KAMERA NE MIRUJE (na 35 stepeni): Namirisani Kej, Otvoreni bazen, ogladneli gosti, požutela reka, nalepljeni trotinet, raspevano jutro i zalutali folirant!

18. jun 2024. 12:53 Kamera ne miruje Pirot Plus Online

E, ovo je zaista "vruća kamera". Sve što je snimljeno bilo je kao ono u pesmi "Da si Merlin Monro, ne bi mi prijala sad, na 35 stepeni, hoću hlad"!

Bilo je toliko, na keju, pod lipama koje razgaljuju dušu.

I naravno, Tanjina pesma "Na pirotskom keju"!

Prolazio sam kroz pravi "namirisani tunel". Ubavo!

Preko, kako ga "mladiti okaju", Ljubavnog mosta, skrećem levo ka pazarskom Keju. Isto miriše! Snimio sam ulicu Save Kovačevića koja se radi.

Uz duboke uzdahe i lepotu u duši stigao sam do jednog od, u ovom trenutku, najpoželjnijih mesta na jugoistoku Srbije. Preterujem svesno. Dobro, do ponedeljka jeste "džabe", ali, puniće se i dalje. Ne znam cenu. Ali, stvarno - "ubavo"!

E, ovo sam zaboravio. Duga kolona nepoznatih ljudi, nešto starijih, kao đaci, prelazila je Golemi mos'. Saznao sam kasnije, kada su me dve žene pitale gde bi da jedu pirotski roštilj, da su Crnogorke. Baš lepo, braćo i sestre, dobro došli!

Vraćam se u Tijabaru, najpre Gradašnička reka. Okosio onaj čovek, oborio travu, sledeća faza - seno! Požutelo kao ona kineska reka, kako beše: Jangcekjang. Žuta pirotska reka! I sad, šta? Vodoprivredni centar Niš, ne može tako! Očistite sve lepo, do kamena na dnu. To bi bilo to što tražimo.

Desno od požutele reke, čičica koga vidim svakog jutra. Ruka mu se pozlatila. Trava žedna vode. Uh, kako bi bilo dobro da se malo nakvasite...

 Kako sam brojao i u sebi izgovarao "čistokrvne" srpske reči, tako sam svakog jutra snimao Šulejin brzak i bistru staroplaninsku vodu koja je tekla u nepovrat. Četiri dana se prazni naša lepotica, jezero je bez vode, ali "pirotska struja" spasava elektroenergetski sistem Srbije (blago nama)!

Zaboravio sam, juče sam skoknuo do škole Vuk Karadžić. Drugim poslom. U hodniku, stolovi i stolice čekaju "male maturante".

Deco, hrabro, polako, znate vi sve. Srećno!

I jutros (utorak, 18. jun) tamo na uglu, čovek koji iznajmljuje trotinete čeka nalepnice. Koštaće ga 2100 svaka nalepnica. Jedna vožnja, ne može bez kacige, iznajmljivanje 300 dinara.

Doručak, novine ispod Solitera, a u daljini predivni zvuci. Dobar početak dana, uz zvuke njegove gitare i još lepši glas.

To je onaj naš, ne onaj što ga reklamiraju. Pevaj dečko. I dobro nam se vratio. Dođi ponovo!

To je "vruća kamera"! Nekako se sjedinila sa svim onim vrelim što se događalo za vikend ovde u ovom gradu.

Tako je kada vatru pali nekl kome u životu nije jasno bilo šta može, a šta ne zna da radi.

I onda zamajava narod dva dana, misleći da je radio nešto dobro.

Nisi, samo si potvrdio ono što znamo o  tebi...