Kamera ne miruje. Ima je svuda, sve dok ne prikupimo desetak primera i tada , evo da vam pokažemo.

 Put od Bolnice do nadvožnjaka.

Preksinoć sam iz privatnih razloga proveo sat ipo na klupi ispred Bolnice.  Moji su čas bili unutra, čas čekali napolju.

Za to vreme, stizala su kola Hitne pomoći u talasima. Ispred Prijemnog čekali su ljudi, u hodniku takodje. Svi s maskama.

Ne razumem se u organizaciju. Ali doktorka unutra, čujem da se zove Senka, nije imala hiljadu ruku, da može da pregleda sve izmučene ljude napolju. Povremeno su silazili dežurni sa nekih odeljenja .

  Tu napolju, imao sam sagovornika. Daleko bilo da kažem ko je.

 Ovako je stalno. Nema lekara. Nema ih na mnogim odeljenjima.

 Pitao sam za skener, pitao za magnet.

 Skener ne radi. A Piroćnce toliko sporo zovu iz Niša, da neki čekaju i do šest meseci.

 Doktorka sa internog sišla je da pregleda osobu iz moje porodice. Nije bilo mesta gde. Ušle su tamo gde su oni kreveti, gde vas ostave da ležite da čekate novo merenje pritiska , ili primate infuziju. Levo preko puta glavne ordinacije.

 Pao je mrak kada sam odlučio da krenem peške. Moji su ostali još nekoliko minuta. Dok se otkuca izveštaj.

U odlasku, pod utiskom svega, odlučio sam da  narednih dana ponovo tražim intervju od dr Gorana Petrovića, direktora Gradske bolnice. Biću još uporniji.

Na ovu stranu, ne dao Bog, ne idem često.

Staza je negde osvetljena, negde se ograda navalila , ponegde grane drveća.

Stepenice propale. Svetiljke nisu radile. Mislim da je to baš tada bilo. Verujem da rade. Nove su, valjda ! Aman!

Evo video snimaka. 

.....................................................................

U nedelju, bio je treći jul, ponovo sam išao kejom. Prethodnog dana Nišava je bila puna. Ovoga puta ne.

Evo šta sam snimio.

Kej, hladovina, lipe precvetale.

Kupači se polako vraćali. Ko je bio siguran da HE Pirot ima pauzu.

Kupači se polako vraćali. Ko je bio siguran da HE Pirot ima pauzu.

……………………………………………………………………………

Više ne idem kod Kengura. Bar za sada. Nebitno. Našao sam jedno mirno mesto, kafić na terasi, dobar pogled na centar grada.

Kako to da moje oko uvek vidi nešto loše.

……………………………………………………………………………

Obično odozgo napravim krug oko nekada je to bilo "Oko Robne i Modne kuće“, zatim do prodavnice za trešnje, sada za lubenicu i kajsije. Da vruć hleb kod Žike, obavezno.

 Bilo je toplo. Užasno. 37 stepeni.

 Trg prazan! Čak ni golubova nem. Negde su u hladovini .

………………………………………………………………………………………………………….

   Eto to je. Ima još snimaka, posebno onih kada idem van Pirota. Za kraj ću vas častiti s nekoliko. Neke sam i dobio.

Dečica rukometašice

BC KAMP VRNJAČKA BANJA. REPREZENTATIVAC GAGIC I NAŠA LANA PECARSKI, Piroćanka sa košarkaskim prezimenom.

Radujem se društvu s dve šampionke Tamara Radojević i Kristina Graovac , reprezentativke Srbije u rukometu.

Nije strašno, može i gore

Moj novi drug Djule. Subota koncert! Samo da ne padne kiša

Evo vam za kraj. Subota, 2.jul 2022, zalazak sunca.