Zašto sam dozvolio sebi da se promenim, da izgubim snagu, volju da obilazim život, posebno da radim “kameru” koja mi je prirasla za srce. To je neki znak moje duboke, lične nevolje, kojoj sam ja doprineo time što sam se tukao s vetrenjačama koje su me tako “odalamile” da se još uvek tražim.

Smejem se sebi kada se u dva vraćam s posla, ulogorim preko puta televizora i nerviram sve tamo do Survajvera, kada pak doživljavam neke navijačke stresove.

Ona “istorijska” pesma, kako beše “kuća poso” mi je stalno u glavi, kada se šalim sa nekim od retkih sagovornika.

Ne znam možda su neki mislili da smo glupi, slepi, gluvi, da nam život nije jasan. Tek u jednom trenutku sam shvatio da jednostavno treba da me nema. Izgleda da to još uvek smatram.

Juče sam odlučio da započnem neke promene u sebi. Najpre, ostavio sam “žućka” na rezervi je i neka malo odmori.

Peške do Redakcije i peške kući.

Neka to bude zagrevanje, za stazu koja će uskoro ponovo biti utabana kejom, zna se od pola šest.

Bilo je oko šest, nešto više. Osetio sam svežinu, sunce se spremalo da preskoči Sarlah i nastavi dalje.
I tog trenutka dok sam osećao  miris prvih cvetova u parku, Bajaga mi se pojavio u mislima

Budjenje ranog proleća i blagi bol u grudima, a pesma takva da može da se otpeva

Iz razloga dobre poslovne saradnje, Yetel, bivši telenor mi je poslao novo Samusung čudo S22 ultra. Moj stari Samsung je otišao dalje.
I evo prilike S22 ultra je krenuo.
Lepota proleća.

……………………………………………………………

Jutros sam prošao pored parka na kaleu, prošao na drugu stranu.
Kad tamo onaj mali rovokopač Rangi trans, kamion odmah do njega. Priđem ja i priupitam o čemu se radi. Nije Vodovod, nije Komunalac

Bravooo! Duboko smo u 21.veku. Pumpu smo dobili, sad još da kupite automobile na struju i da uživate. Hibrid. Sada bar nećemo da brinemo gde će naša miljenica gradska Honda da se “napije struje” pre nego gradonačelnik krene na put!
Čestitamo !

……………………………………………………………

Rekoh i juče sam bio pešaka. Kada sam se vraćao, divan prizor.
Igraonica, onaj vozić, trampulina. Dečica već počela da dolaze. Još da ima tu da deca  mogu da kupe neki slatkiš, ne balone, da se čuje neka muzika tiha…

……………………………………………………………

A, imam još nešto od juče.
Kako kad, hleb i još po nešto sa spiska kupujem, hajde da ne reklamiram u dva velika trgovinska centra. Jedan u komšuluku i drugi tamo kod Pirota na vodi.
Dopao mi se hleb sa krompirom. I s obzirom na moju naviku da što jednom uzmem ne menjam, juče sam to isto uradio.
I, gle čuda ! Srbijo !
Pamtim  vreme , bio je 160 dinara. Ne za dugo, ode na 180. Bez kese. Pre desetak dana kasirka kaže još dvadeset dinara. Ne koristim onu veliku kesu. Zatim, 220!
Prekjuče, ljudi moji uzmem ja kesu odozdo stavim dve vekne s krompirom, kad na meni, komšija 259 dinara. Kako. Da nije ova papirnata kesa poskupela.
Ma nije! Hleb od krompira. Za  mesec ipo otišao u … 259 dinara sa kesom od hartije !
Kada sam stigao, žućko mi je poslužio da slikam.
Evo ovo košta, kako rekoh 259 dinara. Bez “žućka”!!

………………………………………………………………

Sinoć!
Krenem ja tako u Halu i ispred moj prijatelj. Prodaje slatkiše, susam, ne daje direktor semenke da se ne pravi đubre. Počesmo priču, reče da je iz Dragaša i zapeva… Uh, pogodi me.
Ajde kada se vratim.

Izašao sam iz Hale oko osam. Bio je tamo. Kemo moj drug. Pola veka je u Pirotu.
Pevaj Kemo!

………………………………………………………………

U hali se igrao fudbal. Srednjoškolci. Na tribinama mnogo djaka. Ambijent pravi , kao da se igra neka velika Liga.
 

………………………………………………………………

Vratiću vas na vikend. Subota, dan pred sudbonosni događaj za mnoge. Biti ili ne biti. I o tome ću uskoro.
Krenuo sam kejom. Bila je to prva prava provera S22 Ultra. Radi “dečko”, šta čekaš.
Najpre Otvoreni bazen. Ogromno gradilište. Napreduje.  Šta će sve tu biti osim bazena još uvek ne znam vidim i zgrada se velika zida. Tamo levo moderne tribine. Lepo!

………………………………………………………………

Nedelja. Izbori. Napravili smo plan, Sonja i Milan Tija bara, Ivana sela od Poljske Ržane, ja sam bazao po gradu. Videli ste. Preko 30 biračkih mesta. Došli smo tamo gde je narod. Događaj koji ima svoje sudbinske vrednosti.
Za to vreme su neki iz trpezarije, sa terase, zvali Jocu Milenkovića da im šapne izlaznost. I to je sve. A da, rekli su im gde glasaju gradonačelnik i načelnica i važno je to, bili tamo. A  narod, a biračka mesta,  nešto nisu raspoložni.
Tokom popodneva igrao je Tanasko. Kiša.

Izašao sam van ogradjenog dela da u kancelariji gde se kuca uzmem  protokol . Nije to bitno za ovu priču. Snimio sam dokle se stiglo. Gradi se teren sa veštačkom travom.
 

………………………………………………………………

Toliko za ovu “Kameru”; iskreno se nadam da će je ubuduće biti
češće. Očekujem naravno i vaše video i foto materijale.
Ovo ostaje kao istorija za vremena koja će doći, kada mnogih od nas neće biti. A i grad će da raste.
 Da se sećate !