Kamera nikada ne miruje!!! “Prvomajski cvet” u hladovini! E moj čika Dragane … “Tuku ti decu”

26. maj 2022. 13:11 Kamera ne miruje Pirot Plus Online

Juče sam razgovarao sa Oliverom Vukovojac. Vrednom, upornom direktorkom Predškolske ustanove “Čika Jova Zmaj”. Imao sam ideju za razgovor, ali smo dogovoroli da to ostavimo za iduću nedelju. U toku je rešavanje žalbi. Ima ih oko sto. To će Sonja. A ja želim da sa Oliverom , zvao bih i Nadu Avžner, koju neobično cenim kao osobu i stručno lice, da prošetamo  vrtićem “Prvomajski cvet”. O tome bih razgovarao i sa Vladanom Vasićem. Znam da će uskoro krenuti sređivanje fasada najpre,

 Učili su me odavnina da novinar ima zadatak, ako ume, da pokreće , ili predlaže neke značajne aktivnosti. Ako nekome nije pravo,  njegov problem. Pogledajte, ako nisam u pravu, ponizan sam do poda !

………………………………………………………………………………

 Prekjuče,  nisam popodne išao Istočnim kejom. Skratio sam i pošao desno od moje ulice ka ulazu u Vrtić Prvomajski cvet. potom, videćete dalje.

Prvomajski cvet.  Predivan naziv.  Cveće ono najlepše, dečica unutra, ali hajde da tom cveću bude lepo kada uz osmehe i radovanje deca izađu u dvorište.

 Ta deca biće srećnija, a vaspitačice još vrednije i pune volje, da dvorište, ogromno dvorište bude uređeno.

Evo šta sam zatekao.

……………………………………………………………………… 

Industrija odeće Prvi maj, taj čika Draganov Prvimajski cvet, pečurka, ambulanta, umetnička dela su iskorak koji tada mnogima nije bio jasan. Sada jeste i sada je mnogima možda i neprijatno.

 Japanci I Švedjani su se divili priči.

Majka dolazi pre šest, ostavja dete u Vrtić, bezbrižna je do dva, zna dete gde je , izlazi s pola i odlaze kući !

Iza sebe video sam ogroman parking, koje je  nekada, verujte bio skoro pun. A danas. Onaj pokriveni  deo  za bicikle propao. Nastavio sam dalje. Ljudi kažu nije trebalo sklanjati rampu. Sad je noću haos. Ona kapija  za čuvare, dobre ljude koji bi zažmurili nekada ako bi neka majka ušla kasnije. Dete plakalo.  I onda ono što me najviše zabolelo. E moj mtori , dobri vizionaru.

Šta ste ljudi uradili od Fabrike? Da li vas nije sramota?

Pogledajte . Srce mi se cepa!

 Parkinzi, kapija za čuvare, ulazak u krug Fabrike, zarđalo umetničko delo, džungla. Ima li savesti. Čije je ovo. Da li nam haos ne smeta?

……………………………………………………………… 

 Ovo su velike, ozbiljne teme o kojima ćemo tek razgovarati.  Moje pitanje, dilema, čuđenje je sledeće :

Kome to ne smeta haos? Korov?! Džungla? A šta ako ima nekih … Daleko bilo! Deca su preko ograde!!!

……………………………………………………………………… 

Da bih dodao još neki detalj, evo nekoliko

………………………………………………………………… 

Bistrica, kade će radovi?

……………………………………………………………………………..

U šetnji sa Stadiona, otišao sam na vezni trakt. Pre neki dan sam objavio. Užas. Da li se nešto promenilo. Nije. Dečko me oduševio, sve je rekao.

……………………………………………………………………… 

 Pre šetnje veznim traktom bio sam na keju. Znate ono “kako mali Djokica zamišlja rekreativu”, ili trening atletičara, ne znam šta je. Tek. Parkirao čovek skupo auto, tri žene ili devojke  lepo popunjene vežbaju. Ne znam koliko je cena ovog zadovoljstva.

 Važno je da se pleše. A dobijena kuća džabe u Sopotu!

…………………………………………………………………………………………..

Dama s kučencetom

………………………………………………………………………………………

 Čekajući lipe

……………………………………………………………………………………….

 A tek su se upoznali ! Ja sam Maks a ti, imaš li momka !?

……………………………………………………………………..

 I dalje bez stakla na prozoru

…………………………………………………………………..

 Naši i njini! Došo menadžer sas šeširku”! Ko ima 120 kg taj je golman u naše selo!

…………………………………………………………………..

O (klasje ) sunce moje ispod golih brda, moj crni hljebe krvulju poštrapani, ko mi te hrani, ko li mi te brani, od gladnih ptica, moja muko tvrda – Aleksa Šantić

……………………………………………………………………………….

Za zaljubljene! Najlepša boja

………………………………………………………………………….

Još jedan prođe dan !