Da bi se obišle sve lepote Stare planine a i celog Pirotskog okruga potrebne su godine i godine. Neka mesta posećujemo i više puta a do nekog još uvek nikako da odemo. Ko zna koliko puta smo do sada prošli prema selu Topli Do biciklama i autom ali uvek idući u pohod nekim drugim vodopadima, vrhovima, dolovima.

Jedno takvo mesto je i Manastirski dol i vodopad kome smo kasnije od meštana Toplog Dola saznali ime, Šugljin skok. Inače pre nekih 4-5 godina kada smo sa suprotne strane Toplodolske reke izašli kroz Debelodelski dol, na mesto zvano Zanoga, početkom marta meseca, sa velike udaljenosti  i jakim zumom uslikam sa suprotne strane veliki vodopad, ušuškan izmedju stena. Sve do danas nismo otišli da nadjemo i vidimo još jednu lepotu Stare planine.

 Nekoliko kilometara ispred sela Topli Do kod vikendica sa leve strane i velikog hrasta Miro ispod koga je mali  kameni krst, nalazi se Manastirski dol. Zbog obaveza na akciju krećemo oko podneva. Pratimo put ali pratimo i vrganje kojih ima u šumi pa smo se tako i odvojili od potoka gde bi trebalo da je vodopad. Nakon pola sata hoda izlazimo iz šume na livadu a pogled puca na suprotnu stranu. Karta kaže da se nalazimo na Manastirskoj Čuki 882m. Ovde vodopada nema sigurno pa se ne vraćamo opet istim putem već pratimo drugi  od koga jedan opet vodi u šumu. Nakon nekog vremena se gubi ali tu je neka stazica urasla u gusto rastinje. Provlačimo se i dolazimo do jednog potoka, ali tu staze dalje nema, spuštamo niz potok ne bi našli lakši prolaz.

 Nakon nekog vremena  eto nam neke utabane stazice, pratimo je i ona nas odvodi sve do ušća dva potoka. Taj drugi nama treba tako da krećemo uzvodno u potragu za Šugljinim skokom. Penjemo se uz puno manjih kaskada, naravno sve to drugačije izgleda sigurno u proleće kada je velika voda, ali je i kretanje i penjanje uz klizavo kamenje verovatno teže. Pošto je nama prvi put sve deluje iovako lepo i zanimljivo. Nakon nešto više od pola sata veranja kroz dol  uz povremeno branje pečuraka sa strane nailazimo na tesnac. Da li je tu vodopad? Da tu je odmah iznad ali da bi došli ispod njega trebalo je savladati taj deo preko velikog kamenja a pre toga pregaziti vir ispred. Nemamo vremena sada za tu avanturu pa tražimo najpogodnije mesto kako bi izašli na stene i videli vodopad odozgo. A gore iako malo vode prizor zaista lep, preko stene okružene sada gustom vegetacijom sliva se voda. Prilazimo polako što bliže ivici kako bi ga videli u celosti i fotografisali. Vodopad visine preko deset metara zvani Šugljin skok. Zašto se tako zove još nismo saznali. Iznad njega ima još vodopada ali to moramo obići neki drugi put jer za takav teren treba ipak malo više vremena a i oblaci su se povremeno navlačili i ne bi valjalo da kiša namokri stene pre nego sto se spustimo dole na put. 

Vraćamo se nazad istim putem zadovoljni što je cilj ispunjen. 

Po silasku na asvaltni put vidimo tablu pored koje stalno prolazimo, ali nikad ne stajemo. Na drvenoj tabli piše Šopur 20m. Kad smo već tu hajde da vidimo kakvo je to mesto. Podižemo malu drvenu rampu i niz stepenice silazimo ka reci. Mali drveni mostić i crevo iz koga teče voda. Mesto idealno za uživanje kraj reke i kupanje. Toplodolska reka je čudo, lepote na svakom koraku. Posle ispijene kafe na ovom divnom mestu nastavljamo put Toplog dola gde nas čekaju drugari planinari iz Novog Sada kako bi sutradan krenuli u zajedničku avanturu, posetu Piljskom vodopadu pa potom uz njega ka gornjoj kaskadi..... 

                                                                                                                                                                                                                                                            Snežana Nenad Lazić