Postoje razni načini da se stigne do Midzora... Ovoga puta mi smo odabrali najlakši, jer smo išli sa mlađim članovima porodice (mada ponovo ne potpuno lak, jer se ipak radi o najvišem vrhu Stare planine a), a to je uspon sa Babinog zuba.

Kreće se sa Babinog zuba i postoje dva glavna uspona, odmah u startu i na samom kraju. Po mojoj proceni, 3 km od ukupno 8 km u jednom smeru je relativno ozbiljan uspon, ostalo je lagana šetnja po graničnom putu, realno retkost za većinu tura po Staroj planini.... Ali zato je volimo, jel da? Dakle, ima 8 km u jednom smeru. Može da se smatra porodičnom šetnjom za one malo spremnije (svaka čast za naše junake, malog Momčila i Vasilija, a boga mi i za Vasilija i Andriju koji su zajedno predvodili ovu “trku”).

Dve stvari moram da napomenem. U rano proleće, postoji sneg na stazi koji nije bezazlen, zbog velikog nagiba, iako idete preko graničnog puta, potreban je velki oprez, jer pogrešan korak može da bude opasan... Druga napomena je vreme... Midžor je nepredvidiv. Ukoliko niste iskusan planinar, ne krećite na Midžor kada je oblačno i sa šansom da krene kiša. Vreme gore se menja u 5 minuta, čega smo vrlo četso bili svedoci.

Od Babinog zuba do Midžora će vam biti potrebno i između 2.5h i 3h (ako idete porodično), u povratku nekih pola sata manje. Tako da je najbolje u njegovo osavajanje krenuti kada je nebo apsolutno plavo. Čak i tada, kao što savedoče fotografije sa ove ture, niste 100% sigurni, ali važno je da pratite prilike i reagujete na vereme. Neću da dužim... oprez, pažljivo (kao i inače na planini) i sve će biti OK, uživajte u šetnji do najvišeg vrha naše Stare!

Ekipa:
Momčilo Tošić
Vasilije Tošić
Andrija Raković
Miloš Tošić
Nikola Spasić