Pošto mi je ženski deo porodice ispostavio zahtev za korišćenje automobila tokom prepodneva, bio sam prinudjen da im "žućka" ustupim za nekoliko sati, sa obavezom vraćanja do podneva!

Ova odluka, ipak, značila mi je višestruko. Prvo, hodanje  do redakcije. A drugo, život obično na tom delu posmatram iz auta. Eto prilike da se suočim "sa istinom"

 ..................................................................................................

Onu, da izvinite rupu na Gazeli, pokazujem već nekoliko puta. Još je niko nije napunio. Kako sam krenuo "pešaka" bila je to prilika, da se sretnemo "oči u oči"

 I bi tako!

 O tome "više nemam šta da kažem"

Pošto sam uspeo nekako da sa jedne strane Gazele predjen na drugu , odlučio sam da još jednom snimim one pukotine na trotoaru. I tu se ništa ne menja!

........................................................................................

Pre neki dan Neša mi reče da su kupili neko "traktorče", da su krenuli da kose i onu "našu", inače do sada napuštenu stranu, Keja. Tkzv. Istočni kej. Medjutim, kada sam malo bolje zagledao, kosi se i Kej na zapadu, ono "Pirot na obalama Nišave", kako to lepo i primamljivo zvuči!

..................................................................................................

  Pitaju me, pitaju ljudi veoma često. Posebno kada izlazim iz Lidla, ili šetam, veoma retko, Zapadnim kejom.

Komši, napraviše ovu ulicu pozadi Lidl, do nove zgrade. Kakva je to ulica? Kako se zove!?

Setih se tih reči mojih komšija i reših da je slikam. Tamo u ponedeljak, sad je kasno, baš ću da pitam kako se zove. Sećam se da mi Slaviša Svilarov reče da je to ,,Novoprojektovana ulica,,!

 Neki drugi pričaju nešto drugo. Svašta ljudi čuju. Rekla –kazala! A ja ne bih tako. Da pitam, pa šta kažu. Ima, valjda da neko zna!? Čija je to ulica!? Nije duga, malo zavijena na jednu stranu i onda je nemaaa!

............................................................................................. 

Već nekoliko dana vidim ispred zidina starog Momčilovog grada, vidim postavljene one poslednje, moderne tezge. Tu i tamo pojavi se neko, obesi rukotvorine i prodaje.  Ako je zamišljeno da posetioci mogu da kupe suvenire, onda ok.

 Ovako, ne znam šta je ! 

Znam da ima Robna i Socoijalna pijaca. Ovo, možda je to ono "Žene  s juga"!

Kao na trgu u centru!

.............................................................................................................

 Pošto "davno pamtim", ne znam jedino Vojvodu Momčila, mogu odgovorno da tvrdim da kanal oko Gradića nikada nije bio čistiji. Zbog toga sam ovog jutra  hteo da pokažem.

  Da ne bude, petak trinaesti, ovaj zapeo samo "crnilo"!

...........................................................................................

Pre neki dan, kada sam ispred Turističke, na trgu, razgovarao sa Bracom Zlatkovom, direktorom TOP, sa njim je sedeo za stolom napolju Zoran Mojsilov, svetki poznati umetnik, rodjen u selu Vlasi. Jesam bio malo nevaspitan, pošto sam dok je jeo burek sa sirom, povremeno po nešto pitao, tek saznao sam da će narednih dana, kako mi je rekao - Če jebavam Jabučila. Če mu opravljam glavutu i repat, dok ga Piroćanci ponovo je prejebu “

 (Izvinite na vulgarnostima, bio sam originalan, citirao sam).

Znajući za ovo, svratio sam do Jabučila. Vidim doterane ploče, sprema se majstor da ga jbv.  Ovog jutra nije ga bilo!

..............................................................................................

 Raznežilo me jutro u parku. Znate ja sam "osetljiva osoba odmah zaplačem od uzbudjenja". Miris trave, gospodja u zelenoj odori iz Komunalca, pravilno je rasporedjivala one prskalice što se okreću. Umalo ne nakvasih telefon. S 20!

...............................................................................................

   Pošto mi nestao ratluk, pijem inače prvu kafu s ratlukom, tursku, svratio sam na uglu, tu kod kružnog toka. Mlada dama, baš nasmejana i ljubazna, pošto me prepoznala, reče da čita Portal i da ima pitanja, ali ajde drugi put. Za kružni tok samo što ne reče da treba da stave gvozdenu ili betonsku ogradu. Bila je u pravu. Iako je skraćena površina i povećan ugao skretanja. I dalje se gazi po ivici.

..................................................................................................

 I na kraj, još malo vedrine. Pogotovo ako volite domaću lubenicu. Moj stari poznanik, često kupujem kod njega, super su da znate, živi život svoj, prodajući prokupačke lubenice.

Paune, garantujem svaka crvena i svaka zrela!

Ok , verujem. Nego ajde, kaži nešto!

........................................................................................

 I to je za ovo  jutro!

Ostala su mi brojna vaša pitanja. Mejlovi. Sonja je uradila onaj o igraonici  u parku kod Ž.stanice.

 Ivani sad prestoji da ove moje ,,rukotvorine,, izmontira i pošalje vam na Portal.

 Za pozdrav, odlazi na odmor.

 Život!

  Јedni  ostaju da rade, drugi se odmaraju, treći se pocrneli vraćaju, četvrti su još uvek bledi i nervozni.

 C est la vie!