Hrabra odluka. Napolju 35 stepni, ma, bilo je i više. Obećao sam da ću uraditi razgovor sa Željkom Todorovićem. Na teniskim terenima igra se Prvenstvo države za mališane do 12 godina.

Bravo, dečice. Po ovakvom vremenu.

Tijabarska strana, drveće još mlado, krošnje se još nisu razgranale. Hladovina mala, nema dva metra.

Od senke do senke, žurim!

Ono što je u svemu dobro - Nišava!

Nije onaj kanal s nabujalom čistom Zavojskom vodom. Na "Šulejinom" još uvek niko!

Jedva sam dočekao onaj Kej koji svi volimo. "Mirišljavi tunel"! Doduše i lipe se nekako slabije osećaju. Opeklo, brate, i njima nije… baš tako!

Niko nema što mi imamo!

A, ne zaboravljam našu Tanju i njenu pesmu!

Dole desno, već sam na pazarskoj strani Keja, uočavam razliku. Radi se ulica Save Kovačevića.

 Napreduju!

I, konačno, pretpostavljao sam da će ih tu biti. "Sedmi” i "Šulejin brzak”, ispod Golemog mosta, to su bili "kultni" brzaci.

Ali, ima onih "uvek verni petom brzaku".

Idemo dalje!

Teniski tereni. Uh, opeklo. Dečica ne haju, igraju li igraju. Mame i tate u hladovini, tu  ispod suncobrana, pomeraju glavu levo- desno. Čas aplaudiraju, čas spuste glavu…Evo reportaže sa pirotskog "Vimbldona”.

Grad Pirot i TA Todorović dobijaju sve pohvale za organizatore Prvenstva Srbije u tenisu!

 I, onda - Bazen!

Postaje fenomen! I mesto, već kultno, gde  je ljudima lepo. Osećaj, kao da se nalaze negde u nekom gradu ko zna kom. Ma ne ljudi, to je čistokrvno naše. Pirotsko! Ubavo!

Ne znam cenu, ali sam čuo, da je ulaznica u Pirotu najjeftinija, odavde do Subotice. Neša će sutra da mi pošalje izveštaj.

Još nešto sam čuo i o tome ću sa Nešom.  U Loznici, recimo, javio RTS, škola plivanja 1700 dinara! A, kod nas – džabe!

I o tome ću sutra, neka da Bog, sa Nešom. Nešto danas nisam u formi, pišem od kuće! Možda me lupila ova "žegurina" juče.

I ponovo ona pesma YU grupe. Na 35 stepeni hoću hlad! Ma "ladovinu"! I ono da si Merlin Monro. Uh da jesi...

Idemo, najpre, foto. Sa svih strana. Kako sam nazvao: "vodena košnica".

Nisam ulazio unutra, snimao sam kroz mrežu ograde.

Na 35 stepeni, na pirotskom bazenu. Ubavo, brate, baš je ubavo!

   To je to.

Nastavio sam. Staro mesto, subota i nedelja, od pola jedan do dva. Ovi "naučnici" što sve znaju, razbežali se.  Uostalom, kada ljudi zasednu i po tri sata smišljaju svašta, kritikuju Piksija i prave svoju reprezentaciju itd. Tri sata "na jedno kave"!

Nisam mogao pešaka, bilo bi previše. Moj zet Nikola me pokupio, vraćao se sa planinarenja na nekom brdu iznad Poganova.

Eto, ovo je priča od juče na 35 stepeni. Znam da će je moji dobri drugari, dr Tici u Kraljevu, Mića Ćomi u Subotici, Tanja u Beogradu, Gordana Agbaba u Sloveniji, Vukica u Nikole Tesle, sigurno ovo pročitati i sećati nekog prošlog vremena…

 E, kada smo mi bili mladi, samo smo išli na Nišavu! "Na bazen na Kale, ledena vodata"!

 Vi, mladinja, sa ste uzbujali! Gledajte kakvo si ubavo imate...