere i prioriteti za poboljšanje uslova rada i svođenje rizika na radnom mestu, na najmanju moguću meru, i na što manji rizik.

Akt o proceni rizika, kao osnovni dokument u procesu definisanja rizika i mera za njihovo otklanjanje, je zasnovan na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na svim radnim mestima u radnoj okolini, prema listi opasnosti i štetnosti datoj u Pravilniku o načinu i postupku procena rizika, Priručniku za procenu rizika Evropske Agencije za Bezbednost i zdravlje na radu i ček listama EU za svako pojedinačno zanimanje.

Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu

Poslodavac koji ima preko deset zaposlenih je, kada donosi Akt o proceni rizika, u obavezi je da donese i opšti akt kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti u oblasti Bezbednost i zdravlje na radu. Taj opšti akt je Pravilnik o Bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavac koji ima do deset zaposlenih, problematiku Bezbednosti i zdravlja na radu reguliše Ugovorom o radu i izradom određenih aneksa Ugovora o radu, ali takođe MORA doneti Akt o proceni rizika.

Uputstvo za Bezbedan i zdrav rad

Uputstvo za Bezbedan i zdrav rad je dokumenat kojim se dodatno određuju:

• Opšte odredbe za smanjenje rizika pri svakodnevnim aktivnostima;


• Reagovanje u vanrednim situacijama;


• Preventivne mere od požara;


• Pružanje prve pomoći;


• Uputstva sa rad sa mašinama, i drugim sredstvima za rad

Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Ovaj dokumenat je propisalo Ministarstvo za Rad i socijalnu politiku, i njime se propisuje način vođenja evidencija u oblasti Bezbednost i Zdravlje na radu.

Pravilnik se sastoji iz dva dela:

• Uputstvo za vođenje evidencije preko obrazaca za komunikaciju privrednog subjekta sa institucijama uključenim u proces Bezbedost i zdravlje na radu: inspekcijom rada, medicinom rada, MUP-om i dr;


• 14 obrazaca koji pokrivaju problematiku Bezbednost i zdravlje na radu u Pravnim subjektima. Najvažnji od njih je Obrazac broj 6, koga potpisuju svi zaposleni, kao dokaz svoje osposobljenosti za vršenje Bezbednog i zdravog rada, na svojim radnim mestima i bez koga ne bi smeli da počnu sa obavljanjem rada na svom radnom mestu.

Prva pomoć

Svako Pravno lice mora da poseduje komplet(e) PRVE POMOĆI na svojim poslovnim lokacijama. Sadržaj i broj obaveznih kompleta moraju da budu usklađeni sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Prvi je namenjen poslovnim lokacijama sa 10 ili manje zaposlenih radnika, a drugi poslovnim lokacijama sa preko 10 zaposlenih radnika.Poslodavac je dužan da obezbedi pružanje prve pomoći u skladu sa Pravilnikom o opremi i postupku za pružanje prve pomoći i o organizovanju službe spasavanja u slučaju nezgode na radu (''Službeni list SFRJ'' broj 21/71) koji je preuzet kao pravno pravilo odredbom člana 79. tačka 21 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.Glasnik br.101" od 21.11.2005.god.).

........................................................................................

Objašnjavajući značaj Akta o proceni rizika, Aleksandar Popović je slikovito objasnio,. Rekao je da je to ,,Bukvar,, za poslodavce i zapošljene.

I na kraju razgovora Popovića smo pitali o sankcijama. Postoji ono uvreženo kod naroda,,da će čovek razumeti problem ,ako ga udarite po džepu,,. Dakle kakve su sankcije i u kojoj meri doporinose smanjenju povreda na radu. U okviru tog pitanja, interesovali su nas i podaci. Koliko je sankcija izrečeno i da li je su u ovoj godini bolji rezultati u odnosu na prošlu.

Evo i dokumenata koji govore o uporednim pokazateljima u poslednje dve godine.

Od Saše Popovića dobili smo brošuru o osnovnim aktivnostima Inspekcije rada. Evo detalja.

I na kraju evo i sažetka, koje su obaveze, zadaci inspekcije rada. Neka se zna!

........................................................................................

