S obzirom da sam savremenik, kao profesionalni novinar, brojnih događaja više od 40 godina, nekako mi je teško da kažem – nekada davno !

Postojalo je nekada Građevinsko preduzeće Progres. Sećam se  tadašnjeg direktora Kostića. Voleo je fudbal i Progres je dobio Fudbalski klub. Mislim da je to bilo početkom osamdesetih. Ono, kada je Progres  iz Lige u Ligu stigao čak i do Srpske lige.

Odmah pored velikog prostora gde je pored ostalog bio i Vozni park, a pre toga Ciglana, napravljen je Stadion. Postavljena trava, sazidan objekat gde su bile svlačionice, prostorija za sudije, gore terasa. Korektni uslovi za ono vreme.

Kroz vreme, kao i mnogi drugi, propao je Progres, direktor Kostić, kažu otišao u Ameriku i jedan od objekata koji je mogao da se dogradi (bio nasip, a mogle su da budu tribine itd. ) vremenom propadao.

Naravno da je nestao i FK Progres.

Kako je ova Građevinska firma ostavila brojna dugovanja, a imala doduše mnogo toga od vrednosti, to su u stečajnom postupku  poverioci nosili.

Iz tog vremena ostala su dva ružna spomenika. Ona zgrada pri kraju Ulice Ćirila i Metodija, prema Stadionu  i “Stadion kraj Ciglane”, kako  su ga svi zvali.

Poslednjih godina na ovom, više se ne može zvati Stadionu, a još manje da je kraj Ciglane, jer tamo više ničega što je Progresovo nema, pokušavaju da igraju Spartak (Prčevac), Durković (Berilovac),  valjda i Dragoš.

Pokazivao sam pre mesec, dva, neke fotografije, slao mi moj komšija, srećemo se u Maksiju gde radi, inače je golman Dragoša, kako je tamo sve propalo.

Pre neki dan, ljudi iz klubova koji tamo igraju zvali su da dođem. Sakupiće se, navodno svi!

....................................................................................................

Krenuo sam ulicama koje su mi uvek bile interesantne. Ove gde su Bela mačka i Kovid ambulanta posebno. Nastavio sam Niškom i pokušao da uđem kroz nekadašnji Progresov objekat. Bilo je ograđeno, otvorena kapija. Na parkingu kamioni firme “Nema problema”. 

Ima li koga, zvao sam! Niko

 Kada sam već krenuo da se penjem na bedem, pojavio se automobil. Dečko u radnom kombinezonu na moje pitanje kako da prođem do “Stadiona” rekao mi je onako ponosno

Ajde ulazi u kola, to tamo je pola moje. Isplatio sam radnike kojima je Progres dugovao, a kojima je pripao deo zemljišta gde je teren.

Na pitanje, zašto ne proda Gradu, rekao je da planira da širi biznis i da će mu to zemljište biti potrebno!

Bio je posve ljubazan, pozdravili smo se i ja sam preko bedema iza gola prema pruzi  “istrčao na teren Stadiona kraj Ciglane”, posle dve, tri decenije!!!

Ha, uz malo hrabrosti, da se nešto ne sruši sa tavana i krova ušao sam u svlačionice. Utakmica je mogla da počne.

 Teren pokriven nekakvim biljem.

Tamo u daljini šetao je čovek. Sačekao sam da priđe

Odlazak

Bilo šta da dodamo bilo bi suvišno!

Pirot nema dovoljno fudbalskih terena koji mogu da se koriste na zvaničnim utakmicama. Posebno za više stepena takmičenja od Zone nadalje. Kada bi se i ovaj Stadion uredio, samim tim bi pritisak na oba pomoćna terena  bio manji i mogli bi da se sačuvaju. Ovako su oba u veoma lošem stanju.

Postoje načini da se sve to reši, ako neko razume dovoljno problem i ima želju da propadanje ovog  objekta zaustavi.