…Sa zadovoljstvom sam prihvatio da me u nedelju prepodne nema u kući, u gradu. Da ugasim telefon, da udahnem vazduh, da čujem šum Temštice, da se rukujem, popričam sa ono malo starina  koji su ostali u selu.  

    Poziv prijatelja da odemo do Toplog Dola  prihvatio sam, radujući se kao dete kada kupite najdražu igračku. Posle svega, zaista mnogo razloga da krenem.

   Hladno je gore! Gore na “krovu  Pirota” sigurno je već zabelelo. Maskirao sam se, (ma ne, to), ona kapa na uši, šal, kao da ću u nedra Midžora…

…………………………………………………………………………

 Moj zet Nikola uživao je dok je vozio ovim novim putem Knjaževačkom do Sopota.  E, dalje, bilo je onako. Ipak, dobro..  I sve tako, Kln, one krvine i Temska.

U Temskoj neka tišina. Drugi dan Svetog Nikole. Spavaju ljudi. Po  neki pas…

   A da, sezona lova. Ima ih . “Lovdžije”! Koliko li je vojničkih odela odneto iz kasarni naše nam drage JNA? Nešto ne verujem  da su sve lovačka odela. Eee, čizme Tigrove, skoro svako! Bravo!

   A potom, neka nam je Bog na pomoći.

…………………………………………………………

Priča prva! Guramo se između Temštice i brda s druge strane

Od onog uskog dela, kada se od Temske nastavlja put za Topli Do, za one koji ne znaju put, ovo je pravi izazov!

  Polako, pozor! Ne žuri.

Odosmo, prođosmo groblje, Temštica mirna. Pored puta ima smeća. Znam za Ćutinu borbu za čistu sredinu. Rođeni  je Temštanac. Dobro, srediće on i Dušan, zvani “protiv” i kmet Toma.  

 Ulazimo sve dublje. Guramo se između Temštice i brda sa desne strane.

…………………………………………………………………………

Priča druga!  Kako je lep "mali Kolorado"!

   E ovo je to!

Ovo je to što razgaljuje srca onih koji vole neizvesnost, uzbuđenja. Onih koji bi da obiđu Kolorado, ali im se čini ipak daleko, a nešto su "tanki" s parama baš sada!  E, dragi ljudi, pustolovi, umesto dugog putovanja u taj neki Kolorado, dođite do Temske i krenite uzvodno Temšticom prema Toplom Dolu.

Uživaćete, siguran sam. Popnite se kozjim stazicama, na vidikovce, neka rade kamere i aparati. Blago vama što volite!

A mi, oni obični putnici namernici. Šta ćemo mi!?

Strepimo da niko ne primeti, dok pogledavamo ka stenama što su nam odmah iznad retrovizora. Stoje nam nad glavom, kao učitelj nad đakom koji bi da prepiše jednačine iz matematike.

Ćutite, otvarate neke glupe priče u kolima, kao hrabrite se, pustite jače Naxi Plus radio na 103,3 i kao, pravite se  da vam je baš lepo.

Koliko volim ovu prirodu!!!

Znam sve. Projekat se radi. Mnogo para. Treba "pojesti" brda, kao oni što melju stene i prave šoder, proširiti put.

Mokra stena.

Drugo rešenje je od Brane na Zavojskom jezeru, do Mrtvačkog mosta. Ali, aman, treba most.

Uvek aman, ali,  kako, para nema …

  I dok se to ne reši, jedni će se verati po stenama "malog Kolorada", a mi  manje hrabri ćemo nagomilavati adrenalin i slušati Naxi Plus radio.

……………………………………………………………………

Priča treća! Put za "visoki turizam"!

Čitam, pišem, obilazim. Nema sela na Staroj planini u kojem nisam bio. Od Toplog Dola, tamo sve do Rosomača i Slavinje. Pogledajte serijal, projekat "Pod okriljem Stare planine".

