Nakupilo se ovih dana mnogo tema, mada, pored brojnih aktuelnih dogadjaja mi nismo mirni, uvek se nadje nešto dodatno.

 Stoje i čekaju snimci u našoj rubrici Kamera ne miruje i eto ovog popodneva pokušavam da vam ispričam još jednu priču.

Videćete i po vremenu, da sam snimao po kiši, suncu, ispod tamnih oblaka. Bilo kako, tek, smatram da ima interesantnih detalja, koje je Ivana montirala. Uz to, videćete i neke fotografije kojima sam, kao čisti amater, samouk, napravio. Idemo redom.

Mnogo ranije nego što je gradonačelnik u svojoj šetnji pokazao Zapadni kej bio sam tamo. Kako je krenulo, kada sve bude završeno, biće ovo još jedno pirotsko mesto za pravo uživanje.

Ovo su prva tri detalja!

Tu sam se malo igrao fotografa. Da vidim kako to izgleda i proverim sebe! Još kada bih imao te skupe fotoaparate. Onaj dron mi ne treba. Čovek nikada neće biti ptica. Igre za malu decu!

 Krenuo sam nazad. Ispod mosta, potom desno stepenicama ka Gazeli gore. Ove stepenice bi mogle malo da se urede! Da li se slažete? Korov, zemlja, kada padne kiša, klizavo …

Krenuo  sam Gazelom ka svojoj kući. Često tu prolazim. Smeta mi dole. Morao sam da jednom snimim. Sećam se bila je žurba da se uradi. Čini mi se kraj godine. Zaboravio sam ko je izvodjač radova. Ali, mogli su da se vrate i urade “popravni”. Prošli su garantni rokovi odavde. Možda im treba ovo poslati!?

Često uočavam smeće, počupane stabljike, polomljene klupe, neuredjena dvorišta. Da bih imao pravo na to, moram da “počistim u svom dvorištu”. Evo kako izgleda. Ništa lično. Samo, da znate sa kojih pozicija krećem u kritike. Prvo od sebe. Doduše, ja sam samo neko ko “popuje” to ćerka i unuk rade!

Prošlo je nekoliko kišnih dana. Nisam mogao da krenem Kejom. Odavno nisam išao ka Železničkom mostu. Posle kiše, pojavilo se sunce. Ozon, svežina Nišave. Na Keju kao nekada na Korzou.

Basketaši na "Šupu", klinci, pič teren    

I tu sam ponovo, inspirisan poslednjim trenucima, dok se sunce sakrivalo iza Sarlaha i Belave, proverio svoj fotoreporterski instikt.

Juče sam ponovo krenuo do Železničkog mosta. Obično  prolazim onim mostićem, zatim pored Gradašničke reke i dalje “kejevima”.

Uvek strepim kada prelazim most šta ću videti u reci, šta pored. Nedavno je onaj čovek kosio. Kao da nije, sad ponovo neko čupa onu travu misleći da kosi. Usred reke sam imao šta da vidim.

Tamo, malo dalje  čuo sam glas sa terase. Komšija je želeo da pita, predloži, moli.

……………………………………………………………………

Stižu vaša pitanja, neka smo već postavili na Portalu. Nastavite da se javljate. Pritisla nas velika "rabota" ovih dana. Borimo se za mnoge informacije, problem oko zatvaranja naše pirotske pritvorske jedinice su veliki. Tek će naši sugradjani, ali i Gradska uprava, sudije i advokati videti koliko je važno da postoji. Negotin manji grad od nas, ima u centru grada zatvor. Naš se zatvara. I ne samo to, dogadjaja na sve strane.

Čuvajte se podmukle korone , a sve ostalo u životu ćemo polčako !

 Zdravi bili.

Čekamo vas!