Gde je “kamera”? - pitaju me mnogi!

Snima se, u šali odgovaram. U “prevodu”, život ,  komplikovan, ima “svašta”

...................................................................................................

Odbrojavanje do Višeg suda

Utorak, sedmi decembar. Odbrojavam od prvog. Još danas i sutra. U četvrtak, 9. decembra u 11h i 12 časova  biću na suđenju u Višem sudu u Beogradu. Tužili su me novinar Zoran Panić i dopisnik Novosti Vitomir Ćirić.

 Možda je i to jedan od razloga što mi je vreme zastalo, otišlo u pzd mtr.

...................................................................................................

  Volim kada pada sneg. Pogotovo ujutru. Volim kada napada, kada “trupa”, kako je govorila moja pokojna majka!  Neka sve bude “po red”. Neka je zimi sneg, dubok, do kolena, da se deca sankaju, da prave Sneška. Jesen je za kišovitu, berićetnu jesen. Proleće i leto da uživamo.

E moj sinko, sve se izvitoperilo, govorili su mi stariji. I vreme i ljudi...

...................................................................................................

Jutro

Da, pravo zimsko jutro. Dok pišem (11h) još uvek pada. A jutros

..................................................................................................

Poljoprivrednici

 U subotu smo objavili vest. Poslao nam Vidojko Panajotović. Hvala mu! Predrag Krstović i Danica Krstović (Gogov) dobili kuću na selu! Evo je slika!

Bio sam iznenađen. A baš sam mislio da će ove kuće na selu pomoći da sela ožive, da se napuštene njive izoru, da rodi pšenica “bjelica”. Dobro de, zašto ne bi i atletski klubovi bili posejani! Možda je to neka nova ekonomska politika! Osnažiti meštane, da bolje rade motikom i ašovom!

...........................................................................................

Parking

U nedelju obično parkiram “žućka”, tamo na onom parking iza Okruga i Škole “Vuk Karadžić”. Nisam mogao - zatvoreno. Našao sam drugo mesto da parkiram i otišao tamo. Doduše bilo mi je bajato da vam to javim jer je onaj portal po “šesti” put objavio da je asfaltirano. Čak reprizirao i izjave.

Dobro de, ne budi na kraju srca, kažem sebi, ajde, snimi!

Sutradan, juče, zovu me stanari.

Ej bre Paune, oni ga raskopaše. Otišao je Milan da vidi, da li je to tačno.

Jeste bilo! Kopaju!

.....................................................................................................

Sklonište i streljana! Kakav par!

I kada sam se spremao da krenem, pogled mi je zastao na objekat na ulazu u Školu VK. Znam, sećam se sklonište. Znam sećam se rekli su da će tu biti i streeljana. Priđem, vidim gore neki ljudi rade.

Sve je ok. Mada niko ništa ne reče. Ljudi otvoreno. Daleko bilo da vam treba da se sklanjate. Ali ova streljana? Šta je s njom?

Ništa.

......................................................................................................

 Ostarela škola

Kako sebe smatram emotivnom osobom, prošetao sam dvorištem gde smo nekada igrali mali fudbal, pogled mi je zastao na propaloj zgradi “Vuk Karadžić”. Nisam išao u tu školu. Moj stariji brat jeste malo.

A sada? Šta ćemo?! Kako ćemo?! Kakav objekat u centru grada. A propao, užas!

........................................................................................

Učiteljice, srećna Nova 2022

 E, sad dve prednovogodišnje teme. Istog dana, iz škole VK i sa parkinga krenuo sam pored Doma kulture. Nostalgija. Sećanje kada smo kao klinci kupovali čestitke da šaljemo nastavnicima, mami i tati i simpatijama. A sada?

 Dečko koji prodaje, reče mi da su izašli prvi dan. Da je prošle godine bilo dobro. Da očekuje, fala Bogu da i ove zime bude tako! Neka je, kume...

...........................................................................................

