Bilo je  tu negde posle 12h kada sam zvao Stevana Aleksova, starog pijatelja iz Meteorološke stanice. Mi pišemo u Dimitrvgradu, medjutim, za one koji bi da znaju, stanica je usred Željuše .

Žalim se ja, žali se Stevan, toplo je, ali, obojica se složismo da mu je vreme i da je dobro tako. Još nekoliko dana ovako, tamo do utorka, srede.

 A onda poče da deklemuje!

Temperatura  juče popodne izmedju tri i pet bila je 34 stepena, u hladu naravno. Na suncu, dodajte skoro još pola od toga. Ujutru juče 15 stepeni. Danas, nastavi Stevan: trenutno 33, pritisak normalan 963 milibara, vetar severni 3 metra u sekundi  vlaga, ili suvo je, samo 35 stepeni.

Rekao bih da je ovo preslikano od juče,  skapsa, što bi rekli ljudi!

………………………………………………………………………

Uželeo sam se Keja. Poslednji put bio sam pošlog četvrta. Dakle posle sedam dana. Još uvek toplo, ali hteo sam da ispoštujem naviku, nešto pre sedam sam izašao iz dvoršta kuće.

Odlučio sam se da predjem Gazelu i krenem pazarskom stranom Keja. Ovde levo, na  tijabarskoj još uvek opeklo ! Nisam planirao da bilo šta radim.  "Sakrio sam novinara" da me pusti da odmorim i da lagano prošetam.

Neće, brate. Bilo je najbolje da sam "zaboravio" telefon. Krenula je prva deonica od 7 minuta. Gazela – Golemi mos. Interesantno . U odlasku "tri puta sedam" isto tako i u povratku. Negde oko 5.500 koraka, tu negde do 450 kalorija, sve za 42 minuta. To, ako se ne zaustavljam da slikam. Ovoga puta jesam.

I evo šta sam doneo!

Šulejin resort

Okup(a)ilo se društvo staro

Sve! I ljubav i pesma, domaće i Nišava, brate!!

Samo strpljivo, tek će ih biti ! Nišavo, bre!!

Mama, teta, baka , bata? Seka i ja (crvena haljinica)

"Baš se raspištoljili"

E, bravo. Ajde deco, lizala, kisele žvake, bombone...

I dame pecaju! Siguran mamac!

Letnja Sportska školičica

Bar ovo očistite

"Peti brzak"

A posle, sve u kese! "Peti"

Eeee, kad smo mi bile devoće ...

Ovaj mali je Max, a one tete su " Tetemax"!

Biceps, triceps...

Sećanje! Sedmi brzak, e nekad smo se kao deca ovde kupale ...

Sportska osnovna, srednja škola 

Šta znaju mladi za Sedmi brzak!? Ništa!

Kroz granje - Sunce!

Nišava, brate, ništa drugo!

Polako, prvo nakvasi noge...

Peti brzak, sat kasnije

Nema ovo na Halkidiki

Mi vodimo računa da ne zagori! Pivo!

Za ovo vreme, moj unuk i njegovo društvo iz razreda u Gimnaziji bili su na Zavojskom jezeru. Pitao sam odmah za smeće, kada se vratio. Kaže, negde očistili, ali, čim ima ljudi, mora da ima!! Nažalost! Voda prijatna, Beogradjani – ima ih, teško za parking. Jeste sve malo onako, ipak previše "izvorno" zahteva i prateće neke stvari, ali, ajde da vidimo. Spasilaca nema, nema ni neke "plaže", nema kabina, nema onih plavih plastičnih WC. Bog dao bistru planinsku vodu koja se malo zagrejala. Sve ostalo obazrivo. Ronjenje nikako. Možda su baš tu negde bili neki šljivari, topole… I da ne spominjem.

Jeste da ih zovu Buljarice,  ali ni B.

Malo me čudi. Gore iznad napravio se mali grad. Šta smeta gazdama da se organizuju i malo srede dole plažu? Bar po nešto da ima!

Ovo ja u prolazu. Ne mora da sam u pravu. Ako nisam – ništa.

…………………………………………………………………… 

 PS

Nešto razmišljam, juče sam o tome pričao sa gradonačelnikom u Presingu. Dok se ne napravi Otvoreni bazen, zašto ne bi malo i tu našu Nišavu priveli nameni.

  I negde ovde ne bi smetala neka kabina, makar dva tri spasioca. Mali golovi, konstrukcija, dve za slobodna bacanja i trojke, stubovi i mreža za odbojku, dva tri stola za stoni tenis…

  Razumem ja ovu  Besplatnu letnju Sportsku školu. Odvojeno 400.000 ne znam koliko škola radi, ali moglo je od toga i nešto da se kupi.

I ševar, gradonačelniče, obavezno. Neka Vlada Ilić, generlni direktor Tigra obezbedi duboke gumene čizme, hoće on, naćiće se ko da uradi. Ne mnogo, na tri, četri mesta po stotinak metara.

 Za ovo leto dovoljno!