Da Stara planina krije mnogo lepota i da ti na njoj ne može nikada dosaditi,  uverili smo se i ovog vikenda. Prolazili smo kroz mnogo dolova, penjali se uz vodopade sve do izvorišta i neka mesta za koja smo mislili da su divlja nepristupačna, sada smo shvatili koliko su ustvari pitomija od ovog dola i vodopada na Batskoj reci.

Za vodopad smo znali duže vreme. O njemu nam je pričao naš prijatelj Ivica Golubović koji je svoje detinjstvo proveo u ovom delu planine i poznaje svaki njen kutak. Jednom smo krenuli u potragu, ali zbog nepredvidjenih okolnosti odustali. Sada sa Ivicom krećemo u zajedničku avanturu.

Polazak za vodopade Vurnja je iz sela Topli Do. Idemo uz Javorsku reku prelazeći potoke na kojima se nalazi sve više posećen Piljski vodopad potom  naviše prelazimo divlji Jarišorski do u kome se takodje nalazi mnoštvo vodopada ali su prepreke bar u tom delu što smo mi prošli blaže.  Ubrzo se pojavljuju dva puta, donjim se nastavlja prema Čunguljskom vodopadu a gornjim ka Studeničkoj reci. Inače kada su obilne padavine i velika reka pošto nema mosta preko reke prema Čungulju, ovim putem takodje može da se nastavi i iskoristi drveni most za prelaz. Po prelasku  mosta levo bi se vraćalo ka putu za Čungulj a na desno se ide uz Studeničku reku na kojoj su vodopadi. Kod mosta pravimo kratku pauzu sa momcima i devojkama iz Niša koji su krenuli u Vurnje. Još uvek je mala vegetacija ali u letnjim mesecima pošto sada uglavnom nema ko da kosi, prolazak otežavaju u jednom delu koprive koje znaju da izrastu do ramena. Tako da je poželjno ne kretati u kratkim pantalonama i patikama bez obzira na vrućinu.

Što više ulazimo u dol to okolina biva sve bajkovitija. Prelasci sa jedne na drugu stranu kao i penjanje uz manje vodopade. Ekipa iz Niša se sporije kretala tako da je nas troje nastavilo u svom ritmu u želji da vidimo najzad uživo to čudo prirode.

Stižemo do velikog vodopada Vurnje obraslog mahovinom, vode ima prilično.

Tu smo se duže zadržali, i pošto Nišlija nije bilo na vidiku, nastavljamo sada najteži deo, a i teren dalje svakako nije za veliku grupu. Uz vodopad dalje ne može, strmo je i klizavo tako da se mora zaobići na drugi način. Prvi put smo se penjali uz pomoć konopca sada idemo bez njega. Penjanje uz stenu i užasno strmom terenu ja uspevam da savladam uz veliku Ivicinu i Nenadovu pomoć. Hvataš se na gore za šiblje, travu sve što može da ti olakša kretanje dok ti se kamenje kliza pod nogama i preti da se otkotrljaš unazad. Izadjosmo na malo bezbedniji  deo ali ako hoćemo da vidmo po prvi put Vurnju odozgo moramo opet dole. Tako i bi, sišli smo polako opet hvatajući se na ono sto je ipred nas. A dole zaista divan pogled na dol i sam vodopad sada iz drugog ugla. Ajmo sad opet na gore jer uz vodu ne može zbog izuzetno strmih litica i tesnaca. Krećemo se dalje pod velikim nagibom, provlačeći se kroz šiblje dok se ispod nas pojavljuje još manjih vodopada ali silaziti i vraćati nazad do svakog je suviše naporno i opasno. Onda kreće zadnji spust ka staroplaniskoj nijagari, prema staroplaninskom skrivenom biseru.

Ono što nas dole čeka je nešto neopisivo lepo i fotografija ne može da dočara ceo predeo i svu tu vodu i vodopade jer je sve mokro, klizavo strmo i ne može se fotografisati iz daleka. Obišli smo skoro sve vodopade u pirotskom okrugu ali ovo je ubedljivo najlepši ali najnepristupačniji vodopad na Staroj planini skriven u pravoj divljini. Izvorište Batske reke na kojoj su vodopadi je ispod Vražjoglavskog kamena na kome smo bili ranijih godina i gore videli još jedan vodopad ali tada leti sa jako malo vode. Teško je bilo odvojiti se od ovog mesta ali se mora. Dalje uz dol ne idemo, za sada je cilj ispunjen a i pošto smo već prethodnog dana prepešačili 24km. nije se imalo više snage nakon ovakve avanture a i do sela ima još puno km. Iznad je mnogo nagorelog i popadalog drveća koje je stradalo u nedavnom požaru, srećom reka nije dozvolila da vatra predje na drugu stranu i zahvati gustu četinarsku šumu na Bratkovoj strani. Po povratku saznali smo da su dva momka krenuli iza nas dok je ostatak grupe ostao. Ali oni su po njihovim rečima išli suprotnom stranom koja je još gora i rizikovali svoje živote. Svaka čast i njima samo u ovu avanturu ne kretati tek tako i bez nekoga ko tačno zna gde treba sići. Tura je od vodopada Vurnja nadalje izuzetno naporna i opasna ali ono što smo videli vredelo je svake muke, prepešačili smo još samo 26km u oba pravca.