Kićenje (neveste) jelke!

Ista tema, ali drugo pakovanje! Juče u povratku s posla. Vidim onu skalameriju, dizalicu Komunalca. Čovek otišao u visine. Pitam šta se radi.

Kićenje jelke!

.......................................................................................

"Idem na jug...”

 U nedelju, na Trgu, dok sam parkirao, odnekud sam čuo zvuke gitare. Da, Dragiša. Stavio kutiju, ko hoće da spusti neki dinar.

Volim takve razgovore. Poštujem takve ljude. Pomenuli smo Đoku Pampura pokojnog, tražio da mi svira neku pesmu Pirgosa, pitao ga za Dag banjicu, za pesmu koju mi je otpevao.

 .......................................................................................

Čekajući “uput”

 Juče, takođe, prolazeći ulicom Lava Tolstoja, zastao sam ispred Ambulante. Sonja je išla na razgovor sa dr Radovanom Ilićem, direktorom Doma zdravlja.

Nisam pregledao objavu još uvek. Ne znam šta je rekao dr Raša, ali juče u dva bilo je ovako!

.............................................................................................

 U Lukanju “na pivo pred prodavnicu”

Pregledavajući materijale koji su mi ostali, pokazaću vam ovu sliku. Ovo su rođaci, prošle nedelje bio sam gore na jezeru. U Velikoj Lukanji. Ovo smatrajte simbolično. Zatekao sam ove ljude i njihove porodice. Došli na nekadašnja ognjišta. Tu su rođeni.

Naš prijatelj Neša video je u ovom materijalu izazov da nešto uradi. Šta je uradio, videćemo uskoro. Da je neobično jeste, da je tužno i to jeste. Da je sramota šta je ostalo od jesera i to je nažalost tačno.

 Jutros sam prošao, “kanal”  pun vode ispod mosta Gazela

...................................................................................................

Bože mili kud sam zašo!?

Bio sam u petak u Neselju Provalija. Zovu ljudi!

Dođi Paune. Nema kanalizacija, nema asfalta, nema struja. Jedna svetiljka stoji i čeka .

Odem naravno, za vas ljudu sve!

Reportažu ćemo objaviti najverovatnije danas ili sutra. Ivana ima dosta za montažu. Nakupilo se! A i pitaćemo!

.....................................................................................................

 Za Ćomija, Tocija, Dragija, Makija, Bosu i Ivanu, Bobana, Miroslavu  ...

 Vraćajući se, zastao sam. Vidikovac. Da smnimim svoj grad. Više za one koji su davno otišli iz Pirota. Za Miću Ćomija, za Tocija, za Dragija i Suzu na Islandu, za Makija u Amanu, za porodicu Sokolov takođe na Islandu , za Ćiru u Italiji, za Nadiče u SAD, za Miroslavu u Holandiji, o da za Bosu i  Ivanu u Australiji  za Bobana, koji vozi po Evropi. Ma za sve vas Piroćanci, bilo gde da ste

Javite se !!!

Rastemo.

.........................................................................................

Kako su se “zapoštovali” Maks i “mr,mr”

Za kraj dva detalja. Nastojaću uvek da tako bude. Očekujem i vaše slične stvari.

 Najpre, na početku se nisu voleli, moj Maks i mačka koja nema ime, koja se sama došla u naše dvorište i tu ostala.

Zašto ovo? Ljudi, ako se mačor i pas mogu da slože i dremaju zajedno, zašto ne bismo i mi ljudi!

 Ili je to, ipak, mnogo teže!

..............................................................................................

I jedna  poruka. Divna misao!

 Ubuduće stalno, na kraju “kamere”! Javite se. Pošaljite nešto što smatrate neobičnim, interesantnim, postavićemo!

.........................................................................................

Recimo može i ovako!

Zima sa prozora naše redakcije u Stevana Sremca bb, u dva minuta do dvanest.

Prijatan dan, ljudi!

Čuvajte se !