Umro je Jovan!

Ako bih otvorio njegovu životnu knjigu, mnogi bi se našli povredjeni, ali bi, iskreno i Jovan imao šta sebi da zameri.

     Da li je to nešto unutra bilo u njemu, tek mnogo toga što je uradio u životu, činio je protiv sebe.

   Ne mogu,  nije ljudski da tako kažem, ali, strepeo sam da ću čuti ovu vest.

Kada se Lakićević javio u subotu sat, dva posle njegove smrti, to što sam prvo pomislio u sebi, nikada neću kazati i nek mi Bog oprosti, tek svi oni koji su poslednje dve, tri godine njegovog ,,rvanja,,  sa životom bili kraj njega,  znaju šta nas je sve  tog trenutka zadesilo.

   Umesto In memoriama, jer bi priča o Jovanu Tomanoviću, trajala dugo, postaviću na Portal sve ono što sam pisao, o čemu sam razovarao sa njim.

Od trenutka kada sam ušao u njegovu šupu gde je živeo na ,,Pirotskom moru,, (kakav idiotizam od naziva), višednevnog ubedjivanja da izadje, do jednog poziva u rano jutro da više ne može i da sam u pravu, da treba da se skloni odatle. Vladana Stojanović, razumela je moju molbu, poslala je Hitnu pomoć, u Bolnici je sve bilo dogovoreno da ga prime i tako je borba za njegov život  započela. Aca pedagog, Laki i Perkins, svi mi tog dana kada je legao u bolnički krevet pokušali smo da mu, bodreći vratimo veru. Izgledao je iznemoglo, zapušteno, teško, bezvoljno, teško je disao …

U Bolnici je ostao duže od odluke lekara, molili smo da ostane, da se osveži, da bi mi pronašli gde da ide kada izadje iz Bolnice.

   Upravo tako, gde će naš Jovan, posle bolničkog kreveta, u koji krevet,  gde pod neki krov.

Neša Djordjević, direktor Sportskog centra, znao je i Vladan Vasić, odobrio je da se smesti u kafić u Hali.

I onda nova borba. Dušek, posteljina, jastuk. Bio mu je merak za punjene paprike. Potom Marmil nekoliko napunjenih kesa, dozvolio je da otvorimo račun da uzima šta mu srce želi za odredjen iznos. Miljan Stojanović je bez reči odobrio ručak kod njega, Dušan Dimitrijević predsednik KK Pirot da uzima doručak ili večeru u onom restoranu ,,Freš,,.

     Peškir, sapun, pasta i četkica za zube. Pumpice, lekovi, gušilo ga. Zaradio je to u onoj šupi na bazenu. Laki i Perkins nema dana da nisu bili kod njega. Trenerke, patike…

 Bila je to njegova životna kuća. Kakva ironija, legenda živi u spotskoj hali.

 Pokušavao je da održava život. Pisao je na svom fejsbuk profilu. Vidjao sam ga na bicklu, hvalio mi se da je pešačio do bazena. Dobijao sam poruke. Osetila se nemoć. Svi su zaboravili Jovana.

    Ne znam kako, tek čuo sam da je prebačen u Dom za stare. Odbijao je to još pre godinu dana kada smo predlagali. Ni on, ni mi nismo mogli da to razumemo. Jovan Tomanović, sportska, košakaška, srpska, pirotska legenda, svoj put završio je u Domu staraca.

 I tu je, nažalost u subotu u po bela dana izdahnuo. 

  Infarkt, reanimacija, tu poslednju životnu igru surovo je izgubio.

  E moj Jovane Tomanoviću, životni mir ćeš konačno naći. Daleko od ćerke, unuka, od svih koji su ti bili iskreni prijatelji.

 Počivaj u miru, legendo!

Da li je Jovan Tomanović personifikacija našeg vremena!? Zašto živimo, ako ćemo dozvoliti da, ponekad, tako malo budemo – LJUDI?

Jovan Tomanović, košarkaška legenda, primljen u pirotsku Bolnicu

SUDBINE! Jovan Tomanović: Shvatio sam, ne mogu bez dobrih ljudi!

Marmil velikog srca. Uručena pomoć u namirnicama Jovanu Tomanoviću, legendarnom pirotskom košarkašu!

Teška je muka svih "Jovana" na ovom svetu!