Kako vreme zna da bude u novembru, na ovo i ne možemo da se požalimo. Uz sve to, stručnjaci za poljoprivredu kažu da su kukuruz i pšenica dobro rodili, da nam je vreme išlo na ruku.

 U subotu "onako",  juče baš ok za šetnju.

Očekujete, obično ponedeljkom "kameru" i po nešto sa terena.

U subotu sam šetajući Kejom snimio  nekoliko detalja.

 Prvi  detalj:

Ništa se ne menja. A i šta bi, osim da su tereni dobili još na zelenoj boji. U utorak je Presing sa gradonačelnikom, naravno da ću ga ponovo pitati. Za sada, ako niste skoro bili na "ovu stranu" evo da vidite kako izgledaju.

  …………………………………………………………………………

Drugi detalj:

Prošle subote sam se zaustavio tu negde na kraju Gradskog kupališta, ostavio sam da ove subote nastavim.

Tu negde, sa onog puta koji ide pored Galia i Niskogradnje pojavila se mlada dama. Parkirala bicikl, zastala pored obale Nišave I krenula. Smatrao sam da je ovo dobar predlog i za vas. Ajmo ljudi, Kej nas čeka. Nisu bitna godišnja doba. Zdravlje!

Nisam snimio, tek, kada sam se vraćao, porodica, mama, tata i dvoje dečice, šetaju Kejom, pas sa njima. Prelepo.

…………………………………………………………………………

Treći detalj

Obećao sam da ću nastaviti da vidim one divlje deponije.  Bravo nije tako. Komunalac je očistio!

………………………………………………………………………………

Četvrti detalj

Kada sam se vraćao, nisam mogao, a da se ne oduševim. Dvorište Škole "Osmi septembar".  To je ono  saradnja Gradska uprava- Kancelarija za javna ulaganja. Baš lepo!

………………………………………………………………………………

Peti detalj

Juče sam, rekao sam već da nisam neki domaćin, po nalogu porodice imao zadatak da na pijaci kupim neke potrepštine. Za moju autofagiju, potrebno je groždje, kruške, celer, karfiol, peršun, ne znam šta je sve bilo "na spisku".

Medjutim, kako je novinar - novinar i kada spava, ali i kada po nalogu ide na pijacu, morao sam da reagujem. Čovek u narandžastom, "motorizovan" mi je skrenuo pažnju. Uživam u razgovorima sa tim "malim" divnim ljudima.

……………………………………………………………………………… 

Šesti detalj      

Kada neko ima sreće, ali i kada brzo reaguje!! Izlazio sam iz moje ulice, D.Tucovića! Bilo mi čudno, trebalo mi je dosta vremena da se "ukjljučim u saobraćaj"!  Automobili, kamioni… Kad tamo na uglu, oni žuti čunjevi (valjda se tako zove) preko ulice  22.divizije. Levo, ogromno deblo. Često je smetalo, pogotovo kada je kiša ili sneg, na trotoaru uvek voda, tlo podignuto.  Bravo!

 Bilo je to oko devet. Kada ovo pišem, tu je pola jedan. Nadam se da ću, kada se vraćam, videti "završne radove"

………………………………………………………........

...............................................................................................

Često, s ponosom pričam o detinjstvu, o Novosadskoj, o dobrim, skromnim dečacima iz moje ulice. O hokeju zimi, da, igrali smo žmurke, žandar lopov, klisu, "neka bije", u Učiteljskoj fudbal, trčali kroz "ćoše" kod baba Mladže, glavnom ulicom, zatim tada Aleksandra Rankovića, do Novosadske. CIlj, kod bandere ispred naše kapije. U dvorištu oficirske zgrade, igrali smo mali fudbal, "zgrada" i "ulica"!

Dečaci iz moje ulice (nisam originalan)  razbežali su se životom na sve strane. Kari i Cvrla su u Nemačkoj, Ratko Giljen sa trećeg sprata, ne znam, gde je, Aca Čak i Dragec su u Pirotu, Boka je nažalost preminuo, Joksa je negde daleko. Zoran Mitić, teta Javorkin i čika Batin je u Irigu, Kokan Necić je nažalost preminuo,  Milanče je negde gore u naselju Prčevac, Provalija, Mića od Badžinci je u Novosadskoj jedini, da i moja sestra Maca, Vidja, takodje. Baba Tasa, uh kako nas je jurila,  gde smo "buvali" orahe je umrla, Barča takodje. Nema više naših roditelja. Stigli nam unuci!

  Zašto ovo?

Pre neki dan, moje "dete" iz detinjstva, Toci, sin čika Jovice Stojanovića, tada direktora Banke, bio je i predsednik Radničkog je danas vidjeni zubni lekar u Kraljevu. Njegoiva sestra Lila je u Boru! Nismo se videli mnogo dugo - mada je za susret gimnazijalaca dolazio tražio me u Novosadskoj, našao samo moju sestru Mariju.

Moj Toci  je, mukujući za Novosadskom  slučajno je saznao za naš Portal.

Posle one reportaže o Gradskom kupalištu, o močvari umesto bazena, Toci se javio, našao moj broj telefona.

 Sutradan, dobio sam predivnu poruku.

Sinoć sam gledao ,,Močvaru,, i nisam uspeo da definišem emocije koje je pobudila u meni?Mislim da je prvo bila tuga i žal za Nišavom, a onda nešto poput besa da bih se nekom slatko mamice na…!!!Ali pošto znam gde živim prizivam svoj razum koji mi niveliše tenziju!Sve tvoje priloge gledam .Nekih ranih sedamdesetih godina Pirot sam napustio ja..Ptiznaću odmah!Tuga je bila prevelika!!.Ostala je na Nišavskom keju prelepa mladost ta i prva ljubav nikad prežaljena.I jedna ulica slepa Novosadska kanda se zvala .I  u njoj ono što život čini,deca i družina ta  u celom Pirotu poznata kao Paunova mala!!Inspiraciju imam ali vreme ne ,u ordinaciji sam!

Pozdrav! Toci 

……………………………………………………………………..

Ništa neću da dodam. Skrećem pažnju, javite se tokom popodneva i sutra do 12. Naš gost u Presingu je Vladan Vasić, gradonačelnik. Smatram da je važno za sve koji živimo ovde i za sve koji vole ovaj grad!

 Sutra ću objaviti još neke priče, baš posebne , snimio sam ih ovog vikenda!

 Šta, ko, gde, ee , polako!