Vraćam se priči o našim vrednostima u centru grada. Sve ovo što činimo ima više razloga. Da pokrene na akciju, ali i da u nama, koji živimo ovde utiče na svest da čuvamo sve što imamo.

Onog vikenda kada sam prolazio „kejevima“ i obalom Nišave, nisam mogao a da ne zastanem kraj Gradskog kupališta. Želeo sam da udjem, katanci na sve strane, snimio sam onu tablu o „pirotskom moru“! Meni to nikada nije bilo „pirotsko more“, možda jedino u onom smislu da se tu moglo da dodje, kupa, sunča... Do zadovoljstava koje pružaju mora, jezera... treba mnogo. Nekim novinarima je to  izgledalo tako i služili se tom igrom reči. Da možda udovolje nekome!

..........................................................................

Znam koliko je želje i ideja bilo u Neši Djordjeviću i još nekima da se to uredi. Uloženo je dosta, postavljeni montažni objekti, bašte, kafići...

Ukupno, više truda je činio i ulagao Sportski centar, nego što je to na kraju bilo efekta. Spasioci, analiza vode, lekari, tobogani, igraonica. Optimizam da će uspeti držao je ljude.

Sve je išlo nekako nategnuto i sa mnogo brige i utrošenih nerava! Sećam se, radili smo i žive emisije sa Gradskog kupališta. Poodavno. Sve sa ciljem da zovemo ljude, da afirmišemo Kupalište!

Uz sva ta ulaganja, nadanja, očekivanja, uvek je išlo i ono, da li će vlasnik, Hidroelektrana Pirot biti blagonaklona?

 Čudno, ili ne, tek uvek je problem bio u onome da li je ON „NAŠ“ ILI „NJIHOV“!? Ako je direktor „naš“ onda je grad mogao da brine o kupalištu. U situacijama kada direktor nije bio „naš“ (ovo naš čitajte – gradski), onda je bilo natezanje i nerviranje do poslednjeg dana.

I sve tako do prošle godine, kada su u Sportskom centru i gradu „seli“ i napravili računicu.

Znate ono, bolje je da sediš kući i ništa ne radiš, nego da radiš i ne da ne zaradjuješ, već samo gubiš!!!

I tako i bi. Prošle godine Kupalište nije bilo u „formi“ iako je direktor HE bio dobre volje.

Ovog proleća korona je zaustavila mnoge akcije u životu. Zaustavila je i Kupalište. Ustvari, i ne znam da li je nekome i bila ideja da nešto radi.  Ali bar postoji ozbiljan razlog – Korona!!!

Znam da je, dok je Kupalište radilo, Jovan Tomanović, koji je tamo živeo  u jednoj baraci,  i radio kao čuvar, imao je mnogo, mnogo problema sa „gostima“ koji su noću dolazili, pretili mu, napadali ga, lomili, pretpostavljate šta sve nisu radili.

.......................................................................

Onog dana u nedelju, „poljubio“ sam vrata  zatvorena lancima i katancima i krenuo u obilazak.

Gledao sam tužnu istinu.

Da budem iskren. Nisam  svih tih godinaa predvidjao veliku budućnost ovom Kupalištu. Ponekada sam se divio upornosti Vladana Vasića i Nenada Djordjevića da održe u životu.

Počelo sa radom gradsko kupalište. Došli i prvi kupači.

Gradsko kupalište, jedinstveno u Srbiji, pravo mesto za uživanje!

HE Pirot: Izmena režima rada, Gradsko kupalište za sada bez vode

Gradsko kupalište blista od čistoće, u petak zvanično otvaranje

Ljubomir Stojanović: HE Pirot "izmedju dve vatre" i vode za Kupalište!!!

Radovi na Gradskom kupalištu uveliko u toku. Otvaranje 1.jula!

Uz sve to , otišlo je i dosta para. Koliko li je ljudi tamo radilo, koliko koštaju investicije, uredjenja ....

Realnost je bila jasna i surova!!!

Ovaj prostor nije gradski, nije naš, nije pirotski! Vlasništvo je HE Pirot.

Svako novo, dalje ulaganje može da se vrati kao bumerang, jer će pasti ponovo napamet nekome da kaže, ne može... Uz to, ogroman je prostor, ima tehničkih problema kada se menja voda. Hladna... ma mnogo detalja, muka ...

