Ove prvomajske praznike smo, za razliku od prethodnih godina, morali da provedemo na dugačiji način što zbog vanrednog stanja i zabrane kretanja, što zbog kišnog vremena. Iako smo kao i većina planinara svaki vikend u prirodi, za praznike smo imali običaj da otvorimo sezonu kampovanja i obilazak nekih terena, vodopada  koji su posebno lepi u proleće. Ali odustajemo zbog kiše, a pošto je posle nekoliko vikenda ukinuta zabrana kretanja odlučujemo da posetimo Piljski vodopad.

Prošlo je dva meseca kako smo zadnji put bili u selu Topli Do u podnožju Midžora. Tada je selo bilo u zimskom ambijentu, obučeno u belo. Sada potpuno drugačija slika u selu kao i sam prolaz kroz naš "Mali Kolorado" kanjon reke Temštice. Drveće je već uveliko sada u zelenom ruhu a izmedju njih rascvetani žbunovi i mirisni jorgovan. Nakon 18km. vožnje od sela Temska stižemo u Topli Do.

Kraj mosta na ulazu u selo ostavljamo auto i krećemo uz Javorsku reku prema vodopadu. Popodne se očekivala kiša zato smo izabrali da obidjemo Pilj jer je na oko 4km od sela, za neke udaljenije poželjno je lepše vreme. Po izlasku iz sela nezaobilazni vidikovac na prelepi Kovani do i kameno srce u kome se mnogi posetioci, planinari po povratku sa akcije obavezno osveže i  uživaju u ovoj prirodnoj lepoti, kojoj takodje pored Rekitske reke preti opasnost od investitora MHE. Priroda je toliko lepa da tih 4km. do Mijine pojate prodje za tren. Kraj puta su klupe na kojima obično napravimo kratku pauzu pre ulaska u Lisevski Do i završnog uspona do vodopada. Put pravo preko potoka vodi prema drugim vodopadima od kojih su najpoznatiji Čunguljski, Kurtulski, Krmoljski kao i bajkoviti Jarišorski do nezaobilazne Vurnje. Dok odmaramo uživamo u sjajnom pogledu na veliku Piljsku stenu, zelenu livadu kao i specifičnu crvenu  toplodolsku zemlju...

Oblaci se navlače pa moramo poći i obići vodopad pre kiše. Odavde kreće jači uspon uz Lisevski potok, kroz carstvo velikih bukvi, kaskada, kao i kamenja obraslog mahovinom. Staza je markirana tako da se ne može pogrešiti. Ono što predstavlja problem već duže vreme i  koji bi trebalo da se reši je opasan deo, tačnije sada dva. U prvom delu zemlja se svukla i stesnila i ovako usku stazu na jedva dvadesetak cm. pa naročito kada je vlažno kao sada treba biti oprezan pri prelasku. Zato je potrebno i u tom delu proširiti stazu. Nakon nešto manje od kilometra kod jedne ogromne bukve čuje se huk vodopada  i njegova prva kaskada a potom  još jedan rizičan prelaz preko stene naročito kada su mokre a o ledu i da se ne priča. Dešava se da ljudi dodju do ovog mesta i odustanu od prelaska iz straha iako je vodopad ispred njih. Tako da  i ovde valja obezbediti prelaz. Po prelasku ostaje nam samo da uživamo u lepoti velikog Piljskog vodopada 64m. Gornja kaskada vodopada je uzvodno još nekih kilometar i nalazi se iznad samog makadamskog puta koji od sela vodi kroz bajkovite predele do mesta Beledje. Za one upornije koji žele da nastave avanturu,  sa leve strane oprezno može se zaobići vodopad i potom nastaviti uz mnogobrojne kaskade do gornjeg Pilja.

Penjali smo se više puta  uz vodopad a jednom i uz obe kaskade sve do samog izvorišta ispod Mramora. Osećaj je tada bio neopisiv. Videti sve te izvore iz kojih kulja voda i koja kasnije slivajući se kroz prelepi Lisevski do pravi dva sjajna vodopada je zaista nešto posebno. Sada uživamo samo na donjem Pilju, dok kreće sitna kiša, pa moramo krenuti i preći onaj rizični deo pre nego se stene jos više namokre.

Negde na pola puta do sela spušta se jača kiša, vadimo kabanice i sa prijateljima koje smo usput sustigli vraćamo se u selo...

Snežana Nenad Lazić