Nadležnost inspekcije rada

Inspektori rada kontrolišu primenu propisa o zapošljavanju, pravima radnika i bezbednosti na radu. Odnedavno, inspekcija rada nadzire i primenu propisa o zaštiti od zlostavljanja na radu (mobinga). Imaš pravo na njihovu zaštitu bez obzira na to da li si uredno prijavljen ili radiš na crno, da li si zaposlen kod privatnika ili u državnoj službi, da li radiš puno radno vreme ili posao obavljaš povremeno, da li si potpisao ugovor o radu, ugovor o delu ili nešto treće, da li si zaposlen „za stalno“ ili si honorarac…

Da bi inspekcija mogla da ti pomogne, ipak, potrebno je da firma u kojoj radiš bude legalna: kafić-kladionica u podrumu kod Miće Piksle ili tezga prostrta preko haube „golfa“ u Bulevaru primeri su za firme koje to verovatno nisu.

U kojim slučajevima zoveš inspekciju?

Inspekciji se možeš obratiti ako naletiš na problem već pri samom zapošljavanju:

• ako sumnjaš da si žrtva diskriminacije, odnosno da je gazda odlučio da te ne zaposli zbog nekog tvog ličnog svojstva koje nije od važnosti za poziciju na koju si konkurisao;


• ako poslodavac, neposredno po tvom prijemu na posao, s tobom nije sačinio ugovor o radu, niti te je prijavio državnim fondovima za penziono, invalidsko i zdravstveno osiguranje (rad na crno).

Ako spadaš u srećnike koji već imaju posao (bez obzira na to da li radiš na crno ili ne), inspekcija će reagovati ako prijaviš problem u nekoj od sledećih oblasti prava radnika:

• plate i naknade (na primer, ako ti poslodavac isplaćuje manju platu od dogovorene, ako kasni ili je ne isplaćuje uopšte, ako ti ne plaća naknadu za prekovremeni rad, markicu za prevoz…)


• radno vreme, odmori i odsustva (radiš prekovremeno iznad zakonskog maksimuma, gazda te ne pušta na godišnji i slično);


• zaštita zdravlja i bezbednost na radu (recimo, radiš na gradilištu a nemaš kacigu, rukavice i drugu zaštitnu opremu);


• povrede na radu (cigla ti je pala na glavu, a poslodavac ti ne dozvoli da odeš na bolovanje);


• profesionalna oboljenja – (dobio si astmu tokom rada u fabrici lakova, a poslodavac odbija da te premesti na radno mesto koje neće ugrožavati tvoje zdravlje);


• ostvarivanje prava na štrajk (poslodavac ti preti da će te otpustiti iako je štrajk kojem si se priključio organizovan u skladu sa zakonom).

Ukoliko si žrtva zlostavljanja na radu, inspekciji treba da se obratiš ako te poslodavac:

• i pored nalaza službe medicine rada da ti je zbog zlostavljanja ugroženo zdravlje ili život nije premestio na drugo radno mesto ili te poslao kući uz punu platu;


• otpusti jer si odbio da radiš pošto on nije ispunio obavezu da te premesti ili pusti kući;


• otpusti, disciplinski goni ili ti uskrati neko pravo zato što si pokrenuo postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu ili si ukazao na zlostavljanje nekog drugog.

Konačno, inspekciji možeš da se obratiš i ako smatraš da si dobio nezakonit otkaz.

Ako nalete na neku nepravilnost koja izlazi iz okvira njihove nadležnosti, inspektori rada ne smeju da je tretiraju kao „tuđ problem”, već moraju da o njoj obaveste onaj državni organ koji je za nju nadležan.

.......................................................................................

Bio je ovo naš pokušaj da vam približimo jednu izuzetno značajnu oblast. Bolje rečeno, da vam približimo život iz jedniog ugla koji je svakodnevni i u kojem smo mi učesnici. Većina nas je zapošljena . Opasnost od povreda na radu preti na svakom radnom mestu. Preti i učionici, u studiju, u biblioteci, pozorištu, kao što preti na Koridoiru, na gradilištima, u fabrikama, da ne nabrajamo više ! Jednom reči, imajući u vidu sve ono što smo saznali, osnovna poruka ovog Projekta odnosi se na sve!!!

Na poslodavce da preduzmu sve potrebne mere propisane ovim Zakonom, na zaposlene da te mere poštuju i da se edukuju kako bi znali da li i odakle opasnost preti. Akt o procebni rizika će im u tome pomoći. I kako reče Aleksndar Popović, to je Bukvar i za poslodavca i zaposlene.

Zaista, nadamo se da će ovaj Projekat izazvati kod svih strana u procesu rada dovoljno interesovanja i doprineti još boljim rezultatzima. Završavamo kako smo počeli.

Sve, sve, ali nam je život, najvažniji!!