   Svi se zaklinju, obećavaju, ubacuju "po neku paru" u budžete. Ulaganje u Staru planinu. U turizam, poljoprivredu, infrastrukturu, puteve, vodu, struju, kanalizaciju…

Lepo zvuči. Ovi naši jesu ponešto uradili. Ali ono malo para, a mnogo želja …

  Put pod točkovima Nikolinog auta - užas. Tresu se Tigrove gume A klase, poskakujemo i mi, mada moj zet pokazuje znake prekaljenog vozača ovim predelima. Nije mu sefte! I kada je ravno, od navike poskakujemo!

Rupa do rupe. Kako beše ono "Nećemo s tu pamet u Evropu"! Da, nećemo u turizam kao "unosnu privrednu granu" kako drže govore. Osim ako ne "igramo" na ono "stranci vole ruralno". Pa makar i uzane puteve s rupčagama !

…………………………………………………………………… 

Priča četvrta! Zaćutao Topli Do. Gde si Pižo, dobri druže!?

Ulazimo u selo.  Ne znam na koju stranu pre. Gde se okrenem, svuda oronule plevnje od blata i greda, opustela dvorišta, ponegdne dim uz starih krovinjara. Ulaz baš i ne ohrabruje. Kako se približavamo "centru sela" tamo gde se okreću "tramvaji", parkiraju lovački džipovi, a leti kola vode, drugačije. Krenuo Miljan od centra! Beli zidovi, crep na krovovima, zastave, parole kao u vreme druga Tita, liče mi na ono "Bolje grob nego rob"! A ovde piše nešto drugo. Videćete.

   U centru sela nema nikoga. Iz prodavnice se dimi. A gde ima dima…

    Tamo putem od Midžora nailazi lovac. Nisam hteo da pitam, naravno, gde je krenuo. Srećom. Čovek se  vraćao. Nije hteo da mi kaže šta nosi. Njegov pas, muvao mi se oko nogu.

Ne plaši se, neče te!

 I kada sam mislio da Miljana neću naći, tamo je na kilometer, dva dalje. (Od ranog jutra,on, Marjan Madić i Dragiša Damjanović, popravljaju  vodovod. Neko je kopajući , presekao cev) lovac mi reče da će uskoro, privršavaju.

Lovdžiju i njegovog psa i mene , trgao je  poznati glas. Piža!!! Živa legenda. Živi u Pirotu, ali je uvek u Toplom Dolu. Kako stiže, ne znam. "Klonirao se"!

Vikendom sam tu, prošetam, nađem se ljudima. Malo ostalo, tridesetak. Dolaze Miljan i njegovi prijatelji. Sada su i lovdžije tu.

 I krenusmo.  Piža, kao i uvek, dobar drugar,  domaćin. Ma vodič!  Ajmo Pižo, druže stari. Povedi oro!! Kapuljača, neka tanka kožna jakna. Nije mu hladno, ili samo misli …

…………………………………………………………………

Priča peta!  Vrh Toplog Dola, stara Mlekara, sećanje na prošlo!

Dok smo se peli, Piža mi pokazuje, da se "povežemo" kaže! Mobilni, viber, fejsbuk, mesindžer. Pižo, alal!

 Ako vam bude bio potreban vodič, ovaj čovek je čudo, sve zna.

 Uverio sam se kada smo se popeli gore, na najvišu kotu Toplog Dola. Piža, kao da je Sulejmana dočekivao u ovim krajevima. Sve zna. Od Kulina bana.

……………………………………………………………………

Priča šesta!  Kmet Miljan i njegovi ortaci  Maki i Dragiša

 Kada sam već pomislio da se sa Miljanom neću sresti, zet Nikola je žurio, do dva  mora da bude u Pirotu, odozdo iz  centra "kašljao" je stari  džip. Samo mu se "oči vide", sav u blatu.

Na "parking" levo, gde smo kasnije razgovarali Miljan i ja, parkirao se. Izađoše maskirani ( bez maski ) sve neka šarena odela, kombinezoni, radnički.

Pozdrav, kršni momci. I liči im da stižu svuda i pomažu Toplodolcima. Skidaju rukavice, pozdravljamo se, zarumeneli u licu! Odbili smo rakiju, mada smo i mogli, da zamezimo, kupili smo od neke bake kozji sir, 500 dinara kilo!  