I još jedna stvar, to se osećalo u vazduhu! Nisu se mladi u Pirotu „primili“, kako oni to kažu, na Kupalište. Sve je nekako išlo „na mišiće“. Kao da je svima bilo jasno da se bliži kraj. Bilo ih je mnogo više na nekim noćnim svirkama, žurkama, kada su se tone piva ispijale

Razmišljao sam da o tome i ranije  pišem. Doduše i jesam ponešto, kada je one godine  bilo prepucavanja i kada ondašnji direktor do juna skoro „nije znao šta hoće, a šta ne“!

Ne pada mi napamet da pametujem. Pišem potpunu istinu koja je bila jasna! Svakome. Samo je bilo teško reći to glasno!

Neću da kažem da je ova korona „dobro došla“ kao razlog  (izvinjavam se što tako pišem), ali  ovo je, konačno valjani razlog da se stane!

Na tkzv. Gradskom kupalištu  videli ste tužne snimke,  sve je propalo. „Pirotsko more“ je presušilo. Jedan deo „mora“ je u korovu, na  drugom se vidi „šoder“. Na „moru“ kao „nasukani  brodovi“ dečija igraonica i tobogan.  

...................................................................................................................

I šta sad.  Ono da čim „gurneš ključ u bravu i otvoriš, tog trenutka napravio si minus“, važi za ovaj tkzv. objekat.

To više nije baš ništa.

Ogradjen prostor zardjalom ogradom, psi koju lutaju, porušene barake. Jedino živo biće, taj Jovan Tomanović je iz barake u kojoj su živeli i miševi, pobegao. Rekao bih zaista u poslednjem trenutku.

Ne mislite da „pametujem“, pišem kao Piroćanac, smatram da Grad i HE treba da se „pogledaju u računicu“, ako je bilo ugovora, raskinu i stave tačku.

Ovo nadalje, može da ima budućnost, ali potpuno drugačiju!

Ovaj prostor, ovakav kakav je sada, ogroman, čeka da se pojavi neko sa dosta para, uloži i napravi veliki Akva park.

Da li će HE Pirot to ponovo davati pod zakup, ili će prodati, to je stvar njihovih poslovnih razmišljanja. Ovako, ima ona brutalna, vulgarna istina o tome gde „praviti“ decu! Znate ono!  U „tudjoj ženi“!  (izvininite)

E to je bilo ovde. Grad je ulagao u nešto što nije bilo njegovo. Uvek je zavisilo od „rodjene majke“, a majka je bila Hidrolektrana Pirot.

Da li smo se razumeli!?

......................................................................................................................

 Poslednjih leta,  sve sam više  slušao ono! Ej, vidimo se na Šulejin. Dodji, na peti brzak. Na sedmi  brzak...

Da li je trenutak, da se do nekog novog „pirotskog mora“, vratimo jednoj i jedinoj našoj Nišavi i da nastavimo da je čuvamo, uredjujemo i doteramo za  „mnogaja ljeta“!

Našem bogatstvu u centru grada!!!

...........................................................................................................

PS

U papirima stoji, kada je tamo osmadesetih godina Slobodan Milošević otvarao Hidroeletranu Piot, zvaničnici su najavili.

S obzirom da će temperatura u Nišavi pasti na 12 stepeni,  prilikom izlivanja vode iz turbina, to se Hidroelektarana Pirot obavezuje da gradjanima Pirota obezbedi Gradsko kupalište. I to se dogodilo. Imali smo Kompenzacioni bazen i ovaj drugi zamišljen kao Gradsko kupalište.

Nišava je često velika i često na 12 stepeni i često leti tera Piroćance iz vode.

Bilo je nekih dogovora da ne radi i da to bude u letnjim mesecima kada se radi remont. Nekada je bilo tako, nekada ne!

Dakle, vraćamo se na „osamdesete“! Ovo što je HE Pirot ponudio u zamenu za Nišavu, očigledno nije uspelo. Niko medjutim, neće glasno da prizna.

Dve mogućnosti, ili da nas HE Pirot ostavi na miru od juna do kraja avgusta, da bi se bezbedno kupali, ili neka EPS uloži sredstva i pokloni Piroćancima PRAVU ZAMENU. Akva park ili nešto slično !

 Eto i to je naš predlog!