Juče  se “nebo otvorilo”. Stizali su video materijali i fotografije sa svih strana. U Radin Dolu kažu, bilo je loše. Mnogi vode na mnogim mestima u gradu. U selu Izvor prava reka na putu.

U uvodu ove moje šetnje, još samo podaci za danas i kiša od juče. Nije skoro bilo tako, 50 litara i nešto preko toga! U 12 h temperatura 18 stepeni, pritisak visok  974 milibara, vlaga 87 %, juče minimalna 16, maksimalna 18.

Ova serija kišnih dana, naravno da je podigla vegetaciju, otvorila poslove radnicima Komunalca, Sportskog centra da uredjuju javne površine. Kako je i koliko ova kiša, za koju se obično kaže da je “zlata vredna”, ovih dana bila na strani useva, voća, povrća, dakle poljoprivrednika, videćemo. Tek u polja, u bašte se ne ulazi. Vlažno.

Ova jučerašnja voda od 50 litara na kvadratni metar se ozbiljno, prema onome što smo videli, prosula u istočni deo. Tu od Stare planine i sve dole podno sela i naselja. U Radin Dolu je mehanizacija Komunalca reagovala. Radnici Vodovoda i kanalizacije takodje su reagovali.  

.................................................................................................

Čekao sam moje vreme, oko sedam da krenem. Kiša je prestala, osećala se svežina, ozon. Gradašnička reka se ponovo narogušila. Ako je nešto dobro, onda da će odneti svo ono smeće koje se baca, reče mi komšija koji je sedeo na klupi u parku LEAP.

Prolećna kiša, često je nedokučiva. Ne znate kada će i s koje strane da dodje. Kada se "namršti od Komarice" obično znamo da će stići do nas, ako je Zavojsko jezero ne "privuče". Ako dolazi "bratska pomoć" iz susedstva, tada se plašimo nevremena.

Ne bih znao odakle je juče stigla, ali, nije bila baš "prolećna"!

Pogledajte kako su oblaci "šetali"

Ubrzo je počelo i da se razvedrava

Koliko je kiše palo, evo još jednog primera. Zemlja na Keju nije mogla da primi svu vodu.

Tu na kraju tog prvog dela Keja, prvi i jedini problem. Žbunje se raširilo, ne može da se prodje, tu pored nekadašnjeg restorana  koji sada čeka, zatim i stopenuice ka Nišavi. Ne vide se od gradnja. Ponavljam ovo!

 Prvi deo Keja, tih prvih sedam minuta prošao sam lagano. Malo ljudi. E, kada sam prošao Golemi mos, u ušao u "tunel" od lipa, uživao sam. Uh, kakav predivan miris, svežina, ljudi, zaista kao na korzou. Pirot ima što drugi nemaju, zaista!  Da još jednom spomenem, mada sam čini mi se već pisao. Nedostaju prodavci slatkiša, dečijih balona, sladoleda, grickalica… Nedostaju neke natkrivene tezge, lagana muzika. Onaj restoran i bašta na daskama su pun pogodak. Puno svake predvečeri.

E, evo još jednog problema. Pala velika kiša, na parking voda. Za čamce, neko dobaci u šali.

Stižem do Drugog ringa. Obično je to izazov. Zastanem, "puca" divan pogled na Nišavu ka Golemom mostu i uzvodno kroz mostove.  Za razliku od Gradašničke reke, bio sam u pravu, tamo prema Dimitriovgradu nije bilo toliko kiše. Danas sam saznao u Meteorološkoj stanici, oko 30 litara

I to nije bilo sve. Video sam onu šumu iza Stadiona koja još uvek čeka ideju o tome šta će biti ovde, video sam vodu na teniskim terenima, pokošenu travu na saobraćajnom poligonu, uživao u mirisu lipe, srećući mnoge ljude sa kojima se stalni vidjam. Bake na klupama, decu, ljude sa psima… Predivno

I na kraju, ono što uvek zaboravim. Znam da će Boban Tolić, poslati radnike da urede. Stopenice koje vode na izlaz do Gazele, u korovu, na njima ima i zemlje, blata. Opasno, da se neko ne klizne. Evo!

Eto, bila je to priča o prijatnostima koje ćete doživeti ukoliko se rešite da ne propuštate Kej nijedne predvečeri. Požurite dok lipe cvetaju, takvog uživanja nema nigde!

 Vidimo se na Keju!

Da, bilo bi dobro da nešto slično uradite i pošaljete nam. Lajkujte ovo ako vam se svidja.

Nastaviće se…