  Miljan i ja se odvojismo

 One priče u studiju nisu to. Ovde čoveče, na najvišoj koti Toplog Dola, tu u kiseoniku, pitaj, reče mi Miljan Stojanović, vd predsednik mesne zajednice Topli Do.

………………………………………………………………………

Priča sedma! Prodavnica i Jelenko "iz Zaskovci"!

   Miljan i njegovi ostadoše gore, Piža je krenuo u centar sela, na svoje mesto, čekajući neke nove goste.

  Pomenuo sam da se pušilo iz dimnjaka prodavnice. Uvek mi je bio "gušt" da uđem u takve dućane.  Kakvi razgovori u kabinetima.

 Ovde čoveče, među običan svet. Umorni, iznemogli, ajde da se ne naljute , paćenički, izbrazdanih ruku .

   Jelenko je iz Zaskovaca. Kiša, sneg, toplo, motorom svaki dan. Danju u Toplom Dolu, uveče pali sijalicu u prodavnici u Zaskovcima. Navikli ljudi, čekaju ga !

……………………………………………………………………

   …Mogao sam samo da zamislim, kako to izgleda kada  Jelenko svake noći motorom vozi do kuće.

      Mogao sam samo da zamislim kako Piža  živi vikende u selu.

      Mogao sam samo da zamislim  kako Miljan, Maki i Dragiša  skoro svaki dan vozeći ispod onih stena, "dotrče" u Topli Do da pomognu.

     Mogao sam samo da zamislim, kako to izgleda kada mi pošalje poruku da su stene pale na put, da nema saobraćaja, da Slaviša pošalje ljude.

   Mogao sam samo da zamislim, kako to izgleda ovo selo kada zimi natrpa, kada se zadadu oblaci, kiša, vetrovi sa Midžora  probijajući se kroz  ispucale zidove.

   Mogao sam da zamislim starce, sklupčane na krevetu, dok iz presečenog bureta, od koga je napraveljena peć, vatra osvetljava oronule prostorije. 

  Sve sam mogao da zamislim.  

  Dok smo se vraćali, mogao sam da zamislim kako je ovde prelepo od aprila do oktobra. Kolilo to ljudi iz Srbije dođe da vidi ovo selo, da srećnici nađu slobodan krevet kod Najde. Da krenu sa Miljanom i njegovim drugarima  put  vodopada Čungulj, Gornji i Donji Pilj, Vurna.

     Pred očima mi je bila i ona borba s vatrenom stihijom kada su branili  Beledje, Dugo vilo, Ivankovac, Kovani Dol.

…………………………………………………………………………

  Posebno je ovo selo.   

    Prkosi vremenu, istoriji. Bilo je dva puta paljeno, ispriča mi Piža! Ostali kameni temelji.

    Bilo je ovde na hiljade ovaca, na stotine dece, svadbarsko oro igralo se u centru sela. Zvonila su crkvena zvona dok je pop venčavao!

   Danas crkvena zvona zvone za onima koji odlaze…

  Danas, poslednjeg dana jeseni, tu gde Piža čeka vikendom, nema nikoga.

    Ovog leta tu su gorele vatre, branila se Toplodolska reka. Kakvu dušu, snagu i ljubav imaju ovi gorštaci. Igralo staro i mlado u kolu svake večeri, kao nekada pre mnogo, mnogo godina.

    Topli Do.

    Ne znam odakle naziv. Možda zbog duše, ljubavi, brige za ovo selo koja je vekovima gorela i sada gori.

     Topli Do!

    Kao najviši steg, znak koji čuva Staru planinu, njene vrhove, planinske reke, čari koje  u ovom vremenu, vraćaju snagu, volju.

 Ma život ljudi!

………………………………………………………………………

  Za kraj,  još uvek pod tim setnim raspoloženjem, setiću se još jednom naše pokojne Seke Spasić! Živeće večno sa nama kao i pesmu koju nam je poklonila !